Tometino Polje – selo sa predivnim krajolikom smešteno između Požege i Valjeva, sigurno je mesto sa ogromnim potencijalom za razvoj seoskog turizma. Upućeniji kažu, zbog položaja, dve reke, nadmorske visine, blagih padina, zbog brojnih, retkih vrsta ptica. I još mnogo toga.
Dok čekamo našeg domaćina Milojka Divnića upoznajemo se sa Zrenjanincima koji tu dolaze već više od dve decenije. Pronašli su divan kutak za svoju drvenu kuću tik pored rečice Kamenice. Gostoljubivi, pričaju da su momenti tu provedeni nezaboravni. Da dolaze svake godine po nekoliko puta.
Otkrivaju da tu ima puno ljudi sa strane iz Pančeva, Novog Sada, Beograda. Jedno im je zajedničko, svi vole Tometino Polje i rado tu provode vreme.
Pričaju i da se tu pre nekoliko godina vratio Zoran Đukić posle trideset godina života i rada u Engleskoj, na dedovini napravio kuću među četinarima, pomogao selu da oformi dobrovoljnu vatrogasnu brigadu, doveo svoje prijatelje iz Velsa.
I upravo je to razlog što sa gospodinom Divnićem prvo odlazimo u posetu domaćinstvu Đukića.
Sa visoravni iznad kuće puca prelep pogled i jasno je šta ih je ovde privuklo, ali i šta privlači sve one koji jednom dođu i ponovo se vraćaju.
Osim što se bavi turizmom, Zoran je uz pomoć meštana, svojih zemljaka, supruge Melise na stotinak metara od kuće sagradio vatrogasni dom, jer kako kaže, ovde svake godine leti bukne plamen.
A supruga Melisa, oduševljena krajolikom, ljudima, i ona je poželela da pomogne, te okuplja decu u selu, i uči ih engleskim rečima. Zna ona i druge poslove, da sadi luk, krompir, paradjz, bere maline, pravi voćni sok, kuva pekmez…
I ljudi što vole šetnju šumom i livadom, pronašli su Zorana i Melisu, i hoće u Tometino Polje. Zanimljivo, za posebnu reportažu.
A mi priču nastavljamo sa predsednikom mesne kancelarije, Milojkom Divnićem. Da dobijemo „opis“ sela iz prve ruke.
-Tometino Polje je selo u podnožju planiine Maljen i turističkog naselja Divčibare. Udaljeno je oko četrdesetak kilometara od Požege, na putu ka Valjevu. Na nadmorskoj visini je od 750 metara, a prostire se na površini od 52 kilomatra kvadratna, trenutno ima 350 stanovnika, odnosno 120 domaćinstava.
Još pre 15 godina ovde je desetak domaćinstava počelo razvijati seoski turizam, ali nije se mnogo znalo za naše selo, nismo imali priliku da predstavimo lepotu okoline i nije bilo podsticaja od strane lokalne vlasti. Ta domaćinstva nisu obnovila dozovle za bavljenje seoskim turizmom, pa sada idemo iznova.
Neverovatna haromonija između ljudi i prirode
Prava šteta bi bila da se ne vidi i upozna Tometino Polje iz ugla ljudi koji vole prirodu, dodaje Milojko:
– Kroz selo protiču dve reke, Crna i Bela Kamenica, a usred sela je živopisno ušće, spajaju se reke, čine jednu Kamenicu i ona se kasnije uliva u Zapadnu Moravu kod Kablara. Tu na Kamenici imamo i Orlovo gnezdo, neobičan lokalitet – jezerce, ali i stanište orlova, sleću i nadleću, vide se svaki dan, gospodare i čuvaju naše nebo.
Nedaleko je i lokalitet Vražji vir, ne zna se zašto tako zovu taj deo Tometinog Polja, ali je vrlo zanimljiv. Ne mogu da izostavim zadivljujuće vidikovce, – naglašava Milojko, i kao dobar vodič kroz svoje veliko selo, vodi nas na nekoliko vidikovaca. Pogled ide preko talasastih padina, procvetalih livada, puteljaka i potoka, koji se gube u senci četinara, pa onda sklizne dole ka grupi kuća.
