Đorđe Delić, kaže da je probao i neke popularne i atraktivne sportove, fudbal, košarku, rukomet. Nisam bio loš ni u tome, ali vremenom sam video da je folklor nešto mnogo lepše, više i kompletnije od svega toga. A neko ko me je naučio prvim koracima bio je Velimir Tošanić u njegovoj školi folklora.
Kasnije je Veljo, početkom 90-tih godina, kada je prestao aktivno da se bavi folklorom, priključio naše grupe KUD-u „Sevojno“ i evo, gotovo 30 godina kasnije, sada sam ja neko ko već punih 13 godina vodi ovaj ansambl, jer folklor mi je dao sve ono što se novcem ne može kupitikaže Đorđe Delić, koreograf i umetnički rukovodilac KUD-a „Sevojno“. Ono što je zanimljivo Đorđe radi u kompaniji „Prvi partizan“, a umetnički je rukovodilac KUD-a „Sevojno“, pitali smo kako to funkcioniše?
– Često od strane kolega iz sveta folklora nailazim na to isto pitanje, ali ja ne vidim ništa čudno u tome. Pošto sam završio sednju mašinsku školu pre nekih dvadesetak godina ukazala se prilika da zasnujem radni odnos u „Prvom partizanu“. U tom trnutku ja sam samo bio igrač i neko ko je iz ljubavi prema folkloru radio sa dečijim grupama KUD-a „Sevojno“. Iskreno, nisam ni pomislio da ću biti u situaciji da istovremeno radim u „Prvom partizanu“ i vodim KUD kome su sponzori dve valjaonice, bakra i aluminijuma. Gotovo svi rukovodioci u „Prvom partizanu“ upoznati su čime se bavim, da sam kreograf i umetnički rukovodilac Ansambla „Sevojno“ tako da mi izlaze u susret koliko je to moguće.
UM: Kada ste počeli da igrate u folkloru?
Đorđe Delić: – Folklorom sam počeo da se bavim davne 1988. Na prvu probu me je odvela majka koja se, takođe, nekada bavila folklorom i bila igrač KUD-a „Sevojno“. Prvi rukovodilac i neko ko me je naučio prvim koracima bio Velimir Tošanić u njegovoj školi folklora. Kasnije je Veljo, početkom 90-tih godina, kada je prestao aktivno da se bavi folklorom, priključio naše grupe KUD-u „Sevojno“ i evo, gotovo 30 godina kasnije, sada sam ja neko ko već punih 13 godina vodi ovaj ansambl.
UM: Obično se mladi opredeljuju za folklorne sekcije, jer žele da putuju. Koliko je folklor više od samog putovanja?
Đorđe Delić: – Kada sam počeo da igram i bavim se folklorom imao sam sedam godina tako da nisam nešto mnogo znao čime bi se bavio. Probao sam i neke popularne i atraktivne sportove, fudbal, košarku, rukomet. Nisam bio loš ni u tome, ali vremenom sam video da je folklor nešto mnogo lepše, više i kompletnije od svega toga. Fizički ništa manje zahtevan od bilo kog sporta, čak naprotiv, možda i zahtevniji. Folklor je jedna vrsta umetnosti, iskazivanje emocije kroz igru, pesmu i scenski prikaz, koreografije koja se izvodi. Očuvanje i pedstavljanje tradicije našeg naroda širom sveta. Kroz folklor deca se u neku ruku i vaspitavaju, upoznaju sa tradicijom, običajima i uče se da to poštuju i cene.
Folklor je jedna od retkih aktivnosti u kojoj momci i devojke učestvuju zajedno, a ne u odvojenim muško-ženskim kategorijama. Meni je folklor dao neprocenjive stvari, nešto što se ne može kupiti novcem. Poznanstva i prijatelje širom Evrope i Srbije, nezaboravna iskustva i doživljaje, neverovatan osećaj kada igrate pred više hiljada ljudi na raznim evropskim scenama i ono što mi je najbitnije, moju suprugu Nevenu. Zajedno smo počeli da igramo u “Sevojnu” i tu se upoznali, a sada sa uspehom opet zajedničkim snagama, vodimo ovaj ansambl. Nevena je asistent i rukovodi drugim, trećim i dečijim ansamblom KUD-a. Ono šta mi je folklor oduzeo, to je uglavnom, samo jedan deo slobodnog vremena, a to je potpuno zanemarljivo u odnosu na to što mi je dao i daje. Verujte, nema većeg zadovoljstva i sreće nego kada vidite svu tu decu u nošnji sa osmehom na licu.
UM: Čulam sam, ali ne znam da li je tačno, da ste u julu gostovali u Mariboru. Koji je bio povod da boravite u ovom gradu?
