Javno komunalno preduzeće „Vodovod Zlatibor“ osnovano je 2017. godine, tako što je podeljeno dotadašnje Komunalno preduzeće na dve celine. Osnovna delatnost je prerada vode, distribucija, izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže, poslovi na izgradnji postojenja za preradu otpadne vode i niz drugih.
Reč je o savremenom preduzeću koje je osposobljeno da brzo reaguje i otklanja i najveće kvarove. Tokom prošle godine, kada je u decembru došlo do pucanja magistralnog voda kod hotela „Tornik“ na Zlatiboru, i pored toga što je u pitanju bio veliki krvar, uz maksimalno angažovanje ljudi, tehnike, svih rapoloživih snaga kojima su raspolagali „Vodovod Zlatibor“ i Komunalno uspeli su da potrošačima obezbede vodu. Raspolažu dobrom i savremenom opremom i uvek su spremni da priteknu u pomoć kada neko od preduzeća u okruženju iz Bajine Bašte, Užica, Nove Varoši ima neki problem.
– Poslova ima dovoljno, trudimo se da svim investitorima koji dosta grade na Zlatiboru izađemo u susret, da obezbedimo dovoljno vode. Nedavno je završeno jezero u centru Zlatibora. Urađene su dve bušotine odakle se jezero puni čistom vodom. Urađene su prskalice, dovedena voda, sve je to finansirala opština Čjetina,- kaže za UžiceMedia Miroslav Đokić VD Direktor JKP „Vodovod Zlatibor“, a na pitanje zašto je postojenje za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru najznačajniji projekat JKP „Vodovod Zlatibor“ odgovara:
– Zlatibor je turističko mesto preve kategorije i u skladu sa tim treba odgovoriti svim izazvovima, treba ekologiju rešiti u potpunosti, znači da bude čisto, nezagađeno, tako da se fabrika za prečišćavanje voda uklopila tu gde jeste. U Srbiji postoji samo jedna slična fabrika za prečišćavanje otpadnih voda – u Leskovcu.
Gradnja na Zlatiboru je počela 2017. godine. U pitanju je partnerstvo opštine Čajetina, Vodovoda i Republike Slovenije, za postojenje vredno 4,5 miliona evra. Opština Čajetina je učestvovala sa 3 miliona evra, a Repbulika Slovenija sa 1,5 miliona evra. Radovi se privode kraju, a izvodili su ih firma „Hidroinženjerig“ iz Ljubljane, dok je „Jedinstvo“ iz Sevojna bilo podizvođač. „Jedinstvo“ je izvodilo građevinske radove a Slovenci su radili ostalo.
Oprema je nabavljena iz Slovenije, nešto iz Nemačke, Austrije, a radi se o savremenoj opremi, a nama je bitno što imaju po ugovoru obavezu da devet meseci obuče naše radnike koji će raditi na postrojenju.
UM Kada se očekuje puštanje postrojenja u probni rad?
– Fabrika je trebala već da počene sa radom, ali od marta zbog epidemije koronavirusom Slovenci nisu radili jedan deo poslova koji su trebali. Mogu da kažem da su građevinski radovi 99 posto gotovi, ono što je radilo „Jedinstvo“. Trenutno se radi se na dovođenju struje, radovi su se odužili, koronavirus nas je dosta omeo. Sada je u toku postavljanje opreme, „Hidroinženjerig“ je na terenu i očekujemo da probni rad krene u februaru 2021. godine.
UM Projektom je predviđeno da se sve otpadne vode sa Zlatibora ovde prečišćavaju?
– Sve otpadne vode na Zlatiboru su dovedene kolektorom do postrojenja uvode se u prostrojenje i biće prečišćavane. Nastojimo da odvojimo kišnu kanalizaciju i da je ispustimo u reku Obudujevicu koja će da se uliva u Crni Rzav a on u Drinu, tako da imamo višestruku dobit – imaćemo čist Zlatibor, čiste reke i nećemo zagađivati drinski sliv.
UM Osim postrojenja na Zlatiboru, kakvi su dalji planovi, da li će biti nešto slično urađeno za Čajetinu?
