Velimir Veljo Tošanić, izuzetan talenat da shvati i uđe u suštinu narodne igre, a zatim da je vrhunski izvede, kaže da je nasledio od dede, majčinog oca, ali je i majka bila „veliki igrač“. Sestra mu je godinama bila partnerka u „Vranjanskoj sviti“, a i njegova kćerka Ana je još kao dete bila član folklorne sekcije.
Ponosan je što ima dar da tajne igre prenese drugima i da ih učini izuzetnim igračima. Kada se povukao iz KUD-a iz opravdanih razloga, kaže, „bolovao“ je dve godine, a zatim uplovio u vode koje su objedinile njegove umetničke talente i smisao za biznis.
– Igra je moja bezuslovna ljubav, tražila me je celog i ja sam joj se davao,- kaže Tošanić.
U vreme kada je ćerka Ana bila predškolac, ponovo se i nesluteći, vraća svojoj velikoj ljubavi. Osmislio je za Anu i njene drugare folklorni nastup za obeležavanje značajnog datuma vrtića,roditeljima se to dopalo i oni ga privole da nastavi da radi sa decom i da ih uči narodnim igrama. Tako se folklor intenzivno vratio u Veljov život kroz školu koju je počeo da vodi i kroz koju je za sedam godina prošlo više od 150 dece različitih uzrasta, a jedan od tih dečaka bio je, na primer, i Ivan Bosiljčić, sada poznati glumac.
Kako sam kaže, „sve sam ih predao KUD-u „Sevojno“. I sve je to, opet, radio paralelno sa poslom, umetničkom obradom stakla u svojoj radionici Tiffany kao što je paralelno rukovodio KUD-om „Sevojno“ i radio u Valjaonici bakra. Zapravo, Velimiru Tošaniću folklor je uvek bio vredan koliko i posao od kojeg su on i njegova porodica živeli.
Velimir Veljo Tošanić: Suština je – ljubav i prijateljstvo
Kao srednjoškolac, šezdesetih godina, Veljo Tošanić je tragao za onim što će mu omogućiti da iskaže svoja umetnička interesovanja i sklonosti. Iako nije sebe zamišljao na sceni, ipak se učlanio u dramsku skcije, ali mu je profesorka srpskog jezika rekla da odustane od glume, jer za to nema dara. Zato se slučajno 1967. godine obreo u KUD- u „Era“ koji je vodio, tadašnji poznati Užičanin, etnolog dr Rade Poznanović i koji mu je rekao da ima talenta da bude dobar igrač. Tako je Veljo zakoračio u svet igre.
– Prvi motiv zbog čega mlad čovek poželi da postane član KUD-a je to što se pruža mogućnost da se putuje, da se obiđe svet. Međutim, suština je u ljubavi, jer se igra zavoli. Osim toga, članovi KUD-a moraju da budu dobri đaci, jer da bi išli na turneje to moraju i da zasluže i dok sam bio umetnički rukovodilac redovno sam u školama proveravao ocene. Oni postaju dobri prijatelji. Ta prijateljstva traju do kraja života. Eto, mi se i danas družimo i negujemo ta prijateljstva, a i socijalizacija je drugačija nego u sportskim društvima i klubovima, – pojašnjava Tošanić.
– Najvažnije je da potencijalni igrač ima talenat, da ritam oseća doboro, a ako dobro i peva, onda može uz rad i posvećenostda bude komletan. Astvoriti dobrog igrača zahteva veliki rad i upornost.U periodu kada sam bio umetnički rukovodilac, kroz naše sekcije i KUD prošle su stotine mladih. Pošto sam ja naučen igrač, od mog talenta zavisi koliko ću da prenesem to svoje znanje. Onoliko koliko ja umem da zadržim stil i tehniku igranja određenog kraja, toliko ću preneti na ansambl,– ističe Tošanić.
