Biblioteka u Arilju je stecište kulturnih događaja. Arilje se diči Dobrilom Nenadićem, ali i mladom pesnikinjom Radmilom Petrović… A Sveti Ahilije blagosilja i „sa pažnjom prati“ stasavanje nove generacije mladih pesnika, Dubravke Matović, Dimitrija Popovića, Đorđa Matovića…
Naš vodič kroz ariljsku biblioteku je mlada direktorka Marija Aleksić. Kao uvod u priču o Narodnoj biblioteci „Dobrilo Nenadić“ u Arilju, podseća nas na neke detalje nastanka ove ustanove kulture.
– Ariljska biblioteka ima burnu istoriju, a računa se od 1895. godine kada je osnovana prva ariljska čitaonica. Od čitaonice, preko kioska, kroz kulturne centre i sa čestim promenama naziva, sada čvrsto stoji pod imenom Narodna biblioteka „Dobrilo Nenadić“.
U okviru naše ustanove, pored same biblioteke i njenih odeljenja, obitava i Gradska galerija i Sokolski dom. Istorijski spomenik do spomenika. Svaki zaštićen kao spomenik kulture i svaki sa svojom burnom istorijom stasito stoji oko crkve Svetog Ahilija. Ponosni na značaj i retkost, trudimo se da im kulturni uticaj povećamo, a trku sa vremenom olakšamo.
Gradska galerija kao prva ariljska škola izgrađena 1884, Sokolski dom kao ariljska sokolana iz prve polovine 20. veka. Biblioteka kao čuvar tradicija i sećanja, na samom ulazu u grad, kao domaćin koji dočekuje goste.
Koliki je trenutni književni fond Biblioteke?
– Književni fond Narodne biblioteke „Dobrilo Nenadić“ trenutno broji oko 56.000 monografskih publikacija koje se nalaze u nekoliko odeljenja biblioteke: pozajmno odeljenje sa čitaonicom, dečije odeljenje sa čitaonicom, naučno i zavičajno odeljenje.
Koliko su Ariljci zainteresovani za knjige, šta najviše čitaju, koji su naslovi tokom ove godine bili najtraženiji?
– Ariljci najviše čitaju beletristiku, za nijansu više stranu nego domaću. Veliki broj sygrađana predano prati izdavačku produkciju i traži najnovije naslove, tako da se trydimo da uvek budemo u toku sa izdavačkim trendovima. Najviše pažnje privlače dela dobitnika NIN-ove i ostalih prestižnih nagrada u našoj zemlji, takođe Nobelovci, dobitnici Pulicerove nagrade i slično. Ove godine naši čitaoci najviše su uživali uz domaća dela Miodraga Miše Majića, Milene Marković i naših zavičajnih autora, a od stranih pisaca izdvajamo Lusindu Rajli, Elenu Ferante i mnoge druge.
Pored redovnih aktivnosti, da li Biblioteka u Arilju ima još nekih aktivnosti tokom godine? Šta znači rad biblioteke u jednom emstu poput Arilja?
– Narodna biblioteka „Dobrilo Nenadić“ je polivalentna ustanova kutlure, što znači da pored osnovne delatnosti ima i nekoliko pratećih, a to su pre svega organizacija predstava, književnih večeri, promocija raznih dela, organizacija likovnih i drugih izložbi, prikazivanje kinematografskih dela i mnoge druge.
Nekoliko manifestacije koje se moraju istaći kada se priča o Arilju i o našoj ustanovi su: manifestacija „Majski dani kulture“ koje ustanova poklanja svom gradu i sugrađanima u slavu Arilja svakog maja sa posebnom naznakon na Dan Arilja – Ariljevdan, koji se slavi 28. maja.
„Dobrilovi dani“ su manifestacija koja je ustanovljena 2020. godine, sa brojnim kulturno – umetničkim programima u slavu Dobrila Nenadića, važnog pisca savremene srpske književnosti, sugrađanina i vizionara.
Savršeni ARLEMM! Smatram da je dovoljno samo reći ARLEMM, kada pričamo o najvećoj, najpoznatijoj i najznačajnijoj manifestaciji Arilja! U organizaciji udruženja Muzikus i biblioteke kao partnera na projektu!
Kakav je saradnja biblioteke sa ostalim ustanovama kulture u Arilju? Narodna biblioteka „Dobrilo Nenadić“ je jedina ustanove kulture u Arilju! Ima li Biblioteka u Arilju izdavačku delatnost?
– Biblioteka ima izdavačku delatnost. Od 2018. godine kada smo pretrpeli poslednju statusnu promenu većih razmera, biblioteka upravo izdaje svoje deseto i jedanaesto izdanje. Svako od izdanja je napisano perom zavičajnog autora na šta smo posebno ponosni.
Biblioteka je izdavač jedne opšežne monografije o Arilju autora Dragana Šaponjića, mnogih zbirki poezije čiji su autori kroz bibliotekina izdanja prepoznati i od nekih većih izdavačkih kuća kasnije u svojoj karijeri. Posebni pažnju treba obratiti na ariljske pesnike Dubravku Matović, Dimitrija Popovića i Đorđa Matovića.
Da li je ariljska školska populacija pored lektire, zainteresovana i za još neke naslove, ako jeste, za koje?
– Ariljski školarci uglavnom iznajmljuju lektiru, ali podjednako se zanimaju i za naslove koji nisu obuhvaćeni školskim programom. Tako se u njihovim rukama često nađu serijali o Hari Poteru i Džeronimu Stiltonu, dela Jasminke Petrović, Dejana Aleksića, Uroša Petrovića, Igora Kolarova…
Učenici srednjih škola čitaju dela iz istorije, psihologije, umetnosti, kao i savremenu, YA literaturu, kao poseban vid književnosti namenjene mladima da premoste prelaz između dečjih knjiga i književnosti za odrasle.
Podsetite nas za kraj na književna imena iz ariljskog kraja?
– Dobrilo Nenadić je ime koje je Arilje pozicioniralo na književnu mapu Srbije, ako ne i šire. Mlada pesnikinja Radmila Petrović iz Arilja svoje ime gradi perfektnom poezijom koja poslednjih nekoliko godina odjekuje Srbijom.
Ne bih ponavljala imena iz prethodnih odgovora, osim Đorđa Matovića koji je na začelju velike poetske karijere, i koji će, bez sumnje, poći tragom ariljskih književnih velikana.
Redakcija UžiceMedia pripremila je još tekstova u serijalu „Sa knjigom, utabanim i novim stazama“, o užičkom bibliotekarstvu, kroz priče o knjizi, biblioteci i bibliotekarima iz Užica, Čajetine, Bajine Bašte, Arilja, Ribaševine, Sevojna i Požege. Tu su i tekstovi o dodeli Paunove nagrade, ali i drugi koje smo propratili a odnose se na školske biblioteke i brojne aktivnosti koje organizuju.
