U svakom domu u kome se proslavlja ovaj praznik, nalazi se ikona svetog Georgija koji ubija aždaju a priče su razne zbog čega upravo ova slika predstavlja Đurđevdan.
Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane.
Sveti Đorđe ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“. Pod pobedom koju je Sveti Đorđe odneo nad aždajom, verovatno se misli na prekid progona hrišćana, deset godina posle njegove smrti, i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina.
Đurđevdan spada u najbrojnije srpske slave, praznik je koji pravoslavni vernici proslavljaju 6. maja svake godine. Koliko je ovaj svetac poštovan u našem narodu govori i činjenica da se on slavi dva puta godišnje – kao praznik prenosa moštiju svetitelja – Đurđic i 6. maja kada se obeležava dan njegove smrti – Đurđevdan.
Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci, svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija.
Narodni običaji
Prema starim tradicionalnim običajima, obavezno je kićenje kapija, ograda, vrata, prozora, kuća, staja i torova biljem za Đurđevdan. Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Sve ovo čini se da bi godina i dom bili berićetni. Ponegde je običaj da se ovo kićenje zelenilom vrše i na sam Đurđevdan pre zore.
Prema jednom starom narodnom običaju uoči Đurđevdana, pre izlaska Sunca, žene i muškarci u selima, odeveni u najsvečanije odelo sa svojom decom odlazili su na izvor ili reku da bi se tamo umili vodom koja će im doneti zdravlje u narednoj godini.
Po narodnom verovanju ovim praznikom se ispraća zima i dočekuje proleće. Do tada nije valjalo spavati pod otvorenim nebom, a od ovog dana priroda se preobražava i po običaju ljudi provode noć na proplancima i planinama.
Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
Svima koji slave čestitamo!