„Užička čarlama“
Oživljavajući sećanja na vreme kada je bio umetnički rukovodilac KUD-a „Sevojno“ (1973 – 1986), kaže da mu je moto bio da svakog čoveka nauči da igra, pa bio on i manje talentovan. Sve može da se postigne ako se uporno radi i trudi i ako se veruje u KUD.
– Prva igra koju sam naučio bila je „Užička čarlama“. Kada sam „provalio“ njenu šemu, kada sam prosto ušao unutra i raščlanio je, pomislio sam: Pa ja sad mogu sve, zato što ona u sebi ima trokoraka, poskoka, ima svega što čini osnovu za mnoge druge igre. To je tradicionalno kolo iz užičkog kraja i nimalo ne liči na sada izuzetno popularno „Užičko kolo“ ni melodijski, ni ritmički, potpuno je drugačije. KUD-ovi je i danas igraju, – navodi Tošanić.
„Užičko kolo“
– Znam priču da je „Užičko kolo“, zapravo, grčka melodija i da su je igrali Grci na njihov način. Srpskim vojnicima iz užičkog kraja, koji su boravili na tim prostorima u vreme Solunskog fronta, ona se dopala, jer se zapravo ta melodija poklapala ritmički sa našim tradicionalnim kolom. Kada su došli kući, doneli su i tu melodiju koja je, igrajući se ovde, u užičkom kraju, izrasla u „Užičko kolo“. Sada je to jedno od najpopularniji srpskih kola, igra se na čitavom Balkanu.
AKUD „Branko Krsmanović“- igračka akademija
Tošanić je posle samo pola godine provedenih u „Eri“, već 1968. godine, došao u KUD „Sevojno“. „Era“ se ugasio jer nije imao finansijskih sredstava za rad. Karajem te iste godine, Tošanić odlazi u Beograd da studira i postaje član AKUD-a „Branko Krsmanović“
– Tu sam ostao tri godine i faktički sam završio igračku akademiju, – kaže Tošanić. U to vreme nije postojala škola u kojoj bi se školovali budući folklorni igrači ili rukovodioci. Škola za to su bila tadašnja akademska kulturno-umetnička društva.
– Dolazeći u „Krsmanac“ iz KUD-a „Sevojno“, video sam veliku razliku koja se ogledala u pristupu igri i u radu. U to vreme u folklornoj sekciji KUD-a „Sevojno“ bilo je nekoliko radnika, koreografije su bile loše, međutim, meni je to sve izgledalo odlično, to je za mene bilo nešto veliko sve dok nisam otišao u „Krsmanac“ i dok nisam naučio ceo program. U „Krsmanoviću“ se negovao stilizovan način igranja.
Tu je bio i jedan od naših najboljih koreografa Branko Marković, prvak Baleta beogradskog Narodnog pozorišta, rođeni brat glumca, Radeta Markovića. Branko je uradio fantastične minijature, euforične i snažne, „Vranjanska svita“, „Makedonsko oro“, „Na roglju svadba“ i „Igre iz Banata“ koje sadrže čitave priče ispričane kroz igru, – seća se Tošanić i napominje da je kasnije veoma želeo da Branko Marković postavi svoju koreografiju „Makedonsko oro“ u KUD—u „Sevojno“, ali nikada nije imao, kako kaže, „dovoljno dobar ansambl da iznese njegovu koreografiju“ iako je KUD „Sevojno“ izrastao u izuzetano kulturno-umetničko društvo.
– Svi koji su u unutrašnjosti pokušali da „Makedonsko oro“ izmeste iz „Krsmanovića“, nisu uspeli – navodi Tošanić.
Velimir Veljo Tošanić: Folklorne sekcije izvor talentovanih igrača
Obogaćen novim znanjem u KUD-u „Branko Krsmanović“, Velimir Tošanić se vraća u Užice, zapošljava se u Valjaonicu bakra. Posle odslužene vojske, 1973. godine, u proleće, u KUD-u „Sevojno“ postavljaju ga za umetničkog rukovodioca.
