In memoriam: U Užicu je preminuo Svetislav Svele Tijanić, jedan od najpoznatijih užičkih novinara, u profesji uvek odlučan, zanatski besprekoran, ništa mu nije bilo teško kada je novinarstvo u pitanju. Iza njega su godine traganja za istinom.
Dugogodišnji užički novinar u penziji i publicista, Svetislav Svele Tijanić, preminuo je danas u Užicu. Rođen je 1941. godine u zlatiborskom selu Šljivovica, gde je započeo osvnovnu školu, a zatim su se selili u mesta gde je njegov otac, železničar, službovao, prvo u Užice, pa u Prijevor kod Čačka, pa u Čajetinu, a potom ponovo u Čačak, gde je upisao Gimnaziju. Po završetku studija ruskog jezika radio je najpre u Dobroselici, a potom je predavo ruski jezik u Ekonomskoj školi u Užicu.
Svetislav Tijanić je novinarstvom počeo da se bavi 1971. godine u Užicu. Bio je dugogodišnji dopisnik „Ekspres politike“, radio je i kao novinar nedeljnika „Vesti“ i Radio Užica.
I u penziji je kao saradnik radio za brojne portale i listove i časopise, među kojima su podgorički „Dan“ i beogradski „Pečat“. Bio je saradnik i portala UžiceMedia, u kome su objavljne njegove reportaže, te rubrika Vremeplov.
„Prvi novinski tekst, iz Užica, objavio sam 1963. godine u Nedeljnim informativnim novinama (kasnije NIN). Kao izveštač stigao sam u mnoge metropole. Bio sam u Parizu, dva puta, gost naših gastarbajtera, u Madridu sam, 1991, bio gost Real Madrida i tadašnjeg njegovog trenera Radomira Antića. Intervjuisao sam možda najvećeg španskog fudbalera Emilija Butragenja.
Tada je moja „Ekspres politika“ bila najtiražniji list na Balkanu. Stekao sam kao novinar brojne prijatelje među sportistima, glumcima, doktorima nauka, u Tunisu, Moskvi, Lenjingradu, Grčkoj, Italiji… Imao sam tu čast da jedini intervjuišem Vujicu Jevđevića, najvećeg svetskog stručnjaka u oblasti vodoprivrede, koji je u Americi zvanično proglašen za četvrti srpski um, posle Tesle, Pupina i Milankovića“, izjavio je Svele ranije za Užičanstveno.
Šljivovicu je mnogo voleo, nastale su brojne reportaže, a u saradnji sa kćerkom Ljiljanom napisao je knjigu „Šljivovica hronika sela, ljudi i vremena“. Svele je napisao hroniku o običnim ljudima, herojima seoske svakodnevice, i za UžiceMedia je rekao:
„To je hronika življenja, hronika o običnim ljudima i herojima seoske svakodnevice, čija se borba za egzistenciju odigravala ne samo u rodnom selu već i na udaljenim meridijanima, u Iraku, Libiji, Džibutiju, odakle su u rodno selo donosili svedočenja o drugom i drugačijem, ali i mnogobrojne novine i anegdote koje se i dan-danas prepričavaju.“
Za svoj rad je više puta nagrađivan, a među nagradama je Plaketa grada Užica. Primajući plaketu Grada Užica rekao je:
„Posle ravno 55 godina, još uvek pišem. O mom Zlatiboru i mojoj rodnoj Šljivovici, o Užicu, gradu u kome sam proveo najveći deo životnog veka, najviše sam i pisao. Ovde sam mnogo toga učinio, i u oblasti kulture, a pogotovu u sportu kao funkcioner u atletici. Mnogo sam učinio i u brojnim humanitarnim akcijama.“
Sahrana Svetislava Svela Tijanića je u četvrtak, 1. septembra, u 12:00 časova, na groblju Sarića Osoje.
