Moj zeleni svet je bila tema konkursa, na koji se odazvao značajn broj osnovaca užičkih škola. Pored tri nagrađena rada, pohvaljena su još tri. Cilj konkursa je podizanje ekološke svesti kod dece, da čujemo mlade kako razmišljaju na ovu temu.
Treće mesto je osvojila Milica Vukašinović, učenica Osnovne škole „Nada Matić“ iz Užica, a pohvaljeni su radovi Nine Domanović i Staše Stešević, obe učenice ove škole. Milica, Nina i Staša su učenice sedmog razreda.
Milica Vukašinović:
Najveći problem u svetu je, definitivno, zagađenje životne sredine i ekološka nepažnja. Tema ovog konkursa je „Moj zeleni svet“, zar ne? E pa, upravo, to je problem, to što naš svet uopšte nije tako zelen, zapravo sasvim suprotno – svakim danom je sve više siv, pun smoga, dima i zagađenja.
Ljudi, umesto da to uvide i pokušaju da nešto promene, samo još više doprinose zagađenju. Bacaju smeće u prirodi, uništavaju reke i pritom uopšte ne misle na posledice. Baš zbog toga priroda nam vraća i opominje nas. Česte kiše, poplave, cikloni… sve su to posledice naših (ne)dela.
Ovakvo stanje u prirodi možemo da ispravimo samo ako se „probudimo“ i malo pogledamo oko sebe i prestanemo da radimo ono što radimo svakog dana: zagađujemo reke, šume, vazduh, okolinu, uništavamo ovu prelepu prirodu, koju, ako ovako nastavimo, nećemo moći da sačuvamo.
I baš zato treba da, na koji god način možemo, doprinesemo svim akcijama uređenja okoline, da se priključimo ekološkim organizacijama i pokretima, proširimo znanje o očuvanju i značaju životne sredine, sadimo drveće, te tako obnovimo uništene šume, da uradimo bilo šta kako bismo pružili svoj doprinos zaštiti okoline.
U svetu postoji mnoštvo organizacija koje pokušavaju da očuvaju prirodu, ali ne mogu ništa da postignu ako im mi odmažemo svojim ponašanjem.
Moramo da se ekološki aktiviramo, inače ćemo ostati bez svih očaravajućih pejzaža, koji krase ovu planetu. Ako uradimo sve ovo, imamo šanse da naš svet, jednog dana, zaista postane zelen.
Nina Domanović:
Volim letnje noći da provodim ovde, sveži povetarac i svitce rasute po polju. Smeh koji se prolama kad igramo žmurke ili tihe uzdahe kada ne umemo da pogodimo reč koju je deda zamislio na neko slovo. Volimo svi te letnje noći,volimo ih zato što nas samo ovde jutra vode u naš zajednički zeleni svet.
„Obujte čizme,vežite pertle, požurite“, već u zoru se čuje baba ispred kuće. Sprema nas kao da smo vojnici koji kreću u rat.
„Opet si uzeo moj štap,vrati mi“ ,odjekuju povici moje sestre najmađe u četi.
Brat se vraća u kuću,vuče opet sa sobom flašicu vode, ja mrzovoljno sedam na travu i durim se što otežu, zašto ne krećemo više. Baba nam preti prstom, opominje da prestanemo i taman kada pomislim da će ova misija propasti kolona kreće ka šumi.
Mir i tišina, otvaraju se vrata nekog novog sveta. Zelenilo oko nas uliva mir i svi se kao po komandi rastrčemo po šumi. Lagano sa štapovima brljamo po lišću pred nama.
„Baba, vrganj“, dovikuje uzbuđeno moja sestra. Ostavljam svoju putanju i dolazim do nje. „Jeste vrganj, uberi ga. Pogledaj brzo gore, ptice su napravile gnezdo u krošnji“.
Uzbuđeno me hvata za ruku, zaboravivši zbog čega smo ovde došli. Stavljamo pečurku u kesu i svaka od nas nastavi da gleda u svom prvacu. Na obodu šume sa kesama u rukama je naše zborno mesto.
„Da vidim šta ste nabrali, da vidimo šta ćemo sada sa tim“, zabrinuto reče baba, kao da ne zna da mi to nikada ne bi ne pojeli. „Prodaćemo opet“ ,oglasi se moj brat, a onda ćemo kupiti nešto za sve nas.“
Ovako izgleda naša avantura sa početka svakog leta, Gde svi uživamo u šetnji kroz šumu, gde uvek pronađemo mir i nešto novo da vidimo i naučimo. Ovako izgleda prirodni magični svet u kojem ima pravo da uživako svako.
„Deco stigao je bazen, istovarite ležaljke ispod oraha, a mi ćemo postaviti ljuljaške na drveće pored“.
A ovako već nekoliko godina izgleda moj zeleni svet, baš onako kako sam ga zamišljala, sakriven u krošnji oraha, gde pčele vrcaju ceo dan, gde se osmeh i svežina razležu poput vetra. Ovako sada izgleda moj zeleni svet, a pitanje je čega će tu još biti. Tek dolazi novo leto.
Staša Stešević:
Cvrkut ptica me više ne budi svako jutro,
priroda oko mene više nema onu toplinu,
koja me je oduvek grejala.
Onu koja je potrebna svima nama.
Moj „zeleni svet“ je moja budućnost.
U njemu smo svi jedno i u njemu je sve moguće,
svaki zvuk, svaka boja i svaki korak.
Duboko u mom srcu ptice i dalje pevaju veselo,
cveće ima svoje boje, a moj „zeleni svet“ uvek
će imati onaj mir u kome ću pronaći sve što mi je
nedostajalo.
I ako samo jedan čovek pokuša da pronađe mir u svom
„zelenom svetu“ i budućnost drugih će biti bolja.
Knjige „Dobra deca“ autorke Dragice Cvijović, novinarke užičkih „Vesti“, uručila je Nada Tošić, urednica „Užicemedia“. Dodeli diploma i knjiga u užičkoj školi „Nada Matić“ prisustvovala je direktorka Ivana Cvetković.
Na Konkursu „Moj zeleni svet“ prvo mesto osvojio je Jovan Gogić, učenik „Prve osnovne škole kralja Petra Drugog“ iz Užica, za pesmu pod nazivom „Kao prvo zasadi drvo“.
Drugo mesto je osvojila Teodora Miković, učenica Osnovne škole „Miodrag Milovanović Lune“ iz Ribaševine, a pohvaljena je Nevena Jovičić, učenica Osnovne škole „Aleksa Dejović“ iz Sevojna, kojima će knjige i diplome biti uručene posle praznika.
Konkurs je raspisan u okviru projekata „VOLIM I ČUVAM GRAD/SELO“ portala „Užicemedia“.
Pogledajte i druge tekstove iz ekologije, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.