– Mi smo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda pravili za Zlatibor i projektovano je za 15 hiljada korisnika. Ostavljena je mogućnost, ako se broj korisnika povećava da se to postrojenje širi. Planiramo da radimo postrojenje za Čajetinu i ono bi bilo u Sušici, zatim u Sirogojnu i Mačkatu, ali to je sve u sferi projektovanja kada se urade projekti, obezbede finansije, tek tada krećemo da radimo. Dakle, razmišljamo u tom pravcu, a i o načinu kako da se obezbede sredstva za te namene.
UM U pitanju je vredna investicija, kako su obezbeđena sredstva?
– Projekat je finansirala opština. Dobar deo projekta uradila je ozbiljna firma „Ekovodoprojekt“ iz Beograda na čelu sa porodicom Filipović, a „Hidroinženjering“ je nosilac projekta. Za izradu projekta je potrebno puno toga, prvenstveno tu mislim na određena istraživanja da bi se imali svi parametri u raznim vremenskim periodima koje su količine voda, kakve su i tek onda može da se projektuje.
Najlakše je projektovati građevinski deo ali mora da se ispuni puno drugih stvari koji utiču na projekat. Teško je reći da li izrada projekta traje tri meseca ili šest, da li godinu dana, a potrebne su određene saglasnosti, građevinska dozvola, tek tada je celina prve faze završena.
UM Dalji planovi u oblasti prečišćavanja otpadnih voda i koji je njihov krajnji cilj?
– Za Čajetinu je planirano posebno postrojenje, skupo bi bilo prepumpavati otpadne vode iz Čajetine na Zlatibor. Sve to utiče na cenu i nije nam cilj da opteretimo građanstvo već da cena bude realna. Postrojenje na Zlatiboru je urađeno na takvom mestu gde su svi kolektori dovedeni sa otpadnim vodama i oni se uvode u postojenje, prerađuju i u reku Obudojevicu će biti ispuštana prerađena čista voda. Imaju nus proizvodi i oni će biti deponovani na određenom mestu gde to odredi opština.
UM Da li je ovo veliki korak u težnji da opština Čajetina bude ekološka opština?
– Zlatibor je turističko mesto prve kategorije, puno se gradi, ima puno gostiju, razvija se turizam i logično je da se infrastrukturna pitanja rešavaju, da građanstvo, svi hoteli, svi gosti imaju dovoljno vode i sve što je neophovno. Samim tim mora se rešavati pitanje otpadnih voda i ovo je trajno dobro rešenje.
UM S obzirom da se na Zlatiboru dosta gradi, da je ova planina lider u planinskom turizmu u Srbiji i da turistički poslenici sprovode brojne aktivnosti da ovo liderstvo održe i još više razviju, da li ima dovoljno vode za sve sadašnje i buduće potrošače?
– Mi imamo postrojenje za preradu vode Ribnica koje za sada uspeva da obezbedi dovoljne količine vode za Zlatibor, Čajetinu, deo Tripkove, Branežaca. Svi ti investitori na Zlatiboru koji grade apartamane, recimo kod Titove vile se gradi 600 apartmana i mi smo im obezbedili za sve, uključili kanalizaciju, napravili neohodnu infrastrukturu. Planirali smo da u 2021. godini urdimo rekonstrukciju Fabrike vode u Ribnici da može da obezbedi dovoljno sekundnih litara vode.
UM Pored Ribnice u planu su i Sušička vrela.
– Paralano sa pomenutim radovima radimo projektnu dokumentaciju za Sušička vrela u toku je izrada projekta, pribavljanje saglasnosti ispitivanje određenih parametara. Očekujemo da ćemo iduće godine pribaviti dozvole, završiti projekte i krenuti sa radom.
Plan je da se voda iz Sušičkih vrela dovede u Tripkovu na Žigalski vis a odatle da se snadbeva vodom Tripkova, Šljivovica, Mačkat, Branešci i da se vod dovede na Zlatibor. Imaćemo jedan prsten jer se na Vranjevini radi rezerovoar i mi ćemo u svakom trenutku imati vode iz Ribnice i Sušičkih vrela. Ako sve bude dobro funkcionisalo planira se da Ribničko jezero bude stavljeno u turističke svrhe. To otvara novu perspektivu turizma u tom delu.
UM Osim Zlatibora i Čajetine, tu su i sela, kakva je trenutna situacija?
