Dušica Murić, direktorka užičke Narodne biblioteke ističe da će osavremenjavanjem očuvati tradicionalne vrednosti, a na pitanje na kojim temeljima se razvila Narodna biblioteka Užice koju smatraju najstarijom ustanovom kulture u Zlatiborskom okrugu, a ujedno, jedna je od najstarijih biblioteka u Srbiji, odgovara:
Dušica Murić – Narodna biblioteka Užice jeste najstarija ustanova kulture u Zlatiborskom okrugu i jedna od najstarijih biblioteka u Srbiji. Osnovana je 1856. godine na inicijativu naprednog građanstva i omladine, sa ciljem da „druželjubivim i prijatnim sastancima i čitanjem raznih knjiga i novina izobražava duh i srce”. Prvi predsednik Čitaonice bio je proterej Gavrilo Popović, a prvi upravitelj Čitališta Stojan Obradović, sudija i svestrani kulturni poslenik.
UM: Biblioteka je nekada bila matična za biblioteke u nekoliko opština na području Zlatiborskog okruga. Kakva je situacija danas? Na koji način sarađujete sa bibliotekama ne samo u Zlatiborskom okrugu, već i u Srbiji?
Dušica Murić – Narodna biblioteka Užice obavlja matičnu funkciju za javne, školske i specijalne biblioteke, kao i za informacione centre pri drugim ustanovama, organizacijama ili udruženjima na teritoriji grada Užica i opština: Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Sjenica i Čajetina. Na kraju 2021. godine na području naše matičnosti bilo je 85 biblioteka. Obavljanje matične funkcije podrazumeva uvid u rad ovih biblioteka sa aspekta: prostora, knjižnog fonda, opreme, kadrova itd. Na osnovu zatečenog stanja izdaju se preporuke i upustva za unapređenje poslovanja.
UM: Kada je osnovano, Užičko čitalište imalo je 200 knjiga i 100 članova? Koliko užička biblioteka danas ima knjiga, a koliko članova? Vole li Užičani da čitaju i danas i ko su najaktivniji članovi?
Dušica Murić – Čitalište je 1857. godine imalo 100 članova, a u knjižnom fondu nalazilo se 200 knjiga i gotovo svi dnevni listovi Kneževine Srbije (Srpske novine, Šumadinka, Ratar, Naučni list). U toku prošle godine urađena je revizija monografskih publikacija i na osnovu tog popisa utvrđeno je da imamo 180.000 knjiga, preko 500 naslova periodičnih publikacija.
U fondu su najbrojniji književni časopisi (Letopis Matice srpske, Polja, Sveske, Gradina, Savremenik plus…), ali su zastupljeni i naslovi iz drugih oblasti (Treći program Radio Beograda, Kultura, Zaštita prirode, Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar…). Trenutno se nabavlja pet dnevnih listova (Politika, Blic, Danas, Večernje novosti, Sportski žurnal) i pet nedeljnika (Nin, Vreme, Nedeljnik, Ilustrovana politika, užičke Vesti). Trajno se čuvaju Borba, Politika, Nin, Službeni list FNRJ/SFRJ/SCG/SRJ i Službeni glasnik Republike Srbije, što predstavlja vredan izvor podataka za istraživače.
UM: Koliko godišnje možete da nabavite novih naslova?
Dušica Murić – Narodna biblioteka Užice fondove popunjava kupovinom, poklonom, otkupom publikacija Ministarstva kulture Republike Srbije, obaveznim primerkom izdavača Zlatiborskog okruga. Tokom prošle godine, fond je uvećan po svim osnovama za 3.849 knjiga. Ovaj broj nabavljenih knjiga ne zadovoljava zahteve standarda koji propisuje da broj novonabavljenih primeraka u odnosu na broj stanovnika grada Užica treba da bude 7.500 publikacija na godišnjem nivou.
UM: Kakav je značaj legata, a imate ih nekoliko?
Dušica Murić – U Narodnoj biblioteci Užice čuvaju se poklon-zbirke: Miloša B. Jankovića (1885‒1984), učitelja i pedagoškog pisca, osnivača i urednika pedagoške biblioteke „Budućnost”, Mitra P. Mitrovića (1907‒1970), učitelja i profesora psihologije u užičkoj Učiteljskoj školi, Živana L. Ćirića (1912‒1992), profesora srpskohrvatskog jezika i urednika časopisa „Učiteljski podmladak” i „Mlada trezvenost”, Dragutina M. Prljevića (1903‒1999), profesora istorije zaslužnog za posleratnu obnovu rada Gradske knjižnice.
