Dan za praštanje, smatra se, kako bi se ušlo u post bez greha. Danas su i Božićne poklade – dan uoči početka Božićnog posta i poslednji dan kada je dozvoljeno jesti meso, jaja i beli mrs u ovoj godini.
Prema starom narodnom verovanju, trebalo bi danas pripremiti bogatu večeru i veseliti se sa svojim ukućanima. U zavisnosti od kraja i verovanja, različiti običaji se vezuju za ovaj dan. Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice.
Smatra se da su Poklade dan neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama, a praktikuju se širom sveta. Povorke i karnevali pod maskama karakteristični su za Italijane, Hrvate, Francuze, Nemce, Špance, Latinoamerikance i druge.
Slave se i među pravoslavcima, naročito u Grčkoj i Rusiji. Poklade se u Rusiji obeležavaju praznikom Maslenica.
Većina pokladnih tradicija uključuje ceremonijalno spaljivanje lutke od slame koja može imati različita simbolična značenja.
Dan za praštanje
Božični post
Božićni post traje do Božića, ne jede se meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi“.
U vreme posta važno je ispoštovati pravila za pričest, a pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru u vreme posta, da ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila.
Post se završava na Božić, a riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi“.
Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi“.
Pogledajte i druge tekstove, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.
