Književnost danas – Možda ne možemo uvek precizno definisati koja su to umetnička dela klasici književnosti. No jedno je izvesno, ne morate biti čitalac sa velikim iskustvom da prepoznate dobru knjigu.
Ako uživate u čitanju, sigurno je da ste se zapitali koji će to savremeni romani biti klasici budućnosti. Mnoga moderna dela današnjice zavređuju ovaj status, a mi smo izdvojili nekoliko koje svakako treba dodati na listu za čitanje.
Književnost danas Nikad me ne puštaj, Kazuo Išiguro
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2017. godine Kazuo Išiguro je bez svake sumnje jedan od najznačajnijih autora današnjice. Ovaj britanski pisac japanskog porekla pojavio se na književnoj sceni 1982. godine sa romanom “Bledi pogled na brda”.
No u decenijama koje su usledile opčinjavao je čitalačku publiku širom sveta svojim stilom pisanja, veštim vladanjem jezikom i građenjem emocionalno jakih veza između junaka u svakom svom delu.
Možda je najpoznatiji po svom romanu “Ostaci dana” iz 1989. godine. Ipak, krunu njegovog stvaralaštva predstavlja roman “Nikad me ne puštaj”. U pitaju je distopijska, naučno-fantastična meditacija o smrtnosti, smeštena u alternativnoj verziji Engleske devedesetih godina prošlog veka. U središtu priče je intrigantan zaplet – kloniranje ljudi je postalo stvarnost s ciljem doniranja organa.
Glavni junaci su poput druge dece – Keti, Rut i Tomi, učenici u ekskluzivnom internatu Hejlšamu u malenom i udaljenom engleskom selu. Odrastaju u čudnim okolnostima, pod budnim okom nadzornika i stalno opominjani koliko su posebni i specifični.
Godinama kasnije, Keti je mlada žena u čiji se život ponovo vraćaju Rut i Tomi. Sada se Keti po prvi put osvrće na njihovu zajedničku prošlost i razume šta je to što ih čini posebnim – i kako će taj dar oblikovati ostatak njihovog zajedničkog vremena. Po ovom remek-delu 2010. godine snimljen je i film, sa Keri Maligan, Kirom Najtli i Endruom Garfildom u glavnim ulogama.
Književnost danas Kradljivica knjiga, Markus Zusak
“Kradljivica knjiga” je istorijski roman australijskog pisca Markusa Zusaka, objavljen 2005. godine. Narator u ovoj obimnoj i emotivnoj priči je sama Smrt, druželjubiva, ali sarkastična, na svom putovanju svetom gde joj je glavni posao da “predaje duše na pokretnu traku večnosti”. Smrt je dosta zauzeta u ovom romanu o Drugom svetskom ratu. No, autor se fokusira na živote običnih Nemaca u malom gradu izvan Minhena.
Glavna junakinja je devojčica Lizel Meminger, koja postaje kradljivica knjiga kada sa devet godina stavlja u džep Grobarov priručnik, pronađen na snežnom groblju posle sahrane svog mlađeg brata. Lizelin otac — „komunista“ — već je nestao kada je njena majka predaje na brigu Hubermanovima Rozi i Hansu. Roza Huberman ima oštar jezik, ali Hans ima oči „sačinjene od dobrote“. On pomaže Lizel da prevaziđe noćne more tako što je uči da čita kasno u noć.
Njihovi životi se dodatno komplijuju kada se na pragu pojavljuje Jevrejin Maks, sin vojnika koji je Hansu spasao život u Prvom svetskom ratu. Hansovo obećanje da će vratiti taj dug dolazi na naplatu i sada se Maks krije od nacista u podrumu Hubermanovih.
Zusakova razigranost sa jezikom užasava i čini temu još rezonantnijom, deluje kao da reči mogu spasiti živote. No kada Smrt dođe po junake – iako očekivano, jednako je razorno kao da to nije unapred nagovešteno.