– KUD su tada činili uglavnom radnici i da bismo privukli ljubitelje igre i van fabrike, na Izvršnom odboru smo se, na moj predlog, dogovorili da u osnovnim i srednjim školama, kao i na tadašnjoj Pedagoškoj akademiji, osnujemo svoje folklorne sekcije. To se i desilo i već za dve godine, imao sam kadar i kvalitetan ansambl-seća se Tošanić i ističe da mu je prve godine dosta pomogao koreograf Beli Bosiljčić.
Postavljena je „Glamočka nema igra“ sa kojom je KUD „Sevojno“ u jesen te godine osvajio prvo mesto u Srbiji, na manifestaciji „Susreti drugarstva“ na kojoj su nastupila radnička kulturno-umetnička društva u organizaciji Kulturno-prosvetne zajednice. KUD „Sevojno“ nastupio je u pozajmljenoj nošnji iz „Španca“, navodi Tošanić da je KUD „Sevojno“ u tom periodu još uvek nije mogao da organizuje celovečernji program, a osvojeno prvo mesto dosta je obavezivalo.
– Kada sam došao u KUD Sevojno to nije bio samo folklor, već je u okviru njega radila literarna sekcija, dramska, likovna, muzička i tehnička sekcija. Imao je narodni orkestar koji je nastupao sa folklorom. To je bilo dobro naročito za manja mesta, jer su ljudi mogli da u okviru KUD-a ispolje mnoga svoja interesovanja i umetničke sklonosti Inače, igračke probe su trajale dva satau prostoru koji smo imali u okviru fabrike koji i danas, između ostalog, služi tome, – kaže Tošanić.
Velimir Veljo Tošanić: Aktivni omladinci, velika pomoć
– U tom momentu za predsednika KUD-a dolazi aktivan omladinac Nikola Gogić koji je vrlo brzo razumeo potrebe KUD-a, obezbedio novac, a ja sam birao koreografije. Najvažnije mi je bilo da te koreografije moj ansambl onakav kakav jeste može da ih iznese perfektno. Nisam želeo da se zalećem, na primer za „Eru sa onoga svijeta“ koja je polubaletska tačka koju igra „Krsmanac“.
Odlučili smo se na igre iz Makedonije „Žetverka“ koja traje više od 15 minuta i koja zahteva ceo ansambl. Birao sam i koreografije sa manje igrača, pa sam uzeo „Vlaške igre“ iz „Krsmanovića“, „Šopske igre“ iz „Kola“ koje su atraktivne same po sebi, brze, temperamentne, hercegovački „Linđo“ od „Krsmanovića“. Tako da smo napravili program koji su činile i masovne i manje masovne tačke.
Sve koreografije smo kupovali. Ja ih nisam nikad radio, jer pored takvih zmajeva kao što je Branko Marković, Dragomir Vuković Kljaca, Putnik, bilo me je stid da se ja tu nešto petljam. Mislim da sam dobro radio zato što sam znao gde mi je mesto i što sam znao šta da kupim prema sposobnostima svog ansambla, – priča Tošanić koji je na ovaj način i definisao program KUD-a „Sevojno“.
– Za „Žetverku“ sam sedam dana u selima oko Bitolja otkupljivao nošnju. Tako sam otišao i na Vlasinsko jezero da nabavim šopsku nošnju. Imali smo sredstava da je otkupimo, da imamo što više originalnih, a kada nismo imali od koga da je otkupimo, onda smo šili. Opanke smo nabavljali kod opančara, a žene po gradu su nam plele i vezle čarape, – seća se Tošanić.
