PravoslavniBožić je praznik rođenja novog života, dece i roditeljstva i kao takav obeležava se najlepšim verskim običajima. Različitosti u običajima uglavnom su uzrokovane podnebljem, ali osnovni elementi proslave Božića prisutni su svuda – unošenje Badnjaka u kuću i njegovo paljenje, Badnje veče, česnica, položajnik.

Sama suština praznika svuda je ista slavi se Hristovo rođenje, ali se i neguju porodični odnosi, s obzirom da je tradicija da tog dana bližnji budu na okupu.

Pravoslavni hrišćani ovaj praznik slave 7. januara, a dan pred Božić slavi se Badnji dan. To je poslednji u Badnjoj nedelji u toku koje se, prema verovanju, ne treba šišati, brijati, niti seći nokte da se ne bi „seklo zdravlje“.

Pravoslavni Božić, običaji

Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i božićnog slavlja. Proslava rođenja Hristovog počinje jutarnjom Božićnom liturgijom koja se služi u svim hramovima.

Božićni pozdrav

Jedan od najvažnijih običaja je da se ljudi umesto uobičajenog pozdrava na današnji dan pozdravljaju sa „Hrstos se rodi“ i otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.

Položajnik


Božić ne može da prođe bez položajnika koji kao specijalni gost dolazi u kuću domaćina rano ujutru. To je prva osoba koja kroči u kuću na Božić. Položajnik dolazi sam ili je unapred određen zato što se smatra da će doneti sreću porodici.

Kada položajnik uđe, običaj je da pozdravi ukućane rečima „Hristos se rodi“, a onda da priđe ognju, uzme grančicu badnjaka i džara vatru uz reči: „Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica.“ On može da nabroji sve što misli da bi domaćinu bilo važno da mu se umnoži.

Veruje se da će porodica zahvaljujući tome biti zdrava i radosna tokom cele godine, a običaj je da domaćini daruju položajnika.

Česnica


Rano ujutro na Božić domaćica zamesi testo, uglavnom od pšeničnog brašna, od kojeg peče pogaču koja se zove česnica. Pripremu česnice prate različiti običaji koji su se menjali vremenom. Nekada se voda za testo u nekim krajevima donosila na Božić pre svitanja sa izvora ili bunara u koje se baci pregršt žita. Ovu vodu nazivali su „jakom vodom“, pridajući joj posebnu blagotvornu snagu.

Kada svi stanu za sto, nakon molitve pristupa se lomljenju česnice. Domaćin sa jednim članom porodice okreće česnicu tri puta s leva na desno, a zatim ukućani lome česnicu među sobom pazeći da ne otpadne nijedna mrva.
Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan i uspešan tokom čitave godine.

U nekim delovima tri komada česnice ostave se sa strane: jedan za odsutne ukućane (ako ih ima), drugi za putnika namernika, a treći za polaznika, dok se ostatak pojede tokom ručka.

U Vojvodini se česnica pravi u obliku slatkog kolača. Kao osnova koriste se tanke kore, kao za gibanicu, ručno razvlačene. Od njih se česnica priprema postavljanjem kora u listovima sa nadevom od meda, šećera i oraha između. Ponegde se ko nadev mogu naći i mak, suvo grožđe i sitno voće. Postupak je sličan pripremanju baklave, samo što je vojvođanska česnica suva. Tokom pripreme ubacuje se dukat ili novčić u neki od središnjih slojeva. Ovakva česnica se obično ne lomi, već se seče i razdeljuje ukućanima.

Na pravoslavni Božić valja početi posao

Prema narodnom verovanju, danas valja od svakog posla nešto započeti, da bi do sledećeg Božića sve išlo od ruke. Ne spava se, da se ne bi dremalo cele godine. Na današnji dan ne valja da bude svađa i rasprava, a posvađani treba da se pomire. Praznik se provodi u krugu porodice, ne ide se u tuđe kuće.

Božićna poslanica

Patrijarh Porfirije u Božićnoj poslanici podseća da od polovine ove godine u, kako je naveo, „našoj zavetnoj rodnoj zemlji, na Kosovu i u Metohiji, vekovni komšiluk postavlja ultimatume, provocira, sprovodi teror i neprekidno preti preostalim, nezaštićenim Srbima progonom i zulumom, uz zloslutno ćutanje ili, čini nam se, prećutnu podršku pojedinih moćnih država“.

„Podsećamo sve nadležne činioce na to da i za Srbe na Kosovu i Metohiji treba da važe univerzalna ljudska prava i slobode kakve imaju Albanci i svi ljudi na svetu. Lična bezbednost, sigurnost imovine i sloboda kretanja pripadaju svima podjednako i kao takva moraju da budu neprikosnovena“, poručio je patrijarh srpski u poslanici povodom predstojećeg Božića i Pravoslavne nove godine.

Naveo je i da su u danima božićne radosti, mira i porodične topline u „našim molitvama i oni među kojima bukti ratni oganj, a najpre jednoverna braća i sestre iz Ukrajine i Rusije“.

„Sa tugom gledamo na ratne sukobe i žrtve, u čemu, javno ili tajno, učestvuju razni akteri. Posledice tragičnog bratoubilačkog rusko-ukrajinskog sukoba, podsticanog svakodnevno spolja, strašne su, a ratni požar, kao nikada do sada, preti celom svetu. Zbog toga se sa posebno usrdnom molitvom obraćamo Bogomladencu Hristu, a iskrenim bratskim pozivom svim neposrednim i posrednim učesnicima rata, da pronađu u sebi snage, kako bi prestalo stradanje, izbeglice se vratile u svoje gradove i sela, obnovili se njihovi domovi, a mir se vratio u područja zahvaćena ratnim požarom“, ističe se između ostalog u Poslanici.

Čestitajući vam Božić i novu 2023. godinu, želimo vam svako istinsko dobro i neotuđivu radost od Bogodeteta Hrista, uz sveradosni božićni pozdrav: „Mir Božji – Hristos se rodi!“, rekao jue patrijarh srpski Porfirije u Božićnoj poslanici.

Proslavite u miru i radosti praznik.


Mir božji, Hristos se rodi!

Paljenje badnjaka u Užicu (Foto: Iz arhive UžiceMedia)

Aktuelni podaci o kovidu za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.

- Advertisement -