Najznačajnija je zbirka knjiga sa posvetama autora Radovanu Popoviću (1938‒), novinaru, književniku i publicisti, letopiscu, hroničaru, bibliografu, jednom od najznačajnijih biografa srpske književnosti. Ova zbirka od preko 1800 knjiga zauzima posebno mesto u Čitalištu NBU i izaziva veliko interesovanje posetilaca Biblioteke.
UM: Koja su to odeljenja u okviru užičke biblioteke?
Dušica Murić – Rad matične javne biblioteke u ovom slučaju Narodne biblioteke Užice organizovan je po odeljenjima. To su: Pozajmno odeljenje za odrasle, Dečje odeljenje, Zavičajno odeljenje, Odeljenje stručne knjige, Odeljenje periodike, Matična služba, Odeljenje bibliografske obrade građe i izvora, Knjigoveznica. Svoje poslovanje obavljamo i u dva knjižna ogranka u Sevojnu i Ribaševini. Svaka od organizacionih jedinica ima svoje ciljeve i zadatke, a sve u svrhu promocije knjige i čitanja.
UM: Šta je okosnica izdavaštva Narodne biblioteke Užice i u kojoj meri je ono razvijeno?
Dušica Murić – Okosnicu izdavaštva čini časopis „Međaj”, koji beleži 41 godinu kontinuiranog izlaženja. Od 2014. godine glavni i odgovorni urednik „Međaja” je novinar, publicista i književnik Zoran Jeremić. I upravo zahvaljujući njemu, „Međaj“ dobija sasvim drugačiji izgled kako koncepcijski tako i vizuelno. Poslednje godine, izlaženja „Međaja“ obeležili su tematski brojevi posvećeni značajnim, zavičajnim ličnostima: Nađi Tešić, Ljubomiru Simoviću, Svetislavu Basari, Gojku Tešiću… Pored temata, jedan broj je uvek rezervisan za pripovetke sa Konkursa „Milutin Uskoković”. Prošle godine, tokom obeležavanja jubileja 40 godina od izlaska prvog broja, bibliotekarke Gordana Bacotić i Biljana Ristović objavile su Bibliografiju časopisa „Međaj“ (1981‒2020).
UM: Užička biblioteka godinama organizuje književni konkurs „Milutin Uskoković”. U čemu je značaj ovog konkursa?
Dušica Murić – Književna nagrada „Milutin Uskoković” dodeljuje se za najbolju neobjavljenu priču napisanu na srpskom jeziku. Ustanovljena je 1993. godine odlukom redakcije časopisa „Međaj” i Kulturno-prosvetne zajednice u Užicu, a od 2003. godine Nagradu dodeljuje Narodna biblioteka Užice. Nagrada „Milutin Uskoković” sastoji se od povelje i novčanog iznosa za tri najbolje priče, koje se sa još sedam najuspešnijih radova objavljuju u časopisu „Međaj”.
Sledeće godine nagrada će biti dodeljena po 30. put, što predstavlja značajan jubilej, a već 2024. godine navršiće se 140 godina od rođenja Milutina Uskokovića. Pored toga, ova nagrada je značajna kako za Narodnu biblioteku Užice, tako i za grad Užice, jer čuva sećanje na lik i delo Milutina Uskokovića, Užičanina, tvorca beogradskog, gradskog urbanog romana čija zaostavštvina predstavlja značajan deo srpske književnosti.
UM: Organizator ste i jedne od najstarijih književnih manifestacija „Odzivi Paunu“?
Dušica Murić – Književna manifestacija „Odzivi Paunu” ustanovljena je u čast zavičajnog pesnika Pauna Petronijevića. Od 1977. godine, lokalna zajednica poverila je „Odzive Paunu” užičkoj Biblioteci, kao kulturnom središtu i čuvaru zavičajnog nasleđa. Program „Odziva Paunu” uređuju bibliotekari Narodne biblioteke Užice. Do sada je na ovim susretima gostovalo preko sto pesnika. Organizacija ove nastarije književne manifestacije u našem kraju realizuje se pod pokroviteljstvom Grada Užica.