Poznati glumac, sjajan igrač i koreograf, Milan Beli Bosiljčić uradio je i koreografiju nazvanu „Zlatibor“, koja je počinjala pesmom „Blago meni i tebi devojko/što je nama Čair do Čaira“, a činile su je igre: „Užička čarlama“, „Ja brdom“, „Užičko kolo“ i „Trojanac“. Za tu koreografiju, 1975. godine KUD „Sevojno“ proglašen je najboljim ansamblom Srbije.
Velimir Veljo Tošanić: Igrači KUD-a „Sevojno“ postaju gradske zvezde
Svo vreme dok je Tošanić bio umetnički rukovodilac, sekcije u školama su radile, a svojim izuzetnim nastupima na takmičenjima i festivalima u zemlji i inostranstvu KUD „Sevojno“ stiče veliku popularnost među svojim sugrađanima. Igrači KUD-a Sevojno postaju gradske zvezde. Interesovanje za ulazak u KUD raste tako da on i ne može da prihvatti sve koji su želeli da postanu njegovi članovi.
Tošanić posebno ističe učešće na velikom međunarodnom muzičkom festivalu u Bremenu 1975. godine kada je KUD „Sevojno“, prvi u Srbiji, nastupio sa trubačkim orkestom Milovana Babića, sa koreografijoma „Zlatibor“ i „Vranjanska svita“. Za šest nastupa koliko su ih imali tokom festivala, igre KUD-a „Sevojno“ videlo jeskoro 50.000 gledalaca. Posle toga su usledile turneje, Peloponez, Alzas, Strazbur i mnoga takmičenja i nastupi u tadašnjoj Jugoslaviji na kojima osvajaju samo uvek neko od prva tri mesta.
KUD „Sevojno“ je u to vreme bio dobar domaćin mnogim ansamblima iz inostranstva. Najupečatljivije je prijateljstvo sa jednom folklornom sekcijom iz Bremena koje traje i danas.
Velimir Veljo Tošanić: Veliki zaljubljenik u igru i njegovi đaci
Teško je opisati rečima život i rad ovog velikog zaljubljenika u narodnu igru, njegovu strast i zanos ritmom i pokretom čiji su se nastupi u „Vranjanskoj sviti“ prepričavali. Nema kulturno-umetničkog društva u Užicu u kojem veliki doprinos za njihov razvoj nisu dali kadrovi KUD-a „Sevojno“ kojima je Tošanić bio učitelj.
– Sve su to moji đaci i rade dobro, kao što sam ja đak „Krsmanovića“, a ovakvih kao što sam ja iz „Krsmanovića“ bilo je dosta širom cele Srbije, – navodi Tošanić i dodaje:
– Zadovoljan sam što sam se ostvario u igri i što sam zauzeo zapaženo mesto u amaterskom životu Srbije.
Među brojnim nagradama koje je dobio sa KUD-om „Sevojno“ za izuzetan doprinos očuvanju kulturnog nasleđa i za nezaboravne nastupe u zemlji i inostranstvu je i Zlatna značka KPZ Srbije koja je Velimiru Tošaniću uručena 1984. godine za njegov umetnički rad.
Tošanić danas nesebično, kao što je činio godinama unazad, daje sebe nekoj drugoj umetnosti u svojoj radionici za umetničku obradu staklau Tripkovi nadomak Zlatibora u koju je ušao baš zahvaljujući folkloru. Još uvek je velika podrška svojoj kćerci Ani koja je ponovo pošla očevim stopama, ali ovog puta u biznisu i u drugoj vrsti umetnosti.Održava kontakte i zadovoljan je kako KUD „Sevojno“ radi i što ima izuzetnu podršku od kompanije „Impol Seval“.
Tekst je nastao u okviru projekta „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET – Deca čuvari tradicije“, koji realizuje Udruženje „UžiceMedia“ na istoimenom Portalu. Projekat se sufinansira iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Hroniku kovid – 19 tokom avgusta možete videti na UžiceMedia.
Hroniku kovid -19 tokom jula u Užicu i ostalim opštinama Zlatiborskog okruga možete pogledati u tekstu UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
