Predrag Rava kaže da su mediji na svom početku imali ulogu sličnu onoj koju je imala antička agora. Znači, mesto na kom su saopštavane bitne informacije i na kom su sučeljavana različita mišljenja. Pravo na informisanost kao jedno je od osnovnih ljudskih prava, upravo je putem lokalnih medija moglo da se unapredi. A posebnu ulogu u tome imali su lokalni štampani i elektronski mediji koji su bili na usluzi građanima i koji su bili njihova veza sa ljudima koji upravljaju njihovom lokalnom zajednicom, – smatra i da se značaj lokalnih medija ogledao u edukativnoj funkciji.
– Danas je situacija poražavajuća. Osim onih servisnih informacija koje se tiču isključenja struje, vode, situacije u saobraćaju, vremenske prognoze i kratkih vesti iz zemlje i sveta, malo šta može da privuče pažnju publike na lokalu. Informativni program obuhvata većinu medijskog sadržaja, ali on je jednostran.
Međutim, veliki broj medija više ni ne ulaže u kvalitetan program, više ni ne računa na gledanost ili slušanost, jer se svodi na dobijanje budžetskog novca od sufinansiranih projekata. Naravno, ima izuzetaka, i u gradu u kom ja živim postoje mediji kojima se veruje i koji imaju kritički pristup.
UM Pismenost u lokalnim medijima, istraživači lokalnog novinarstva u Srbiji, tvrde, nije na zavidnom nivou, jer je kadrovska struktura poražavajuća, koji su uzroci, i posledice?
Predrag Rava – Ranije su se, bar koliko ja znam, novinarstvom bavili ljudi koji su bili upućeni u različite sfere društvenog delanja, te se podrazumevalo da su pismeni i da imaju neku visoku stručnu spremu. Oni su kasnije, kada bi stekli dovoljno iskustva, dobijali priliku da budu urednici ili da vode medijsku kuću.
Čini mi se da se danas novinarstvom mogu baviti svi. Na primer, lektor je pozicija koja bi trebala da bude obavezna u svakoj medijskoj kući, a to nije slučaj u većini lokalnih medija. Mogu da potvrdim da je pismenost novinara, ali i ostalih kadrova u strukturi, na nezavidnom nivou. Cela struktura, koja se inače gradi polako, korodirala je veoma brzo.
Loša kadrovska selekcija je počela onda kadu se mediji privatizovali. Novinarski posao je postao obično uhlebljenje, istina, za malu platu. Sa jedne strane, većina studenti žurnalistike ni ne žele da rade u klasičnim medijima, sreću traže u digitalnom prostoru ili u nekoj od kompanija u kojoj mogu da rade u sektoru za odnose sa javnošću.
Mali je broj onih koji se iz ljubavi upuste u istraživačko novinarstvo. Sa druge strane, starije kolege posustaju. Istrošili su ih loša ekonomska situacija i neprofesionalni uslovi za rad. Njima često fali informatičke pismenosti, a uglavnom nisu motivisani da se usavršavaju.
UM Koliko danas novinarska udruženja mogu uticati na poboljšanje kadrovske strukture u lokalnimmedijima?
Predrag Rava – Udruženje novinara Srbije ne može direktno da utiče na kadrovsku strukturu nekog medija pogotovo onih privatnih. Mnoge od njih nije ni briga za kvalitet kadrova i program koji proizvode, nego su registrovani samo kako bi dobili novac na nekom konkursu za sufinansiranje.
UNS može da reaguje na one medijske objave koje krše etički kodeks, da to prijavljuju regulatornim telima, ali i da skrene pažnju na one koji su dobri primeri u srpskom novinarstvu. Svakako, sve što UNS radi veoma je vidljivo i ima nekog uticaja čak i na donosioce važnih odluka u izvršnoj vlasti, kojima nije potpuno svejedno kako će najveće novinarsko udruženje reagovati.
Takođe, UNS može da nastavi sa realizacijom velikog broja eduktivnih seminara na kojim se mogu pojačati stručni kapaciteti kolega. Razmena znanja na taj način može da doprinese razvoju kompeticija novinara, na lokalu pre svih.
UM Da li je dobra kadrovska slika nekog medija uslov profesionalnog rada medija, i slobode medija? Koliko medijska (ne)pismenost utiče na pojavu senzacionalizma u lokalnim medijima, koliko uopšte u lokalnim medjima ima senzacionalističkog, i govora mržnje?
Predrag Rava – Govor mržnje prema marginalizovanim društvenim grupama sve je prisutniji u medijskom prostoru. Sve je više senzacionalističkog izveštavanja o nasilju, seksualnom zlostavljanju, pedofiliji, suicidu itd.
Tu su čak i naslovi koji se tiču vremenske prognoze, gde se promena vremena najavljuje kao dolazak apokalipse. Suvišno je i govoriti na nije dozvoljeno stvaranje masovne panike u medijima. Pisanje o pandemiji kovida-19 takođe je pokazalo koliko su neki novinari spremni da odu u kršenju etike.
Novinari, ali i urednici jure za što većim tiražima, pregledima, klikovima i slično. Nekad je razlog neprofesionalizam, ali nekad i namera da se brže i lakše dođe do zarade.
U lokalnim medijima je situacija po tom pitanju posebno loša, jer se oni odlučuju za takav program usled problema sa opstankom, mada smatram da takvo tabloidno novinarstvo nema isključivo lokalni karakter.
UM Medijska pismenost je dvostruk proces i pojam – pismenost medija i pismenost konzumenata medija, odnosno sposobnost da razumeju i na pravi način „čitaju“ mediji. Kakva je danas situacija u Srbiji, ko je (ne) pismeniji, poblika, ili mediji?