Đorđe Delić: – Da, 4.jula smo se vratili iz Maribora gde smo bili učesnici Međunarodnog festivala folklora FOLKART 2021. To je jedan od najvećih festivala folklora u Evropi gde učestvuju najbolji ansambli iz celog sveta, a mi smo imali čast i priliku da po četvrti put u poslednjih 20 godina budemo učesnici i predstavljamo svoj grad i zemlju. U julu je dečiji ansambl gostovao u Obrenovcu, zatim u Ohridu, a imali smo i završni concert na kraju sezone krajem jula u našem gradu, u sportskoj hali u Velikom parku u Užicu. Zbog epidemije nismo mogli da ga održimo kao i obićno u junu. Ovaj koncert je izveden u skladu sa propisanim epidemijskim merama i bio je veoma uspešan.
UM: Koliko često idete na turneje i koji ansambli učestvuju u njima? Koliko ih je bilo poslednjih godina?
Đorđe Delić: – U normalnim uslovima bez COVID-a-19 mi smo putovali u proseku 4-5 puta godišnje u inostranstvo. Uglavnom akcenat je na prvom ansamblu koji putuje dva do tri puta godišnje preko granice, a po jednom godišnje organizuje se i turneja za dečije ansamble do četvrtog razreda, kao i za dečije ansamble do osmog razreda.
UM: Kako i koliko radite u vreme korone?
– Što se tiče rada u periodu KORONE prvih šest meseci od marta do septembra prošle godine nismo radili, ali već od oktobra nastavili smo sa radom. Imali smo malu pauzu oko nove godine, ali od tada rad je u kontinuitetu bez bilo kakvih prekida uz poštovanje epidemioloških mera. Malo nam nedostaju nastupi pred našom publikom ali se nadamo da će se i to promeniti u skorije vreme i da ćemo moći da nastupamo pred prepunim salama kao i pre pandemije Korona virusa.
UM: Šta je najnezaboravnije sa tih turneja, koje biste izdvojili i zbog čega ćete ih pamtiti?
Đorđe Delić: -To je možda najteže pitanje koje ste mogli da mi postavite. Izdvojiti nešto sa toliko lepih putovanja i mnoštvo lepih uspomena veoma je teško. Folkloraši znaju o čemu pričam, a za sve ostale koji nisu imali tu priliku da dožive turneju i putovanje sa KUD-om reći ću ovako: Setite se svi svojih najlepših putovanja, školskih ekskurzija, žurki, druženja i svega šta to nosi sa sobom. E, pa tako je FOLKLORAŠIMA više puta godišnje na svakoj turneji iznova i iznova. Tako da je teško izdvojiti najlepše momente iz mnogobrojnih. Ja sam recimo za vreme moje igračke karijere bio na preko 30 turneja i svaka je bila po nečemu specifična i posebna.
UM: Ko može biti član oKUD-a „Sevojno“?
Đorđe Delić: – KUD „Sevojno“ trenutno broji oko 400 članova. Svi oni su raspoređeni u grupe i ansamble prema uzrastu, godinam igranja i igračkim sposobnostima, narodni orkestar i pevačke grupe. Članovi našeg ansambla mogu biti svi oni koji žele da igraju, pavaju ili sviraju. Za sve zainteresovane će se naći mesto i odgovarajuća grupa bez obzira na uzrast. Ljudi možda ne znaju, ali sva ona deca koja sviraju neki instrument ili lepo pevaju, a ne žele da igraju, mogu se priključiti našem narodnom orkestu ili pevačkoj grupi i postati članovi našeg ansambla. Već četiri-pet godina u sklopu našeg ansambla radi Rekreativna grupa koja je za sve one koji žele foklorom da se bave kao rekreacijom bez obzira na godine.
UM: Koje su koreografije sada na repertoaru KUD-a?
Đorđe Delić: – KUD „Sevojno“ ima preko 30 različitih koreografija na svom repertoaru sa teritorije cele Srbije. U zavisnosti od sezne do sezone ili zahteva festivala i koncerata menjamo program i koreografije sa kojima se predstavljamo. Trenutno smo posle par sezona neigranja na repertoar vratili „Vranjansku svitu“ i „Banatske motive“, koreografije koje su na naš repertoar postavljene pre više od 40 godina.
UM: Kada ste uradili novu koreografiju i koga, uopšte angažujete da ih radi?
Đorđe Delić: – U poslednjih par godina trudimo se da, ako ne svake, onda svake druge godine, postavimo neku novu koreografiju i proširimo naš repertoar. Uposlednjih pet godina to su bile „Igre iz Kobišnice“, „Igre i pesme Kosovskog pomoravlja“ i „Igre iz Niša“. A što se tiče rada koreografija to radimo sopstvenim snagama. Naš šef orkestra radi muziku i raspisuje aranžmane dok ja uz asistenciju supruge koja je, takođe, rukovodilac dečijih ansambala u našem društvu, radim koreografije.
UM: Imate stalan orkestar, ko ga čini?