UM: Koliko možete i na koji način pratite tendencije u savremenom bibliotekarstvu?
Dušica Murić – Redovno nabavljamo stručnu literaturu iz oblasti bibliotekarstva, učestvujemo na seminarima, od kojih neki imaju međunarodni karakter. Trudimo se da primere dobre prakse iz drugih sredina i država primenimo i u svom okruženju. Narodna biblioteka Užice pruža i svoj doprinos u razvoju bibliotekarstva, pokrenuli smo stručni časopis „Korak biblioteke”, koji je do prošle godine izlazio samo onlajn, a sada se uz finansijsku podršku Ministarstva kulture RS objavljuje i štampano izdanje. Do sada je izašlo sedam brojeva, a najveće zasluge za pokretanje časopisa pripadaju koleginici Dragoslavi Rodaljević.
UM: Šta je obeležilo prošlu i prvu polovinu ove godine u radu Biblioteke, šta je bilo, a šta će biti prioritet u narednom periodu?
Dušica Murić -Prošlu godinu je obeležila revizija fonda monografskih publikacija, tako da je, zahvaljujući uvidu u stvarno stanje fonda, omogućena kvalitetnija i efikasnija usluga. Na konkursu koji je raspisalo Ministarstvo pravde za dodelu sredstava po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, Biblioteka je 2021. godine dobila sredstva za nabavku namenskog automobila koji je olakšao stručni nadzor nad bibliotekama u Zlatiborskom okrugu, a omogućio je i razvijanje novih usluga za najmlađe u Kremnima, Biosci i Mokroj Gori.
Bibliotekari Narodne biblioteke Užice su u proteklom periodu radili na uređenju biblioteke u Parohijskom domu. Izuzetno pažnju javnosti privukao je i projekat namenjen najstarijim sugrađanima, „Biblioterapija u Domu za stare”, realizovan u saradnji sa Medicinskom školom, Srpskom pravoslavnom crkvom i psihologom. U junu ove godine u Biblioteci grada Beograda gostovala je izložba „Stojan Stiv Tešić – Užičanin iz Amerike” i promovisan roman „Karu“ užičkog oskarovca.
UM: Sve češće ukazujete na potrebu uređenja zgrade. Da li je to moguće izvesti u skorijem narednom periodu i da li imate neke procene koliko bi to zahtevalo sredstava?
Dušica Murić – Zgrada u kojoj se biblioteka nalazi od 1961. godine pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, ali više nije usklađena sa zahtevima savremenog bibliotekarstva. Potreba za proširenjem je sve izraženija, a u tom cilju potrebno je rešiti i imovinske odnose nad delom prostora koji se nalazi na spratu zgrade. Neophodna je i rekonstrukcija fasade, koja predstavlja opasnost za prolaznike, kao i adaptacija postojećih prostorija. Do kraja godine planirana je zamena dela stolarije. Ovaj projekat finansira se iz budžeta Grada Užica i njegova vrednost je 10.000.000 dinara.
UM: Poznati ste po tome što u vreme školskih raspusta za decu organizujete brojne radionice koje su veoma posećene. Od kada se započelo sa ovim aktivnostima, koje su to sve radionice i da li je poznato koliko je dece do sada prošlo kroz njih?
Dušica Murić – Organizovanje pedagoško-animatorskih aktivnosti (čitanje književnih dela, likovni kutak, izložbe, takmičenja u recitovanju) i književni susreti sa aktuelnim dečjim piscima sa ciljem popularisanja knjige i čitalačkih navika, samo su deo aktivnosti Dečjeg odeljenja NBU. U saradnji sa osnovnim školama i predškolskim ustanovama, Dečje odeljenje dugi niz godina organizuje edukativno-kreativne radionice za predškolce i prvake koje godišnje poseti oko 1000 mališana.
Već 15 godina, tokom letnjih meseci, nezaobilazne su i kreativne letnje radionice, namenjene svim članovima Dečjeg odeljenja. Dragi gosti su nam mališani iz drugih gradova koji letnji raspust provode u našem gradu. U znak sećanja na bibliotekarku Ratku Vučković, od 2018. godine organizuje se memorijalni likovni konkurs „Moj omiljeni književni lik“. Više od deset godina, u saradnji sa OŠ „Dušan Jerković”, na Dečjem odeljenju organizuje se maskenbal pod nazivom „Na krilima mašte”. Korisnicima Dečijeg odeljenja na raspolaganju su tri računara za pretragu elektronskih baza i izradu domaćih zadataka.
