Pletiljama u čast u Sirogojnu – manifestacija će biti otvorena promocijom knjige “Dobrila”, autora Zorana Jeremića, na engleskom jeziku, koja je izdata uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.
U njenu čast, a kroz podršku Ministarstva kulture Srbije, je kao veoma značajno izdanje Muzeja „Staro selo Sirogojno“ 2019. godine objavnjena monografija, Dobrila“, autora Zorana Jeremića, o liku i delu ove izuzetne žene.
Izdanje na engleskom jeziku ima za cilj da se ova dirljiva priča prenese izvan granica Srbije, jer Dobrila Vasiljević – Smiljanić je od 60 –ih godina 20. veka do danas dala neizmeran doprinos ekonomskom osnaživanju žena u seoskim područjima Zlatibora razvojem domaće radinosti, ručno pletenih džempera čime je ustanovila jedan od najbolje organizovanih primera ženskog preduzetništva i stvorila modni brend koji je i danas prepoznatljiv.
Njeni izuzetni doprinosi ogledaju se u razvoju čitavog sela Sirogojna, inicijativi za izgradnju Muzeja na otvorenom “Staro selo” Sirogojno, osnaživanju žena u ostvarivanju principa rodne ravnopravnosti i očuvanju kulturnog nasleđa.
Uz ekskluzivni mini koncert “Prelo – Kolo Prijateljstva“, na kojem će nastupiti solisti Nacionalnog ansambla igara i pesama “Kolo” i poznati srpski umetnici, dočaraćemo ambijent u kome se uz pesmu rađala inspiracija za vredno nasleđe koje su stvorile i očuvale pletilje ovog kraja.
Manifestacija је 10. juna 2024. u 18.00 časova, u Muzeju na otvorenom “Staro selo” Sirogojno.
Autorka projekta “Pletiljama u čast” je Gordana Goga Grubješić i udruženje “ Kolo Prijateljstva”.
O Dobrili Smiljanić
U serijalu „Užicemedia“ ČUVARI TRADICIJE govorili smo o pletiljama, o Dobrili Smiljanić, izdvajamo deo koji je zapisao Milisav R. Đenić:
„Izlokanim krčenicima stigla je u zabit zlatiborsku gde su u raštrkanim kolibama još gorele petrolejke, lojanice i zublje luča, sa dalekih izvora voda donošena u bucama, u upotrebi bili naćvari i dolavi, dotrajale sinije i tronoške i neizostavna zadimljena ognjišta.
Ali kad je nepogrešivim instiktom dojmila svu lepotu ručnih radova žena ovog područja i vekovima prenošenu veštinu pletenja, donosi odluku da krene u ostvarenje svojih mladalačkih snova.
Dok su mnogi skeptici govorili da je to obična avantura mlade devojke, ona je verovala da joj je sudbina dodelila apostolsku ulogu da pomogne ljudima da ostvare vekovne težnje ka lepšem i boljem.
Da svojim iskonskim zanatom, neprestanom i grčevitom borbom pobegnu iz patrijarhalnog, oskudnog okruženja… Da iz prtišta, opanka i gunja što pre stignu u bogatije i humanije…“
