Praznik Cveti uvek pada u nedelju, dan posle Lazarove subote. Slavi se u svim hrišćanskim zemljama, ali sa neznatnom razlikom u običajima. Cveti su praznik kojim se obeležava ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. U narodu se kaže da danas treba ubrati cvet, jer će se tako ispuniti svaka vaša želja.
Na kraju šeste nedelje velikog Vaskršnjeg posta su Cveti i proslavlja se svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Praznik pada uvek u nedelju.
Cveti su dobile ime po cvetnoj grančici palme koju je Isus Hrist nosio u ruci prilikom ovog svečanog događaja.
Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.
Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao „Osana (slava) sinu Davidovu“.
Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Ovo znači da se ovaj praznik proslavlja u zavisnosti od toga kada je Vaskrs, jer se praznuje nedelju dana ranije. Ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.
Na Cveti treba započeti neki posao
Iako spada u velike praznike postoji verovanje da bi baš na Cveti trebalo zasaditi lan i kupus, jer će tako rod ovih biljaka biti bolji.
Kada je reč o radovima, ovaj praznik je izuzetak, pa bi na Cveti trebalo započeti neke poslove i doneti važne odluke.
U znak sećanja na ljude koji su u Jerusalimu Isusa dočekali palminim grančicama i cvećem, kod nas je običaj da devojke i deca porane i odu da beru cveće i odatle naziv samog praznika.
Narodni običaji na praznik Cveti
Potrebno je požuriti jer se veruje da onaj ko prvi stigne i uzbere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje. U nekim krajevima se ubrano cveće ne unosi u kuću već se ostavlja u posudama sa vodom u dvorištu da prenoći. Po gradovima međutim, gde ljudi mahom žive u stanovima, razvio se običaj da se buketi ipak donose u sobe, potapaju u vodu sa zlatnim i srebrnim prstenjem i da se tom vodom deca umivaju. Narod kaže, valja se!
U starim danima je u Srbiji bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci bi pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje iz koga bi one mogle da razaznaju udvaračeva osećanja. Cveti su dan za radost, okupljanje i druženje sa bližnjima. Zato, poklonite danas nekoj dragoj osobi cveće.
Stavlja se i vrbova grančica „za brz napredak“, ponegde dren „za zdravlje“, a devojke stavljaju i ljubičice.
Danas je, drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno jesti ribu. Vernici sutra ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina božjeg.
Narodni praznik
Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere. U Srbiji su Cveti i narodni praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, digao je u Takovu narod u borbu protiv turske vlasti.
Značenje cveća:
Crvene ruže – simbolizuju ljubav i strast, ponekad i zahvalnost i zadovoljstvo
Bele ruže – čednost, bezgrešnost i iskrenost
Žute ruže – ljubomora i neverstvo
Božur – istina
Iris – gordost
Jasmin – odanost
Jorgovan – poniženje
Kaktus – loša sreća
Karanfil – ljubavna patnja
Lavanda – nepoverenje
Ljiljan – veličanstvenost
Ljubičica – vernost
Maslačak – ljubomora
Muškatle – sreća
Narcis – samoljublje
Orhidelja – izrazito poštovanje (posebnost)
Suncokret – divljenje
Šeboj – vernost
Visibaba – nada
Zvončić – postojanost
Pogledajte i druge tekstove iz oblasti društva, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.
