Petkovica – Sveta Petka je jedna od najvećih misionarki hrišćanske vere, poštuje se u čitavom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiju, u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih religija verujući u njenu isceliteljsku moć.
Javno komunalno preduzeće „Bioktoš“ organizuje tradicionalni vašar na Petkovicu, u sredu, 27. oktobra, od 6:00 do 19:00 časova, na lokaciji „Međaj“ – Ulicom Mihaila Pupina, duž Ulice Međaj i na prostoru mosta Kralja Aleksandra uz primenu svih važećih epidemioloških mera.
Na dan održavanja vašara saobraćaj preko novog mosta na Đetinji se neće odvijati, a preko mosta Kralja Aleksandra duž Ulice Mihaila Pupina samo za nužne potrebe (hitna pomoć, vatrogasci).
JKP „Bioktoš“ je uputio molbu svim vlasnicima parkiranih vozila na pomenutim lokacijama da ih uklone.
Za sve informacije možete se obratiti na brojeve telefona: 031/514-896 i 031/514-249.
Petkovica Sveta Petka: SPC i vernici je praznuju 27. oktobra
Srpska pravoslavna crkva praznuje svakog 27. oktobra, dan Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima. Mošti svetiteljke počivaju u Jašiju, u Rumuniji. Sveta Petka kao jedna od najvećih misionarki hrišćanske vere poštuje se u čitavom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiju, u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih religija verujući u njenu isceliteljsku moć.
Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju praznik Svete Petke, koja je istorijska ličnost svrstana u red svetih. Posebno joj se obraćaju žene svih vera i nacija smatrajući je svojom zaštitnicom.
Prve zapise o svetoj Petki ostavio je Grigorije Camblak, među kojima je i opis prenosa moštiju svete Petke iz Vidina u Srbiju i do Beograda (1403. godine). Mošti su prenete u Srbiju zaslugom monahinje Jefimije i kneginje Milice koje su dozvolu izmolile od sultana Bajazita.
Veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarevića mošti sto godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavci i katolici pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.
Petkovica Sveta Petka: Crkva Ružica na Kalemegdanu podignuta u 15. veku
U eparhijama SPC, oko 250 crkava posvećeno je Svetoj Petki, a u Beogradu je najposećenija kapela na Kalemegdanu. Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se čuva mali prst svetiteljke.
Prema narodnom predanju, kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su i porušene u vreme turske vladavine.
Današnja kapela i crkva, mesto hodočašća gde se svake godine na Petkovicu okupljaju mnogobrojni vernici, izgrađena je 1937. godine po projektu arhitekte Momira Korunovića.
U novosagrađenoj krstionici uz kapelu Svete Petke obavljaju se krštenja vernika uz poštovanje izvornog hrišćanskog rituala – pogružavanjem.
U Srbiji se Sveta Petka slavi i kao krsna slava.
Sveta Petka je živela krajem 10. i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva. Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.
Njene mošti čuvane su u Epivatu, a potom u Carigradu, Trnovu i ponovo u Carigradu.
Hroniku kovid – 19 tokom oktobra možete videti na UžiceMedia.
Hroniku kovid – 19 tokom septembra možete videti na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.