Međunarodni dan žena – ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta da se uvede dan večnog sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. i njujorški marš više od 15.000 žena, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji dogodile su se 8. marta 1857. u Njujorku. Policija ih je rasterala, ali su žene dva meseca kasnije osnovale sindikat i zahvaljujući njihovom radu, protesti 8. marta postali su tradicija.
Prvo obeležavanje praznika bilo je 8. marta 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj. U tradicionalno patrijarhalnoj Srbiji, dan borbe žena za jednakost prvo su prihvatili komunisti i socijaldemokrate.
Međunarodni dan žena – prva proslava u našoj zemlji održana je u Beogradu, u tadašnjem Narodnom domu, 1914. godine. Međunarodni dan žena uskoro je počeo da se povezuje sa socijalističkim zemljama. Nakon Oktobarske revolucije, zahvaljujući feminstkinji Aleksandri Kolontai Osmi mart je postao državni praznik u SSSR-u koji se koristio kao dan obeležavanja „herojstva radnica“.
Tu praksu prihvatile su i ostale socijalističke države, pa je i u Jugoslaviji ovo bio veliki praznik. Države na Zapadu zbog toga su dugo izbegavale njegovo prihvatanje.
Prva zemlja na svetu koja je žemnama dala pravo glasa je Novi Zeland, koji je to učinio još 1893. godine. A za rubriku verovali ili ne, je podatak da je Švajcarska poslednja zemlja u Evropi koja je uvela pravo glasa ženama, tek 1972. godine.
Feministkinje su ponovo počele da ga slave šezdesetih godina, a Ujedinjene nacije su zvanično 8. mart proglasile Međunarodnim danom žena 1975. godine.
Političko značenje se vremenom izgubilo i Dan žena više nije praznik socijalne pravde i jednakih šansi za muškarce i žene, već je uglavnom banalizovan i pretvoren u tipičan praznik masovne kulture i potrošnje.
Međunarodni dan žena – neravnopravnost, diskriminacija i nasilje
Srbiji će, ako nastavi ovim tempom, biti potrebno čak 59 godina do dostizanja pune rodne ravnopravnosti – pokazali su podaci najnovijeg Indeksa rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji (2021).
Fondacija Centar za demokratiju, povodom Međunarodnog dana žena, upozorava na neravnopravnost, diskriminaciju i nasilje kojima su izložene žene u Srbiji i podseća da je, pored odgovarajućeg institucionalnog i zakonskog okvira, neophodno obezbediti njegovu praktičnu primenu u postizanju stvarne rodne ravnopravosti.
Žene u Srbiji su neravnopravne u svim oblastima, na šta ukazuju brojni izveštaji i međunarodnih i domaćih institucija i organizacija. Sa Indeksom rodne ravnopravnosti od 58,0 Srbija zaostaje 9,4 poena za prosekom država članica Evropske unije. Najveći jaz između EU-27 i Srbije prisutan je u domenu novca (21,9) i domenu vremena (16,2).
Ekonomsko osnaživanje žena je osnov za postizanje rodne ravnopravnosti, ali i održivi razvoj i ostvarivanje ciljeva postavljenih Agendom 2030 Ujedinjenih nacija. Zarade žena su manje od zarada muškaraca na svim obrazovnim nivoima, u svim zanimanjima i u gotovo svim sektorima delatnosti. Takođe, žene čine većinu u zanimanjima tzv. nižeg statusa (61%) koja karakterišu loši uslovi rada i niske zarade.
U Srbiji i dalje preovlađuju patrijarhalni stavovi i stereotipi u vezi sa ulogama, odgovornostima i očekivanim ponašanjima žena i muškaraca u društvu i porodici, što iziskuje povećanje napora na podizanju svesti o rodnim stereotipima. Neophodno je uvođenje rodne perspektive u sve javne politike i na svim nivoima vlasti, navedeno je u saopštenju Fondacije Centar za demokratiju.
I na kraju, bez obzira da li priznajete i da li slavite ovaj dan, učinite ga lepim za vaše majke, supruge, bake, sestre, devojke, prijateljice!
Svim ženama čestitamo 8. mart!
Pripadnici policije ovako su čestitali praznik sugrađankama, zabeleženo na užičkim ulicama 8. marta, pre koju godinu. Izdvajamo za ovaj dan i priču o jednoj običnoj a uspešnoj ženi, koja je zahvaljujući vezu obišla mnoge sredine u zemlji i inostranstvu i izlagala svoje radove – Biserka Bisa Rakić – Užičanka. Zatim, lepa priča o velikoj ljubavi koja se dogodila u Vrnjačkoj Banji, a pogledajte i druge putopise i reportaže sa stranice UžiceMedia.
Hroniku kovid – 19 tokom marta možete videti na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
A najvažnije servisne informacije tokom marta u Užicu možete pogledati OVDE.
A u našoj novoj rubrici „Na zahtev čitalaca“ pogledajte tekstove UžiceMedia i šaljite nam svoje predloge: uzice.media@gmail.com
