Ključna reč: SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Svete velikomučenice Marije, u narodu poznate kao Ognjena Marija.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Arhangela Gavrila, praznik koji nije obleležen crvenim slovom, ali mu se daje veliki zanačaj - blagovesnika, koji je najavljivo sve značajne događaje za nastajanje hriščanstva.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Petrovdan – Dan svetih apostola Petra i Pavla. Mnoge pravoslavne porodice danas slave krsnu slavu.

Uz Hristovo i Bogorodičino, ovo je jedno od tri sveta rođenja koje praznuje crkva. Srbi veruju da je današnji dan toliko veliki praznik da se sunce triput zaustavlja, a slave ga i kao zaštitnika kumstva i pobratimstva.

Pravoslavni vernici obeležavaju - Vidovdan, koji se dovodi u vezu sa Svetim Vidom, knezom Lazarom i Kosovskim bojem. A Zlatiborci su i ove godine, po 12 put dodelili priznanja "Vitez Srbije" u okviru manifestacije Vidovdanske kulturne svečanosoti.

Trojice spadaju u najznačajnije hrišćanske praznike, proslavlja se tri dana, kao i Božić i Vaskrs. Na današnji dan crkve se kite zelenim grančicama i posipaju travom.

Praznik je sećanje na misionare i kulturne i političke diplomate, tvorce prvog slovenskog alfabeta. U crkvama širom pravoslavlja održavaju se službe ali i kulturne manifestacije u zemljama kojima su braća iz Soluna donela hrišćanstvo i pismenost.

Sveti prorok Jeremija je hrišćanski svetitelj i prorok rođen šest vekova pre Isusa. Veruje se da je Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica. U selima užičkog kraja obavezno se praznuje Jeremijevdan i meštani se tog dana mole Bogu i proroku Jeremiji da tokom leta njih i njihovu stoku sačuva od zmija.

Pravoslavni vernici Svetog Vasilija poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta. Na praznik Svetog Vasilija jedino što treba da uradite jeste da se iskreno pomolite čudotvorcu - veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena.

Sveti Marko, u narodu poznatiji kao Markovdan, je česta krsna slava u Šumadiji, ali se slavi i u užičkom kraju. Obeležava se i kao slava pojedinih gradova i mesta.