Amela Bajrović je dobitncina Godišnje medijske nagrade za najbolji video prilog na temu borbe protiv diskriminacije i promovisanja ravnopravnosti i tolerancije. Na nagradu je ponosna i na dokumentarnu priču “Kad džube i mantija spoje ljude“. Govori o prijateljstvu i saradnji dva veroučitelja u jednom selu nadomak Novog Pazara, efendiji Zijadu Ademoviću i protojereju Milanu Kevkiću.
I kako priču o novinarstvu i položaju novinarki početi nego činjenicoma da živeti od ove profesije u Srbiji, posebno u lokalu, nimalo nije lako. A Amela Bajrović smatra da je neuporedivo teže biti novinarka, ali i uopšte novinar, u manjim sredinama u unutrašnjosti zemlje, tako da se Novi Pazar tu ne razlikuje mnogo od ostalih gradova.
– Potrebno nam je mnogo više vremena i truda da bi dokazale da znamo da radimo ovaj posao i da mu krajnje ozbiljno prilazimo. Tu pre svega mislim na javnost, ali neretko i na naše potencijalne sagovornike.
Osim toga, činjenica da smo često u situaciji da izveštavamo o ljudima koje privatno na različite načine poznajemo zna da bude itekako otežavajuća okolnost, koliko god se trudile da profesionalno obavljamo ovaj posao.
UM: Kako se snalaziš da tvoj portal „preživi“ u vreme kada nimalo nije jednostvano zaraditi, na tržištu gde su „veliki“ u prednosti? A malim medijima ostaju samo mrvice.
Amela Bajrović: – Preživljavamo tako što kupimo te mrvice na nekoliko konkursa da bi obezbedili minimalne zarade. Nije zaista jednostavno, čak nam ni ljudi iz našeg najbližeg okruženja često ne veruju kada im pričamo o tome kako izgleda ta naša borba da preživimo.
Našu redakciju čini šest kolega, od kojih su neki stalno, a drugi honorarno angažovani. Ne manjkaju nam ideje za rad i teme kojima bi se bavili, ali često nismo u mogućnosti da ih realizujemo upravo zbog ograničenog broja ljudi i nemogućnosti da angažujemo nove kolege.
Bez obzira na sve to, ja sam veoma zadovoljna razvojem portala Freemedia.rs
Za tri godine uspeli da izgradimo ime medija kojem se veruje, da se bavimo temama od javnog značaja, da izveštavamo pre svih o ženama iz naše sredine koje su vredne medijske pažnje.
Broj čitalaca, ali i pratilaca na društvenim mrežama nam je u stalnom porastu, iako generalno ne jurimo pošto-poto klikove, važnije nam je da ono što objavimo ima težinu i da teme utekstovima koje objavljujemo nisu one kojima se bave i ostali lokalni mediji. Naravno da se trudimo da imamo i dnevne vesti, koje objavljuju i druge kolege, ali i gotovo svakodnevno bar jednu našu temu.
UM: Nimalo nije lako ni kada je projektno sufinansiranje u pitanju. Kada je nedavno organizovan panel na tu temu u Novom Pazaru, čuli smo da ima niz problema sa kojima se suočavate.
Amela Bajrović: – Gradska uprava u Novom Pazaru je od početka uvođenja projektnog sufinansiranja putem Konkursa do prošle godine davala prosečno 85 odsto novčanih sredstava opredijeljenih za sufinansiranje medijskih projekata jednom mediju, Radio televiziji Novi Pazar (privatna televizija, koja je pre privatizacije bila u vlasništvu grada). Ostali mediji i udruženja dobijali su ukupno 15 odsto preostalih sredstava.
Mi smo verovali da će sa takvom praksom prekinuti, da će se urazumiti, međutim prošle godine su pokušali da urade isto, što je ujedinilo nas šest lokalnih medija i mi smo odbili novac koji nam je dodeljen.
