Pravoslavci na Badnji odlaze u šumu po hrastovo drvo – badnjak koje se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Badnji dan je dobio naziv po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta. Običaje oko Badnjeg dana Srbi su nasledili od svojih predaka i još ih poštuju. Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.

Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.

Uz Badnji dan vezuje se više narodnih verovanja

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacane u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta. Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva ili tri a ponegde i devet, a negde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući.

Pre sečenja drvetu se nazove „Dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.

Na Badnji dan ništa se ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži nazad, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.

Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina.

Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da se sačuva od čini.

Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.

Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.

Tradicionalno loženje badnjaka

Tokom božićnih praznika održaće se tradicionalno loženje badnjaka ispred crkve na Badnji dan i lomljenje božićne česnice u ponedeljak na Božić.

Prema rasporedu koji je istaknut na ulazu u hram Svetog Georgijau Užicu na Badnji dan, kada su i Oci, sveta liturgija počinje u 8 sati, a u 16 sati je večernje sa unošenjem badnjaka. Praznično jutrenje počinje u 23,30 sati, a u nastavku je prva ponoćna liturgija. Na Božić u 8 sati je druga sveta liturgija, u 10 sati lomljenje česnice ispred crkve, dok je večernje u 18 sati.

- Advertisement -