…Hvata pušku gorštačka ruka.

                   E nećeš moći u koštac sa Erom.

                   Jurišaju s pesmom, ginu bez jauka.

                   Ura! Napred, ori se Cerom… (Mihailo Ćupović)

Zlatibor je 1921. godine imao pet i po hiljada stanovnika manje u odnosu na popis iz 1910. godine, a završetak sedmogodišnje borbe za slobodu u balkanskim i Velikom ratu dočekao sa dve i po hiljade poginulih na bojištima. Ove dragocene podatke pruža nam neumorni istraživač, profesor Milisav R. Đenić u knjizi „Zlatibor 1912 – 1918. godine“ u kojoj je opisana i epopeja Zlatiboraca i njihovo učešće u bitkama od Cera i Kolubare, povlačenja preko Albanije i proboja Solunskog fronta do dolaska Timočke divizije u pobedonosnom jurišu preko Kremana i Mokre Gore prema Vardištu i dalje prema Bosni.

– Po naređenju načelnika sreza zlatiborskog od 26. decembra 1918. godine svi predsednici opštinskih sudova prosledili su spiskove ratne siročadi. Država je želela u granicama svojih mogućnosti da deci pruži materijalnu pomoć. Evo tih tužnih spiskova: Čajetina 266, Kriva Reka 166, Ljubiš 182, Draglica 160, Mokra Gora 116, Jasenovo 161, Rožanstvo 183, Semegnjevo 98, Negbina 185 ,Jablanica 87, Bela Reka 116 i Dobroselica 261 – piše Miisav R. Đenić uz podatak da je u dvanaest zlatiborskih opština u porodicama bez hranilaca ostalo 1981 dete, a nisu bili retki slučajevi da je iza poginulih ratnika ostajalo po sedmoro-osmoro nejači.

Otac Jovan Dobroselički

Od ovih demografskih rana stanovništvo Zlatibora do danas se nije oporavilo. Imena hrabrih predaka u pojedinim selima imala su trošan kameni beleg ili spomen česmu za sećanje i nezaborav koji su uglavnom podizani pre Drugog svetskog rata među kojima i u Jablanici 1938. godine spomen česma sa urezanim imenima junaka na mermernoj ploči, pre toga na Oku 1930. godine, na Popovoj vodi 1935. godine… Kako bi se ispravila nepravda i sačuvao duh slavnih predaka primetno je da u protekloj deceniji počinje obnova starih i postavljanje novih spomen obeležja sa imenima ratnika među kojima i onih čijih prezimena i potomaka nažalost više nema u zlatiborskim selima.

U centru Zlatibora, kod jezera pažnju brojnih posetilaca danas skreće spomenik armijskom đeneralu Krsti Smiljaniću iz Ljubiša, vitezu slobode i komandantu Drinske divizije koja se proslavila na Kajmakčalanu koji je podignut pre jedne decenije.

Spomenik armijskom đeneralu Krsti Smiljaniću u centru Zlatibora

U godini kada se obeležava stogodišnjica od završetka Veliog rata i Dobroselica i Stublo podigli su spomen obeležja ponosni na slavne pretke. Kako kažu jedva su čekali trenutak kada će sprovesti u delo davnašnju zamisao i kao potomci odužiti svoje. U centru Dobroselice, u blizini crkve brvnare iz 1821. godine na Veliku Gospojinu 28. avgusta ove godine osveštan je spomenik sa imenima hrabrih ratnika koje im podigoše zahvalni potomci.

Marjanović, Kovačević, Pučijašević, Jovanović, Ječmenica,Simović, Stanković, Dragović, Dučić samo su neka od prezimena dobroseličkih dedova, pradedova i čukundedova koji su živote dali za otadžbinu u oslobodilačkim ratovima Srbije i Prvom svetskom ratu. U kameni beleg da svedoči o junaštvu zlatnim slovima pored stoletnih borova upisana su 73 imena.

Starina Tomislav Pučijašević (85) jednostavno kaže krenuli smo, uradili spomenik i odužili se… Pripoveda da je iz njegove kuće osam ratnika poginulo i deveti ranjen. Iz dvadeset kuća Marjanovića većina muških glava nije se iz bojeva vratila u rodno selo…

Na čelu organizacionog odbora za podizanje spomenika nalazio se njihov potomak Radiša Marjanović koji kaže da je na mermernim pločama ostavljen prostor i za upis poginulih predaka za koje se zna da su otišli u rat, a nisu se vratili.

Radisa Marjanović, Dobroselica

– Želeli smo da pokolenjima ostavimo spomen obeležje kako ne bi zaboravili pretke koji su živote dali za slobodu otadžbine. Naša je želja da Dobroselici vratimo na mesto koje je nekada zauzimala, jer kažu da je pre Drugog svetskog rata imala i telefon, jaku zadrugu, čak i štedionicu – kaže Marjanović. I najmanje zlatiborsko selo koje je pre Drugog svetskog rata pripadalo dobroseličkoj opštini 21. oktobra u centru sela ove godine podiže spomenik hrabrim soluncima u blizini škole iz 1934. godine koja nažalost danas nema đaka. Na spomenik uklesana imena poginulih za slobodu otadžbine iz familije Udovičića, Kuzeljevića, Didanovića, Marića, Živkovića, Lazarevića…Obeležje i spisak poginulih napravljen je shodno skici predratnog mesnog paroha dobroseličkog Blagoja Šišakovića koji je sačuvan u užičkom Arhivu.