Đorđe Delić:- Kao što sam već pomenuo u jednom od pethodnih pitanja u sklopu našeg ansambla radi i narodni orkestar. Uglavnom ga čine deca srednjoškolskog uzrasta ali ima tu i iskusnih muzičara koji već godinama sviraju u našem ansamblu i tu se nađu, pomognu i usmere mlade kolege. Mislim da nema orkestra u gradu čiji članovi nisu bili deo orkestra našeg ansambla, a ima i takvih gde ceo orkestar čine naši bivši članovi koji su se tu upoznali i otišli u profesionalne vode.
UM: Nosioci ste brojnih nagrada na festivalima u zemlji i inostranstvu, koje su najznačajnije?
Đorđe Delić: – KUD „Sevojno“ je godinama među najboljim ansamblima Srbije i ima mnogobrojne nagrade sa republičkih i inostranih festivala i takmičenja, kako u dečijoj konkurenciji tako i sa prvim ansamblom. Naša škola folklora važi za jednu od najboljih u Srbiji. Kolekcija nagrada nam je jedna od najbrojnijih u Srbiji, a sigurno najbrojnija u našem kraju i zapadnoj Srbiji. Ovaj put ću pomenuti samo one u poslednjih par godina, a to je Srebrna plaketa 2019. i posebno bitna za nas, Zlatna plaketa iz 2017. godine , Saveza Amatera Srbije kada smo bili proglašeni za najbolji folklorni ansambl Srbije.
UM: Koji je osnovni cilj rada i postojanja KUD-a?
Đorđe Delić: – Osnovni ciljevi su očuvanje narodne tradicije, igre, pesme, običaja i narodnih nošnji, kao i prikazivanje svega toga širom sveta. S obzirom gde se „Sevojno“ nalazi sada na folklornoj mapi Srbije i koliko je cenjeno mislim da radimo dobro i da smo na pravom putu.
UM: Velika podrška KUD-u su i dan danas njegovi osnivači, Valjaonica bakra i Valjaonica aluminijuma Impol Seval. Šta znači podrška i na koji način se ona realizuje, da li je to i jedan od uslova za opstanak KUD-a?
Đorđe Delić: – Mislim da je to mnogo bitna stavka i svi smo zahvalni Valjaonici aluminijuma IMPOL SEVAL i Valjaonici bakra koje su osnivači društva i koje finansiraju i pomažu rad ansambla. Jedno smo od retkih društava u Srbiji koji iza sebe imaju ozbiljnog sponzora. Taj vid finansiranja folklora je zamro pre nekih dvadesetak godina, sa početkom privatizacije. Međutim, mi smo imali sreću da su ljudi koji su kupili i preuzeli fabrike imali sluha za to i uvideli da treba da podrže i nastave da čuvaju društvo.
Članovi našeg prvog ansambla su mogu slobodno reći privilegovani, pošto oni i u zemlji i u inostranstvu putuju besplatno. Na teritoriji Srbije možete nabrojati na prste jedne ruke koliko je ansambala još u mogućnosti da to omogući svojim članovim, a u našem gradu i bližoj okolini smo jedini ansambl koji to pruža svojim igračima. Tako da deca kod nas posle godina priprema kroz škole folklora, dečije i pripremne ansambale imaju cilj da se bore za prelazak u prvi anambl jer znaju da su posle toga bitni neki drugi parametri, a ne novac.
UM: Šta su planovi u KUD-a u budućem radu? Šta je vizija?
Đorđe Delić: – Planovi za budućnost su da i dalje obogaćujemo naš program i unapređujemo igru i scenski prikaz. Nadamo se što skorijem vraćanju u normalne uslove rada. Sada je malo teže planirati nešto na duži period jer ne znamo šta će biti za mesec dana. Prvo što je u planu je da sredinom septembra prvi ansambl priredii svečani koncert u užičkom Narodnom pozorištu, koji je u normalnim uslovima trebalo da bude u novembru prošle godine, ali za sada se nadamo da ćemo to moći da uradimo u septembru.
Tako priča Đorđe Delić iz KUD-a „Sevojno“, a u Užicu je ova nedelja u znaku je malih folkloraša iz više zemalja sveta, a i prilika da se podsetmo kako je to bilo ranije u okviru manifestacije Međunarodnog dečjeg festivala folklora „Licidersko srce“. Osim toga o istorijatu Kulturno-umetničkih društava u užičkom kraju možete pročitati više u tekstu UžiceMedia.
Tekst je nastao u okviru projekta „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET – Deca čuvari tradicije“, koji realizuje Udruženje „UžiceMedia“ na istoimenom Portalu. Projekat se sufinansira iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Hroniku kovid – 19 tokom avgusta možete videti na UžiceMedia.
Hroniku kovid -19 tokom jula u Užicu i ostalim opštinama Zlatiborskog okruga možete pogledati u tekstu UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.