Kafka na obali mora, Haruki Murakami
Murakamijev roman koji je osvojio Svetsku nagradu za fantastiku 2006. godine samo je jedan primer njegovog izvanrednog talenta. Iz pera ovog japaskog autora proistekli su brojna vredna dela, a u ovom je glavni junak tinejdžer Kafka Tamura, koji je pobegao od kuće. Paralelno sa neobičnim Kafkinim putovanjem čitalac prati i Nakatu, čoveka koji je pogođen ratnim incidentom u detinjstvu i misteriozno povezan sa kilometrima udaljenim mladićem.
U romanu se dešavaju čudne stvari i nije uvek odmah jasno zašto. Poput gustih, mračnih slika pesme gospođice Saeki, roman je prepun slika i događaja koji odjekuju, ali se opiru logičnom objašnjenju. Ako pokušate da protumačite radnju racionalno, veoma brzo ćete biti iscrpljeni i preopterećeni.
Sam Murakami je rekao o romanu da sadrži nekoliko zagonetki ali da nema rešenja. Nagovestio je da se kroz kombinaciju i interakciju zagonetki dobija oblik mogućnosti rešenja, ali da je on za svakog čitaoca drugačiji.
No, nasuprot ovoj enigmatičnosti, čitanje romana je poprilično lako zahaljujući Murakamijevom izuzetnom daru za pripovedanje, kao i činjenici da pozajmljuje narativni pristup iz detektivskih i horor formi.
Čovek po imenu Uve, Fredrik Bakman
Švedski bloger i pisac Fredrik Bakman apsolutno je “pokorio” najpre Evropu, a onda i celi svet svojim pitkim stilom pisanja i intrigantnim pristupom i te kako važnim temama. O životu, smrti, teškim i velikim gubicima, ali i o odnosima koje gradimo sa ljudima, Bakman piše naizgled lako i vodi čitaoce kroz neobičan i živopisan svet svojih junaka.
Njegov prvi roman i prema mišljenju mnogih kritičara i čitalaca jedan u nizu izvanrednih dela, “Čovek poi menu Uve”, držaće vas prikovanim za stranice od početka do kraja. Uve je ono što bismo možda nazvali nasilnikom, dosadnim namćorastim komšijom koji maltretira ljude u susedstvu.
Međutim, iza mrzovoljne spoljašnosti krije se duboka priča o tuzi, ljubavi i gubitku. Ova dirljiva i u isto vreme komična priča raznežiće vam dušu i pomeriti svaki stav koji ste imali o prijateljstvu. Podstaknuće vas da dobro razmislite o tome koliko zaista život jednog čoveka može da utiče na bezbroj drugih.
Igre gladi, Suzan Kolins
Još jedan distopijski narativ koji je osvojio čitaoce širom sveta svakako je trilogija Suzan Kolins pod nazivom “Igre gladi”. Glavna junakinja je devojka Ketnis Everdin, koja se javlja dobrovoljno da zauzme mesto svoje sestre u televizijskoj borbi do smrti sa tinejdžerima iz drugih okruga koji čine veliku (izmišljenu) zemlju Panem.
Ovim svojim postupkom ali i nizom drugih odluka koje donosi, Ketnis izaziva preko potrebnu revoluciju protiv Kapitola, glavnog grada Panema, i diktatorskog režima predsednika Snoua.
“Igre gladi” su odličan primer izuzetno popularnog serijala knjiga koji se istovremeno čini bezvremenskim, upravo zbog tema koje obrađuje. U romanima autorka daje važan komentar o savremenom društvu, o našoj težnji da se po svaku cenu zabavimo, ali i o opsednutosti izgledom i produbljivanju klasne podele. Sasvim je izvesno, tu su svi elementi budućeg klasika.
Pomenuti autori trenutno su među popularnijim savremenim piscima. Na listu romana koje čitalaštvo voli i koji bi se mogli jednog dana smatrati klasicima slobodno se mogu dodati i druga dela ovih pisaca, ali i romani Sali Runi, Elene Ferante, Haleda Hoseinija…
Jedno je izvesno, kakav god čitalački ukus da imate, dostupan prevod i precizno urađena lektura teksta danas omogućuju uživanje u dobro napisanoj knjizi svetskih stvaralaca.
Autorka teksta: Srbijanka Stanković
Pored teksta – Književnost danas – pogledajte i druge tekstove iz kulture, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.