Spomen obeležje u Stublu

Profesor Đenić u pomenutoj knjizi iz 1985. godine kaže da je paroh Blagoje Šišaković, rodom iz Dobroselice u letopis dobroseličke crkve uneo i spiskove poginulih ratnika iz sela Dobroselice, Stubla i Draglice.

Radoje Udovičić iz Stubla

– Pošto ni u jednom pomenutom selu ne postoji spomen obeležje ovaj ugledni sveštenik je 1938. godine štampao separat u kome je pored imena izginulih oslobodilaca dao i iscrpne podatke o mestu i vremenu njihove pogibije -, piše Đenić. Poginuo u Javorju, na Brezovcu, na Ceru, na Kajmakčalanu, na Bakarnom guvnu, na Čeganskom visu, na Vračem brdu, na Solunskom frontu, na Panosu, na Mačkovom kamenu, umro u Valjevu, u Štipu, poginuo pri povlačenju, umro pri povlačenju, spisak je nekadašnjih meštana Stubla, a mesto pogibije najčešće Solunski front.

– Posledice katastrofe i danas su vidljive u našem selu Stublu koje je otadžbini dalo 60 ratnika. Bili su to mladi ljudi, ljudi u naponu snage koji se nisu vratili sa ratišta. Od tog udarca Stublo kao najmanje zlatiborsko selo i do danas se nije oporavilo. S kolena na koleno prenosi se priča da je u jednom danu bilo 14 sahrana poginulih na frontu, da su otac i majka ispraćali četiri sina od kojih se trojica nisu vratila i da je žena čekala muža osam godin,a deca nisu poznala oca kada se vratio. Mnoge porodice u Stublu su se ugasile, zatrle i zato pojedinih prezimena koja su upisana na spomenik više u selu nema,- kazuje pukovnik u penziji Milomir Udovičić koji je prilikom svečanosti otkrivanja obeležja uputio reči zahvalnosti opštini Čajetina, privrednicima, meštanima i svima koji su dali doprinos podizanju mermernog pamjatnika da svedoči o junaštvu predaka.

Milomir Kuzeljević iz Stubla bavi se poljoprivredom poput dedova i čukundedova koji su na poziv otadžbine ostavili bela stada i zlatiborske padine i na zvuk vojničke trube krenuli u juriš za slobodu.

Milomir Kuzeljević iz Stubla

– Od svih koji su otišli u Prvi svetski rat samo su se trojica-četvorica ratnika vratila u zaseok Kuzeljevići, devet ih je poginulo. Jedan moj pradeda po ocu Miloje, vratio se iz ropstva iz Mađarske, dok se njegova dva brata nisu vratila sa fronta i ne zna se gde su poginuli. Po majci, familija Živkovića, deda je poginuo na Debeloj kosi u prvom naletu Austrougara, njegov brat umro za vreme Prvog svetskog rata kod kuće, a drugi brat demobilisan tek 1921. godine kada se vraća kući. Starina Radivoje Udovičić nabraja sedamnaest Udovičića koji su stradali u Velikom ratu, većinom mladih ljudi i odmahujući rukom dodaje „nikada se nećemo iščupati od tog zla i koliko smo postradali u ovim ratovima u kojima je pokošena naša mladost“.

– Naši preci su nešto najsvetije, svoje živote položili na oltar otadžbine, i mi kao njihovi potomci i prilikom podizanja spomenika u Stublu odajemo im poštovanje i počast za sve što su uradili za svoje selo, opštinu i državu Srbiju,- kaže predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović.

Stublo, 21. oktobra

Mesni paroh, prota dobroselički Jovan danas sveti vodicu samo u oko sto kuća. Kaže da je naum parohijana o podizanju spomenika u Stublu kao i prethodno u Dobroselici podržan sa čašću i zadovoljstvom.

– Najveći broj ratnika iz Stubla izgubio je živote na Solunskom frotu, te Cerskoj i Kolubarskoj bici. Značajno je što su postojali zapisi prote Šišakovića i užički Arhiv je pomogao, – navodi otac Jovan koji je ovom prilikom odao priznanje meštanima i inicijativnom odboru koji su podigli spomenik držeći se zaveta „žive poštujmo, mrtve ne zaboravljajmo“.

Grb SrbijeTekst je nastao u okviru projekta „HEROJI VELIKOG RATA – A ja ću ispred svih vas…“, koji realizuje Udruženje „Užicemedia“ na istoimenom Portalu, a koji je sufinansiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
- Advertisement -