– U Šljivovici su urađene dve bušotine i jedan dobar deo stanovnika će rešiti pitanje vodosnabdevanja, a računamo da oni koji na taj način ne reše ovo pitanje da ćemo ih rešiti vodom iz Sušičkih vrela. Cilj je da ljudima obezbedimo dovoljne količine vode, ako su već ostali tu da žive treba da imaju mogućnost da zadovolje osnovne potrebe a voda je svakako prioritet. U selima je probelem posebno izražen tokom leti i jeseni.
Očekujemeo da jednu bušotinu u Šljivovici pustimo ovih dana u eksploataciju, da 57 domaćinstava dobije vodu. Čekamo struju. Radovi su brzo urađeni, procedure kod EPS-a su komplikovane i sve usporavaju. Druga bušotina može biti gotova tek na proleće, jer sporo rešavamo pitanje struje i još neka usputna.
U Branešcima je letos urađen jedan krak, tu je 15 domaćinstava dobilo vodu, u Rosićima je šest domaćinstava dobilo vodu, to je gradska voda sa Ribničkog jezera. Uradili smo u Ljubišu vodovodni krak za Smiljaniće – 27 domaćinstava. Imaju problema sa vodosnabdevanjem, ostalo je da se reši pitanje izvorišta i dovođenje struje za pumpe. Goloveo nema dovoljne količine vode, Mušvete, Kriva Reka i mi ćemo to dobrim delom rešiti vodom sa Sušičkih vrela.
UM Sredinom oktobra sprovedena je zanimljiva anketa među vašim potrošačima o tome koliko su zadovoljni uslugama koje vaše preduzeće pruža, pa šta pokazuju prve analize?
– Cena vode u Čajetini je 46 dinara po kubnom metru, sve je na objedinjenom računu, tako da neki su nezadovoljni cenom, a grđani u seoskom području koji preko leta nemaju vode traže da se to reši. Ono što je najbitnije imali smo dovoljno vode na Zlatiboru i Čajetini koja je u svakom trenutku bila prerađivana, jedino je bilo prekida kada neki od invstitora preseče dovod, ali smo se trudili da to rešimo u najkraćem mogućem roku. Bez vode su bili korisnici ako je neko oštetio mrežu ili su rađeni novi priključci. Nije bilo restrikcija niti prekida. Čajetina ima 13.000 vodomera, postoji mogućnost daljinskog očitavanje.
UM Kakva je sitaucija kada je kanalizaciona mreža u pitanju?
– Ima nekih delova Zlatibora poput Zove koji nemaju urađenu kanalizaciju. Kada Opština Čajetina prodaje placeve u tim uslovima je priključak za vodu i kanalizaciju, i opština je dužna da to obezbedi, međutim, u naselju Zova je privatna imovina i oni su prodavali samo placeve bez priključaka. Mi smo rešili pitanje vode za taj deo, urađen je deo kanalizacije, ali ima delova gde je visinski taško dovesti, mora prepumpavanjem ili nekim drugim načinom da se uradi. Imamo i pitanje Vodica gde je dosta problema, moraju da imaju nepropustne septičke jame, treba rešiti ta pitanja, da ne prelivaju i da se ne izlivaju u reku.
UM Šta je predviđeno od radova u narednoj, 2021. godini?
– Plan je puštanje postrojenja za prečišćavanje vode u rad, da se počnu radovi na Sušičkim vrelima, da se uradi rekonstrukcija i sanacija postrojenja Ribnica, da se sanira cevovod Sirogojno – Zmajevac, jer je Prištevica odnela jedan deo i ostale su gole cevi. Norvežani su svojevremeno finansirali taj vodovod, vojska je radila na najnepristupačnijim terenima i moramo da uradimo ozbiljnu popravku i sanciju, a na taj vodovod su pored Sirogojna prikačeni i Rožanstvo i Gostilje, Ravni, Nikojevići, Skržuti, ima dosta korisnika i dosta ljudi zavisi od te vode.
Planirali smo i rekonstrukciju magistralnog cevovoda Ribnica – Zlatibor da se zameni, betonske cevi su urađene davno, 70- ih godina. I vreme i voda i hemija su učinili svoje. Imamo gubitke na mreži, postoji projekat, građevinska dozovla za taj deo i nadam se da ćemo i na tom planu raditi, kao i nastavak radova u selima.
Tekst iz serijala „ZELENI POJAS Od Eko škole do prve ekološke opštine“ sufinansiran je sredstvima OPŠTINE ČAJETINA. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
