Sveti Stefan – Stevanjdan, mali Božić, česta slava među Srbima, postoji veliki broj narodnih običaja i verovanja. Kult ovog sveca je vrlo razvijen u srpskom narodu, podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom.
Sveti Stefan je bio propovednik u Jerusalemu, odveden iz grada i kamenovan do smrti, te se zato naziva i Prvomučenik Stefan. U kamenovanju je učestvovao i njegov rođak Savle, poznat kasnije kao apostol Pavle.
Kult ovog sveca je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom.
Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje, a 15. avgusta se slavi Prenos moštiju svetog Stefana – Sveti Stefan letnji ili Stevan Vetroviti.
Sveti Stefan – Stevanjdan i narodni običaji
Postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan, a među najrasprostranjenijim je onaj koji se odnosi na iznošenje božićne slame iz kuće. Slamu nikako ne smete bacati, jer se verovalo u njenu plodotvornu moć.
Božićna slama na Stevanjdan se iznosi iz kuće i polaže na mesta gde je domaćinima bitno da imaju napredka (u poljima, njivama, baštama, privrednim objektima…) Šta god da uradite sa njom, narod kaže, nikako je ne smete bacati, a prema verovanju, trebalo bi da je uklone žene i to ćuteći – da se ne čuje da Božić odlazi!
U šumadijskim selima se na Stevanjdan „polaze šljive“. Domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da, kako se kaže, poseče nerodna stabla, pa ih zakiti slamom, jer se verovalo da božićna slama štiti voćnjake od grada.
Po Banatu i Sremu su božićnu slamu uklanjali već odmah po ponoći na Stevanjdan. Slamu su uklanjale žene, po pravilu ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić.
Slama je iznošena najčešće u vinograd i posipana ispod čokota, radi boljeg roda grožđa. Ili je stavljana u gnezda da kokoške bolje nose jaja i legu više pilića. Metla kojom je slama u kući pometena nije u druge svrhe upotrebljavana tokom godine, jer je čuvana radi zdravlja.
Slavski kolač
Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom. Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi (po tradiciji i običajima).
Za ovu slavu šaljivo kažu da je drže škrtice, jer siti gosti posle Božićnog slavlja, teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.
Praznik Svetog Stefana je veoma česta slava kod Srba. Sveti Stefan bio je krsna slava dinastije Nemanjić i patron-zaštitnik svih vladara iz ove porodice. Njegov lik se nalazio na reversu vladarskog pečata kao i na bazi kovanica. Ovo je bio i razlog više da kraljevi iz dinastije Nemanjića pored svog imena dodaju i ime Stefan.
Hroniku kovid -19 tokom januara možete pogledati na UžiceMedia.
Hroniku kovid -19 tokom decembra možete pogledati na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
