Na današnji dan, 354. godine u Antiohiji je rođen Sveti Jovan Zlatousti, nekadašnji carigradski patrijarh. Predanje kaže da je bio veoma cenjen među običnim narodom kome se rado obraćao.

Smatra se najvećim tumačem Svetog Pisma, najboljim hrišćanskim besednikom, učiteljem hrišćanskog života, idealni je primer Crkvenog pastira i stradalnik za Jevanđelje Hristovo koje je propovedao.

Crkva ga slavi više puta u toku godine. 30. januara zajedno sa Sv. Vasilijem Velikim i Sv. Grigorijem Bogoslovom – Sveta Tri Jerarha, i posebno 27. januara i 13. novembra (26. novembra po novom kalendaru.)

Sveti Jovan Zlatousti je bio veliki borac protiv jeretika. Tako je i došao u sukob sa caricom Evdokcijom koja ga je prognala u mesto Koman u Jermeniji gde je ovaj veliki svetitelj umro 407. godine.

Prema legendi, 30 godina nakon smrti sveca car Teodosije Mlađi doneo je odluku da mošti Svetog Jovana Zlatoustog vrate u Carigrad. Međutim, priča se da kovčeg svetitelja niko nije mogao da pomeri sve dok car nije napisao pismo u kome je Svetog Jovana molio za oproštaj u ime svoje majke carice Evdoksije zbog koje je svetitelj i prognan iz Carigrada. Jednom kada je pismo bilo položeno na kovčeg, predanje kaže, on postade lak i vojnici ga ponesoše.

Ipak, ovo nije bio kraj putovanja za Zlatoustog. Njegove mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim. Tu su počivale sve do 2004. kada su dogovorom između crkvi ponovo vraćene u Carigrad tj. današnji Istanbul.

Narodna verovanja

Na Jovana Zlatoustog se izbegava svako korišćenje konca, vunice, strune, tj. šivenje, pletenje, vezivanje. Veruje se da onaj ko tada prekine nit (konac) time prekida i svoj život.

Pošto u srpskom narodu Sveti Jovan važi za učenog sveca, veruje se da je na dan kada on slavi dobro uzeti knjigu u ruke i pročitati bar neki njen deo.

- Advertisement -