Nakon toga je Gradska uprava raspisala još jedan Konkurs, putem kojeg su nama dodeljena nešto veća sredstva, a ukupan procenat dodeljenog novca Radio televiziji Novi Pazar je smanjen na nešto više od 70 odsto ukupno opredeljenih sredstava iz budžeta za medijske projekte.
Videćemo šta će se dešavati ove godine, jer narednih dana očekujemo raspisivanje konkursa.
UM: Interesuje me koliko žena ima na rukovodećim pozicijama u medijima u Novom Pazaru?
Amela Bajrović: – Novi Pazar ima tri televizije, tri radio stanice i desetak internet portala. Mislim da nas ova brojka itekako izdvaja u medijski aktivnije sredine, ali je na žalost veoma malo žena koje rukovode ovim medijima. Dve koleginice su na uredničkim pozicijama, a ja sam jedina osnivačica i glavna i odgovorna urednica nekog medija u Novom Pazaru.
Mislim da takva situacija najbolje i opisuje stanje u ovom gradu, jer ovo nije nimalo lak posao, često se borite sa vukovima koji vrebaju sa svih strana, a sve to za minimalnu zaradu.
Bila bih presrećna da se bar još neka koleginica osmeli da osnuje svoj medij, prosto bih onda imala bar neku ženu sa kojom bih delila one glavne probleme.
Ipak, moram da pohvalim kolege koji rukovode drugim medijima, jer imam veliku podršku od njih, često se čujemo, razmenjujemo mišljenja, pomažemo se međusobno koliko možemo. Rekla bih da je ta saradnja i međusobna podrška i jedna od specifičnosti medijskog pluralizma u Novom Pazaru.
Iako smo teoretski jedni drugima konkurencija, međusobno se većina nas tako ne doživljava, već se pomažemo koliko možemo. Kada govorim o pomoći mislim na tehičku podršku, ali i zajednički nastup ukoliko imamo bilo kakav problem, poput ovog koji sam pomenula kada smo odbili novac sa Konkursa.
UM: Novinarke i novinari često nemaju stalne zarade, ugovor o radu, zdravstveno. Kakva je situacija kod tebe, imaš li ugovor o radu?
Amela Bajrović: – Da, imam ugovor o radu. Osigurana sam preko Udruženja građana Free media, koje je osnivač portala Freemedia.rs.
UM: Pomenimo za ovu priliku i istraživanje „Inicijative za mirne promene“ na temu „Žene u medijima“, pokazuje da, iako su žene brojnije u redakcijama ne uspevaju da se izbore i ostvare povoljniji položaj za sebe. Da li bi stanje bilo bar malo bolje kada bi bilo malo više solidarnosti?
Amela Bajrović: – Smatram da nam treba više solidarnosti i međusobne podrške da bi ostvarile povoljniji položaj, međutim ni tada ne bi stvari bile idealne upravo zbog velikog broja muškaraca na rukovodećim pozicijama, čija odluka je ipak poslednja.
Istraživanja pokazuju da se veliki procenat novinarki u našim medijima ne oseća slobodno da radi svoj posao kako treba. Mislim da je ovo tema kojom treba više da se bavimo, da ohrabrujemo koleginice da što više pričaju o ovome i tako sve zajedno iznađemo način da pomognemo jedne drugima.
Nekada mi se čini da se često povlačimo pred problemima, ali je najgora stvar u svemu što sve to ostavlja posledice na naše mentalno zdravlje.
UM: Nije retkost da su na ovim našim prostorima, ne samo u Srbiji, nego i u ostalim zemljama regije žene/novinarke često izložene uvredama, pretnjama, posebno je to izraženo na društvenim mrežama. Kakva su tvoja iskustva i tvojih koleginica?
Amela Bajrović: – Ponekad mi se čini da smo na uvrede i neku vrstu nipodaštavanja od pojedinaca, pre svega na društvenim mrežama, toliko navikli da se više njima posebno i ne bavimo. Samo ih primetimo, konstantujemo i idemo dalje.
