Spomenici užičkog kraja – I dok evropski narodi čuvaju svoja obeležja bez obzira iz koga su perioda mi to nažalost ne činimo. Skloni smo da ih zanemarimo, premestimo, prepustimo zaboravu. U samom Užicu na centralnom Trgu partizana svojevremeno je bila spomen bista Josipu Brozu Titu. Danas taj spomenik stoji u dvorištu Narodnog muzeja.
Kada je pre izvesnog vremena hrvatski ambasador pri UNESCO, Ivo Golštajn pokrenuo inicijativu da se i antifašistička spomenička obeležja uvrste u zaštićenu svetsku baštinu, i da to bude zajednički poduhvat država nekadašnje SFRJ, postavilo se pitanje koliko takvih obeležja ima u Srbji, a mi se pitamo koliko ih je užičkom kraju i u kakvom su stanju? Poznato je, gotovo tri decenije, u jeku nacionalističke histerije, trajalo je uništavanje spomenika iz Drugog svetskog rata.
Desničarske političke grupacije besprizorno su uništavale simbole antifašuističke borbe, pod izgovorom da su to spomenici komunističkim zločinima. Jedan broj spomenika “prekrio” je nemar, zaborav i korov, a nisu postojale jasno definisane službe za zaštitu ove spomeničke baštine, a jedan broj spomen bista partizanskim borcima, pokraden je i prodat kao staro gvožđe.
Spomenici užičkog kraja – Tito u dvorištu Narodnog muzeja
I dok evropski narodi čuvaju svoja obeležja bez obzira iz koga su perioda mi to nažalost ne činimo, spomenici užičkog kraja povremeno su zapušteni, zaboravljeni. U samom Užicu je sa Trga partizana svojevremeno uklonjena spomen bista Josipu Brozu Titu. Veliki broj tih spomenika iz Drugog rata, dela su poznatih jugoslovenskih umetnika, poput velikog spomenika Titu koji je 30 godina stajao na užičkom Trgu partizana, a rad je poznatog skluptora Frane Kršinića. Danas taj spomenik stoji u dvorištu Narodnog muzeja.
Spomenik je demontiran sa Trga partizana u septembru 1991. godine, tu je stajao pune tri decenije. A tada su po hitnom postupku takvu odluku donele gradske vlasti, pod izgovorom da se ne „iritrijaju građani“. Sve je bačeno i zaboraljeno i Tito i Užička republika. Nešto pre ove doluke tadašnji Izvršni savet je doneo doluku da se i Titovo ime izbriše iz imena grada, pa je ostalo samo Užice.
Tada su ovakvom odlukom bili najpogođeniji borci Užica, koji su se suprotstavljali, borili da sačuvaju spomenik gde je i prvobitno postavljen, da je ovakva odluka loša, ishitrena i nezakonita. međutim, vlast je bila neumoljiva. Bronzana figura teška preko tri i po tone premeštena je u dvorište narodnog muzeja.
A događa se da se na Trgu partizana povremeno izvode zanimljivi performansi, u stilu da li se vratio Tito? A mi u serijalu – Spomenici užičkog kraja, govorimo i o jednom koji se nalazi u trezoru, gde se polože venci u znak sećanja na žrtve eksplozije kada je obeležena 81. godišnjica tragično nastradalih radnika i građana u Fabrici oružja i municije 22. novembra 1941. godine. U eksploziji je poginulo oko 120 lica, od kojih je poznato 111 imena, 62 civila i 49 radnika.
Spomenici užičkog kraja – Kadinjača
Spomen-obeležje na Kadinjači spada među najlepše kompleske na ovim prostorima, nekada je bilo obavezno mesto poseta, a onda je u jednom periodu nekako skrajnuto, spomenik se počeo osipati.
Spada u jedan od najvećih srpskih spomen kompleksa iz Drugog svetskog rata, 14 kilometara udaljen od Užica, izgrađen je pre 40 godina.
Kakvo je trenutno stanje i šta se sve od radova preduzima da bi kompleks ponovo zasijao punim sjajem, proverićemo kod nadležnih.
Spomenik borcima čuvenog bataljona1300 kaplara
Koliko nebrige o prošlosti, beležili smo obezglavljene spomenike, na nekima od njih izrugivalo, kao što se to dogodilo sa spomenikom posvećenom bataljonu 1.300 kaplara.
Na bronzanu skulpturu mladog srpskog vojnika, koji simbolizuje slavni bataljon srpske vojske iz Prvog svetskog rata u kome je bilo i 17 užičkih gimnazijalaca, nepoznati počinioci su postavili kante za smeće, metlu, razne krpe, delove lubenice.
Podsećemo, uz zvuke himne, otkriven je spomenik kod Užičke Gimnazije izginulim mladićima –borcima čuvenog bataljona1300 kaplara. Bronzanu skulpturu, koja predstavlja srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata sa puškom o desnom ramenu i knjigama u levoj ruci gradu je poklonilo Društvo srpskih domaćina. Autorka skulpture je Nataša Tanović Marković, akademska vajarka i profesorka u Umetničkoj školi u Užicu.
Na bronzana bista Josifu Jehlički, profesoru fizičke kulture, nije prošla bolje, i na nju je postavljena kanta za smeće. Zaslužan za osnivanje sokolskog pokreta početkom 20. veka i izgradnju nekadašnjeg reprezentativnog zdanja Sokolskog doma u Užicu 1934. godine.
Narodni muzej u Užicu pre nekoliko godina popisao je spomenička obeležja iz dva svetska rata na teritoriji ovog grada, i ima ih 290. O svakom obeležju Muzej je uradio karton u kojem su ubeležili sliku stanja, verovatnu lokaciju, naziv i slično. Sam Muzej nije o tome objavio publikaciju, odnosno, nije analizirao podatke do kojih se došlo tim popisom. Ovi podaci danas mogu biti dostupni istraživačima.
Postavljanje spomenika – pitanje mere i građanskog ukusa
Postavljajući pitanje u kakvom su stanju spomenici novijeg datuma u Užicu i okolini, pitamo se da li su spomenici novijeg datuma, na ulazu u grad i trubaču Miću Petroviću bili neophodni. Izdvajamo i mišljenje profesora Mihaila Timotijevića, arhitekte koji kaže, da kada je postavljanje spomenika u pitanju „sve pitanje mere i građanskog ukusa“, ali da je to njihovo postavljanje u gradu veoma „odgovorno i traži sud stručne javnosti, kulturnih poslenika i u krajnjoj liniji građana Užica.
Spomenik Miću Petroviću svakako je trebalo realizovati ali u njegovom selu koje je blizu Užica. Svako može da prošeta gradom i da pogleda u Malom parku skulpture Dimitrija Tucovića, Radovana Dragovića, zatim ispred Gimnazije profesoru Josifu Jehlički, ili ispred GKC-a Petru Ćeloviću i uveriće se u pitanje mere i građanskog ukusa čemu bi Užice trebalo da teži. Nažalost, ovo je put na drugu stranu“, – ističu ljudi iz struke.
“Projekat „SPOMENICI UŽIČKOG KRAJA – Da li odolevaju vremenu?“se realizuje u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja u 2022. godini. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Užica već isključivo autora.“
Aktuelni podaci o kovidu za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