Ređaju se, zaselak Matovići, na drugoj strani Jaćimovići, Divnići, između „razbacane“ vikendice, i sve to ako uspeš da „obuhvatiš“ odjednom, shvatiš da je to fantstičan sklad onoga što je od Boga dano, i onoga što ljudi stvaraju. Samo ne narušiti taj sklad, i biće svima dobro, poželite naglas da pošaljete poruku kroz vazduh što miriše na borovinu, plodnu zemlju, čistu reku.
A, mi slušamo i dalje priču našeg domaćina, Milojka Divnića:
– Imamo nekoliko vikend naselja. Rastovac je najveće, tu je oko stotinak vikendica, a još toliko vikendica je okolo. Najviše je ljudi iz Vojvodine. Dobili smo i zdravu pijaću vodu sa reke Rzav.
Uskoro u selu počinjemo da pravimo biciklističke i pešačke staze, u dužini od 30 kilometara. Dobili smo sredstva od resornog ministarstva. Mislim da u ovom momentu već petnaest domaćinstava ima sve uslove da prima goste, potrebno je uložiti još u putnu infrastrukturu, i za početak dati neki finanskijski podsticaj domaćinstivma koja žele da se bave seoskim turizmom.
Bio bi greh da ovakva lepota odstane van pažnje ljubitelja prirode. Moje domaćinstvo takođe se bavilo seoskim turizom, pa znam, kada ljudi dođu na odmor u selo, žele da se šetaju, e zbog toga moraju biti obeležene pešačke staze.
A vredi doći u Tometino Polje. Ove šume okolo pune su jestivih gljiva, svaki čas može se videti zec, srna… Ovde stalno duva blagi povetarac, i nikada nije vrućina…
Onda nas Milojko vodi do škole, stara građevina, uz nju nedavno dozidana nova, biće to planinarski dom, nada se da će požeško planinarsko društvo „Maljen“ tu okupljati planinare iz čitave Srbije…
A u četiri razreda škole samo 16 đaka i dva su učitelja. Malo dece, malo mladih ljudi u selu, dodaje Milojko.
– Nema primera da se neko mlađi vratio u selo. Samo imamo penzionere koji su godinama živeli po gradovima, i sada malo da nađu mira, eto ih ovde na svojoj očevini. Ali, i to je retko. A ako je za utehu, da napomenem, sela ovde u okolini ostala su bez dece, bez mladih.
Ježevica, koja je mnogo bliža Požegi, u osmogodišnjoj školi ima samo 20 đaka, a to je bogato selo, sa dobrom putnom infrastrukturom. Ali, nema ljudi, – priča Milojko.
Sve je lepo kada je porodica složna
I dok nam Milojko pokazuje svoje domaćinstvo, u zaseoku Divnići, kilometar i po udaljenom od putnog pravca Požega – Valjevo, ponavlja, nada se procvatu seoskog turizma, veruje, doćiće ovde planinari, lovci, ribolovci, ljudi željni mira i šetnje livadom i šumom.
A njegova supruga Mladenka, dodaje, „Ovde sve imamo, i vodu i struju, i put, i uslove da gajimo voće, povrće“. Dok kuva džem od „čačanske lepotice“, sa ponosom kaže, nije još ništa teško, ima plastenike, ima krave, povrtnjak, sve stigne da uradi.
Jedan sin sa porodicom živi u Valjevu, drugi je tu sa njima u kući. Četvoro je unučadi, vikendom se svi okupljaju u porodičnoj kući, sve je lepo i lako, kada je porodica složna, poručuje domaćica gostoljubivih Divnića.
Tekst je nastao u okviru projekta „SEOSKI TURIZAM – ŠANSA ZA RAZVOJ OPŠTINE POŽEGA“, koji realizuje Udruženje „Užicemedia“ na istoimenom Portalu, koji je sufinansiran sredstvima Opštine Požega.