Predrag Rava – Publika se menja. Mladi imaju drugači diskurs. Nisu senzibilni ne neke sadržaje. Teško se zadržavaju na programu koji im traži veću pažnju. Naviknuti su na hipertekstualnost. Drugačije percipiraju probleme i uglavnom prate vesti na internetu. Privlače ih kratke i dinamične forme.
Ali mediji podilaze mladoj publici, te tako i sami doprinose formiranju ukusa. Uloga medija kao možda i najdominantnijeg agensa socijalizacije, nije samo da zabavi, nego i da edukuje. Poslednjih godina postojala je namera da se medijska pismenost kao predmet uvede u školu (što je odavno učinjeno u nekim zemljama u regionu).
Od toga nije bilo ništa, ali je zato uveden predmet informatička pismenost i preduzetništvo. Znači, manje teorije više prakse. Deca uče kako da se nakon školovanja sama zaposle, ako može u IT sektoru i da se skinu sa grbače države. Medijska pismenost je, dakle, opšti, ne lokalni problem, koji se mora sistemski rešavati.
UM Kako tumačiti medije u kojima se novinarski posao radi iz hobija?
Predrag Rava – Među novinarima su sve češće osobe koje su završile neki kurs koji podrazumeva osposobljavanje za sve segmente proizvodnje programa. Nove tehnologije donekle to omogućavaju i svako danas može da objavi neku vest. Poplava je različitih portala (koji često nisu ni registrovani kao medij) gde jedan čovek radi sve.
Takva demokratičnost nije loša sama po sebi, ali dovodi do velikog broja neproverenih informacija i smanjuje težinu javno izgovorene reči. Generalno, otklonila se odgovornost za ono šta objavite.
Pretpostavljam da ne bi trebalo nekog osuđivati samo zato što radi iz hobija, odnosno, da bi kriterijum za to trebalo da bude samo koliko je ta osoba profesionalac. Šta više, poznajem osobe koje se izdržavaju od drugih poslova, a iz hobija – iz ljubavi, pišu odlične tekstove.
UM Da li odgovorne državne institucije svojim radom podstiču voluntarizam i nepismenost u lokalnim medijima, uzimajući pre svega način na koji država i lokalna samouprava realizuju takozvano projektno finansiranje medija? Ko prepoznaje javni interes?
Predrag Rava – Lokalni mediji uglavnom se izdržavaju preko sufinansiranih projekata. Mnogi, suočeni sa opstankom, na tržištu na kom ima sve manje sponzora, a gde su najveći oglašivači okrenuti kućama sa nacionalnom frekvencijom, to vide kao jedino rešenje.
Neki mediji su i regirstovani samo kako bi poslužili protoku novca. Ukoliko proverite kvalitet tih proizvedenih sadržaja, primetićete da su uglavnom urađeni na brzinu i da su ispod potrebnog profesinalnog standarda.
UM Kome odgovara medijska (ne) pismenost?
Predrag Rava – Medijski pismena osoba treba da ima sposobnost da analizira, vrednuje i kreira poruke posredstvom medija. Pre svega, da ima kritičko mišljenje o društvu u kom živi, jer tako će lakše prepoznati i loš medijski program. Nije onda teško odgovoriti kome odgovara medijska nepismenost.
UM Kakva je budućnost lokalnih medija kada je u pitanju profesionalizam u radu?
Predrag Rava – Prvo, klasični mediji, štampani pre svih, su u krizi jer se menja potreba publike, odnosno, sve manje se čitaju novine, pa tako i one koje imaju dobar sadržaj. Drugo, sve je teže ulagati u kvalitetan program i sve je manje zaposlenih u medijskim kućama, što se odražava i na profesionalizam.
Lokalni mediji imaju svoju ulogu u informisanju građana u vezi sa funkcionisanjem njihove lokalne zajednice i zato mogu da opstanu, ali nesporno je da se kriterijumu u radu i proizvodnji medijskog sadržaja konstantno spušta.
Ipak, prema nekim anketama, veliki broj građana je željan dobrog programa i ja lično znam privatne lokalne stanice koje opstaju zahvaljujući kvalitetnom sadržaju i tako pokazuju da je moguće opstati i ostati profesinalac.
Predrag Rava je diplomirani sociolog i master sociolog u socijalnoj zaštiti, novinar, FTV producent. Dugi niz godina je televizijski i radijski novinar i voditelj.
Bio je dopisnik Tanjuga za Vojvodinu, radio je na TV ,,Politika“, bio je novinar i urednik na ,,Novosadskoj“ TV, novinar i voditelj na ,,Pan“ radiju“, ,,IN“ radiju i ,,Jugović“ radiju.
Član je Upravnog i Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije. Učestvovao je na nekoliko naučnih simpozijuma i objavio je niz naučnih radova iz oblasti sociologije medija.
Pogledajte i druge tekstove iz serijala „Znanjem do istine bez senzacije“ koje su pripremili naši novinari: „Medijska pismenost kao temelj intelektualnih sloboda“ i „Znanjem do istine – Da li novinar mora da zna sve“.
Osim serijala „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“, tu su i naši raniji tekstovi koji ni danas ne gube na aktuelnosti u okviu serijala: „KULTURA DIJALOGA“, „LOKALNO, A PROFESIONALNO“, s govorili smo o položaju medija u lokalnim sredinama, novinara i medijskih radnika, problemima sa kojima se suočavaju, ali i predlozima za prevazilaženje…
Autorka: Novka Ilić
Hroniku kovid – 19 tokom novembra možete videti na UžiceMedia.
Hroniku kovid – 19 tokom oktobra možete videti na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