Toga ima zaista stalno, ali ne i otvorenih pretnji kao ranije. Ranije, dok sam bila mlađa, to me je više bolelo i istraživala sam kome, šta i kako upućuju te uvrede i shvatila da su definitivno novinarke više na meti napada. Bez problema će se baviti ne samo pitanjima koje postavljamo sagovornicima, već i našom frizurom, garderobom, šminkom ili kilažom.
UM: U toku prošle godine, čitali smo o nagradi koja ti je uručena. Mediji su pisali: Urednica portala Freemedia Amela Bajrović dobitnica je Godišnje medijske nagrade za najbolji video prilog na temu borbe protiv diskriminacije i promovisanja ravnopravnosti i tolerancije koju dodeljuju Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Misija OEBS-a u Srbiji. Koliko te ovakve stvari motivišu da nastaviš zacrtanom putanjom?
Amela Bajrović: – Prošla godina mi je u poslovnom smislu bila veoma uspešna, u svakom pogledu. Počela je tako što sam u februaru dobila nagradu Kulturnog centra u Novom Pazaru “Amir Dautović”, za profesionalizam u novinarstvu i afirmaciju multikulturalnosti.
Na toj dodeli sam rekla da mi ta nagrada predstavlja veliku obavezu i podstrek da nastavim da idem istim putem i da sa drugim kolegama budem jedan od stubova novinarstva u Novom Pazaru.
Godina je završena nagradom Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i Misije OEBS-a u Srbiji za najbolji video prilog na temu borbe protiv diskriminacije i promovisanja ravnopravnosti i tolerancije.
Iskreno sam i na ovu nagradu veoma ponosna, ali i na dokumentarnu priču “Kad džube i mantija spoje ljude“ za koju sam nagrađena, a koja govori o prijateljstvu i saradnji dva veroučitelja u jednom selu nadomak Novog Pazara, efendiji Zijadu Ademoviću i protojereju Milanu Kevkiću.
Obe nagrade su mi putokaz da idem i nastavim ovim putem, ali i ogromna motivacija za dalji rad, za dobre medijske priče, ali i dalju borbu za objektivno i profesionalno novinarstvo.
UM: Nakon svega rečenog, sigurno je da voliš svoj posao, a da li je po tebi izazov biti novinarka u lokalnom mediju, u maloj sredini?
Amela Bajrović: – Itekako je izazov biti novinarka u lokalnom mediju u maloj sredini i sigurno mnogo drugačije nego koleginicama koje u Beogradu rade za nacionalne medije.
Dok veće redakcije imaju čitav tim ljudi, mi smo prinuđeni da na terenu budemo ne samo novinari, već i snimatelji, fotografi, scenaristi, urednici…
Nekako stalno moramo da vodimo računa o brojnim stvarima, o tehnici, o ljudima o kojima izveštavamo, o političkim i društvenim prilikama, o običajima i tradiciji zajednice, a na kraju i o sebi.
Uvek smo na oprezu sa temama kojima se bavimo, da ne bi skliznule u deo gde možemo biti zloupotrebljene, a lokalna zajednica ne prašta greške. Preopterećene smo poslom, koji radimo za minimalna primanja, suočene raznim vrstama pritisaka.
Naš život je gotovo svakodnevno balansiranje između privatnog i profesionalnog života, jer je činjenica da nikada ne znamo kada će nam se završiti radni dan.
Međutim, da ne budem pogrešno shvaćena, pored svih problema koje sam nabrojala, novinarstvo smatram jednom od najlepših profesija.
AMELA BAJROVIĆ je rođena u Novom Pazaru. Novinarstvom se bavi već 27 godina. Prošla je, kako kaže, sve poslove od reportera do urednika. Radila je za nekoliko lokalnih i bila dopisnica brojnih beogradskih medija.
Njena uža specijalnost su teme koje se tiču politike, društvenih, verskih i kulturnih dešavanja.
Nakon što je 19 godina bila urednica radija Sto plus, to je radio Novinske agencije Beta u Novom Pazaru, krajem oktobra 2021. godine osnovala je portal Freemedia.rs.
Članica je Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Za još informacija iz medija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
