Dan primirja u Prvom svetskom ratu obelažava se zemljama pobednicama. U Srbiji to je državni praznik. Na taj dan, 11. novembra 1918. godine, u železničkom vagonu u Kompijenu, potpisano je primirje. Između saveznika i Nemačke, čime je formalno okončan Prvi svetski rat. Praznik se obeležava nošenjem amblema na kome je cvet Natalijina ramonda.

Dan primirja je u Srbiji je državni praznik i neradni dan. A obeležava se i u Velikoj Britaniji, Belgiji, Novom Zelandu, Francuskoj, u zemljama Britanskog Komonvelta. To je „Dan sećanja“, a u SAD je „Dan veterana“.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu u Srbiji biće obeležen nizom državnih manifestacija. U znak sećanja na trenutak kada je primirje stupilo na snagu.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu – Broj žrtava premašio 15 miliona

Rat je imao razorne posledice za mnoge zemlje Evrope. U Srbiji je stradalo oko 1.300.000 ljudi, što je bila trećina srpskog stanovništva. Broj žrtava u Prvom svetskom ratu premašio je 15 miliona. Bilo je devet miliona vojnih žrtava, a ranjeno je preko 22 miliona ljudi.

Štab Užičke brigade na Trešnjici 1914.

Sa područja Zlatiborskog okruga, bez Sjenice, u Prvom svetskom ratu stradalo je preko 16.000 vojnika, od kojih je oko 2.500 Užičana


Dan primirja, kao državni praznik, ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine. Kada je u Francuskoj u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u 11.00 časova potpisano primirje u Prvom svetskom ratu. Bilo je na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.


Dokument koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš. U osnovi je predviđao prekid neprijateljstva, povlačenje nemačkih trupa iza granica. Ali i neuništavanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, kao i postupanje tokom primirja.


Praznik Dan primirja se obeležava na vidljiv i upečatljiv način nošenjem amblema Albanske spomenice na kome je cvet Natalijina ramonda s pozadinom u bojama.

Simbolika cveta je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena – cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović. Poznat je kao cvet feniks – čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može da oživi. To ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.

Dan primirja se obeležava u svim zemljama-potpisnicama sporazuma, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, SAD, Novom Zelandu i Belgiji.  

U srpskoj javnosti vlada mišljenje da je dobro i važno da slavimo 11. novembar, kao i ostale zemlje, a ne 13. kad je potpisano beogradsko primirje jer time Srbija staje u red zemalja koje su se pre više od 100 godina borile za slobodu i bolju budućnost.

Praznik Dan primirja je prvi put zvanično obeležen 2012. godine. Na osnovu izmena Zakona o državnim i drugim praznicima koje je Skupština Srbije usvojila krajem 2011. Ove godine je neradan za sve zaposlene u Srbiji.

Na „UžiceMedia“ iz serijala „Heroji velikog rata“ možete pogledati i sledeće tekstove: Dnevnik učitelja Jevrema Čakarevića, niz drugih tekstova vezanih za ovaj period, kao i priču o hrabrom srpskom generalu Ivanu Pavloviću.

Spomenik u Mokroj Gori (Foto: Arhiva UM)

Servisne informacije za Dan primirja u Prvom svetskom ratu na FB stranici Užicemedia.

Za još informacija, reportažapratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!

- Advertisement -