UM: Imate i kutak za tinejdžere. Kako on funkcioniše?
Dušica Murić – Usled nedostatka prostora još uvek ne postoji pravi kutak za tinejdžere. Redovno se nabavlja građa prilagođena njihovim interesovanjima, koja je smeštena na izdvojene police. Realizovano je više projekata namenjenih tinejdžerima, a nadamo se da ćemo rešavanjem problema sa nedostatkom prostora dobiti pravi kutak za tinejdžere i mogućnost da obogatimo uslugu za naše mlade sugrađane, koji bi dobili priliku da kvalitetno provode vreme u bezbednom okruženju.
UM: Svi su navikli da Biblioteka bude domaćin ne samo užičkim, već i značajnim srpskim piscima organizujući brojne književne večeri i susrete sa njima. U kojoj meri je pandemija poremetila ove događaje i šta možemo očekivati do kraja godine?
Dušica Murić – Tokom pandemije nisu organizovani događaji sa prisustvom publike, ali su tradicionalne manifestacije „Odzivi Paunu” i program povodom dodele Nagrade „Milutin Uskoković” organizovani onlajn. Od događaja koji su realizovani ove godine, izdvajamo izložbu posvećenu Milovanu Vitezoviću čiji su autori bibliotekari NBU, kao i gostujuću izložbu Biblioteke grada Beograda posvećenu Miloradu Paviću, zatim književne večeri posvećene Ivu Andriću, Ljubomiru Simoviću. Gosti Biblioteke bili su Svetislav Basara, Branko Kukić, Jasmina Vrbavac, Muharem Bazdulj…
Do kraja godine planira se književno veče posvećeno Dušku Radovću povodom sto godina od njegovog rođenja, promocija knjige „Deca” aktuelne dobitnice NIN-ove nagrade Milene Marković, gostovanje Dejana Aleksića na Dečjem odeljenju…
UM: Poznato je da je biblioteka u svojoj istoriji, dugoj 166 godina, povremeno i prekidala rad. Međutim, tokom pandemije virusa korona, iznalazili ste načine da radite?
Dušica Murić – Narodna biblioteka Užice je od 17. marta 2020. godine obustavila rad sa korisnicima na svim odeljenjima i u ogranicima u skladu sa merama Vlade Repubike Srbije. Međutim, Biblioteka je organizovala dežurstva, korisnicima su bile dostupne sve usluge koje se sprovode onlajn (skeniranje i dostavljanje građe preko imejla, u skladu sa propisima o zaštiti autorskih prava). Preko društvenih mreža promovisani su raznovrsni sadržaji.
Predstavljani su dobitnici Nobelove nagrade za književnost kao i zanimljivosti vezane za knjigu i bibliotekarstvo. Već 24. aprila organizovan je rad sa korisnicima usklađen sa propisanim merama zaštite. Korisnici su telefonom ili elektronskim putem naručivali građu, koja je pakovana u kese za jednokratnu upotrebu i preuzimana u holu Biblioteke. Pozajmljene knjige vraćane su u namenske kutije, posle određenog vremena su dezinfikovane i ulagane na police. Sa ublažavanjem mera, Biblioteka je normalizovala svoj rad. Pokazalo se da su se od svih ustanova kulture biblioteke najbrže prilagodile radu u uslovima pandemije.
UM: Koja je Vaša vizija bibliotekarstva?
Dušica Murić – Verujem da će Narodna biblioteka Užice nastaviti da i u budućnosti bude nosilac kulturnog života u lokalnoj zajednici. Biblioteka je modernizovala svoj rad u proteklom periodu, počevši od automatske pozajmice, onlajn elektronskog kataloga, digitalizacije građe kojoj se može pristupiti preko novog sajta, do prisustva na društvenim mrežama. Nadam se da ćemo prostor u kome se nalazimo prilagoditi potrebama savremenog korisnika čime će se omogućiti razvoj novih usluga, ali ujedno zadržati i one tradicionalne vrednosti na kojima počiva bibliotekarstvo.
