Požeške lokomotive – neke imaju „krov nad glavom“, neke samo nebo štiti, ali i one natkrivene, i one otkrivene, odolevaju zubu vremena. I čuvaju deo istorije srpske železnice, ali i železnice bivših jugoslovenskih republika. 

Ovaj Železnički muzej uzanog koloseka u Požegi, deo je Železničkog muzeja u Beogradu, a iako postoji već  trideset godina,  još uvek se o njemu malo zna. Kažu Požežani, kada ljubitelji stare železnice, posebno oni iz inostranstva,  „otkriju“ muzej  u Požegi,  ostanu zapanjeni podatkom da su sačuvane ovako stare lokomotive, a neke od njih su još uvek u voznom stanju.

U požeškom muzeju čuva se preko pet stotina eksponata koji svedoče o bogatoj i zanimljivoj istoriji uzanih pruga kod nas, podseća Biljana Gordić, direktorka Medija centra Železnice Srbije, da je u  postavci muzeja izloženo osam parnih lokomotiva, dve su za kolosek 0,60 metara, i šest za kolosek  0,76 metara.

– Tu je i 17 vagon- kola, a u okviru muzeja su četiri stanična koloseka ukupne dužine 645 metara, signalno – sigurnosna sredstva i uređaji, okretnica i kolska vaga i specijalna železnička vozila, dresine. Pored lokomotiva je i zgrada stare železničke stanice sa tipičnom čekaonicom iz nekih prošlih vremena, šalter za prodaju karata, a u drugom delu stanične zgrade  je muzejska postavka koju čine predmeti vezani za železničare: kapa, sat, fenjer,knjiga za evidentiranje dolazaka i odlazaka vozova.

U otkrivanju istorije požeških lokomotiva pomaže nam i Nataša Bradonjić, direktorka Turističke organizacije Požega, ali i Mileta Marković, koji je uvek tu da radoznalcima ispriča priču o lokomotivama, vagonima, uzanoj pruzi, da im pokaže kakvo je nekada bila železnička stanica, i unutra i spolja. Tako saznajemo istoriju nekoliko najzanimljiivjihi najstarijih lokomotiva u  Srbiji, ali i svetu.

Požeške lokomotive: „Rama“

Među najstarijim lokomotivama je parna lokomotiva „Rama“ za kolosek širine 0,76 metara. Proizvedena je 1873. godine u nemačkoj fabrici Kraus u Minhenu. Smatra se da  je ona dovukla prvi svečani voz u Sarajevo, početkom oktobra 1882. godine, kad je puštena u saobraćaj pruga Zenica–Sarajevo. Lokomotiva je 1950. predata Železničkom muzeju, a 1989. godine je dovedena u vozno stanje i koristila se u rudniku mrkog uglja u Banovićima.

Lokomotiva „Rama“ (Foto: N. Ilić UžiceMdia)

Na otvaranju Odeljenja uzanih pruga Požega, ponovo je vukla „mali svečani voz“, od tada je izložena u Požegi. Iako je nemačke proizvodnje, ovaj tip lokomotive nije sačuvan u Nemačkoj, te je bilo ponuda da se otkupi. Nezvanično se govori da „Rama“ lokomotiva vredi oko tri miliona evra.

Ova lokomotiva, vukla je vagon četvrte klase, gde nema sedišta, a putrnici su sami nosili sedišta ako će  da sede, ali i drva da lože kada je hladno vreme. Leti su putnici putovali držeći se za rukohvate sa spoljne strane  vagona. „Jurila“ je 15 kilometara na sat, kaže Mileta koji je tu od prvog dana rada muzeja, dopunjavajući istoriju „Rame“.

Požeške lokomotive: „Dvoglava aždaja“

 Pored „Rame“ u požeškom muzeju je „Dvoglava aždaja“, ili lokomotiva „Kostolac“. Ona je jedna od dve sačuvane lokomotive u svetu tipa „Pešo- Burbon“. Izgrađena je 1916. godine u  američkoj fabrici Baldwin Locomotive Works u Filadelfiji, za potrebe francuske vojske u Velikom ratu.

Konstruisana je za kolosek od 0,6 metara, i korišćena je na prugama Solunskog fronta,  najviše ispod Kajmakčalana, za snabdevanje Druge srpske armije, a saobraćala je na prugama  Vertekop- Subotsko-Pribedište, ova relacija je bila dužine 33 kilometra, a druga trasa je bila Dragominci- Bizovo, dužine 10, 5 kilometara. 

Lokomotiva je zanimljiva jer ima dva kotla- dva ložišta, koji su joj omogućavali kretanje u oba smera, bez okretanja, pa je otuda i  naziv „Dvoglava aždaja“. Pretpostavlja se da je osnovna ideja za postojanje dva kotla bila da lokomotiva ostane upotrebljiva i u slučaju da neprijateljska vatra ošteti jedan od kotlova.

Lokomotiva „Dvoglava aždaja“ (Foto: N. Ilić UžiceMedia)

Težina lokomotive je iznosila 14 tona, a maksimalnabrzina bila je 12 kilomatara na sat. Tokom Drugog svetskog rata „Dvoglava aždaju“, koristili su Nemci u rudniku lignita u Kostolcu, a 1951. je predata Železničkom muzeju, i ona je jedan od prvih železničkih  muzejskih eksponata u Srbiji.

Na ovoj lokomotivi dva puta su vršeni konzervatorski radovi. Poslednji su bili 2012. kada je u Požegi „Dvoglava aždaja“ peskarenjem i bojenjem dobila autentičnu boju. Prošle godine „putovala je“ u Pariz na obeležavanje stote godišnjice završetka Prvog rata, iz Francuske lokomotiva je vraćena  pre nekoliko meseci.  Gordićka iz  beogradskog Železničkog muzeja kaže,  lokomotiva svojim tehničkim karakteristikama, starinom, istorijskom ulogom i vrednošću zaslužuje status kulturnog dobra, a s obzirom na podatak da su očuvane svega dve lokomotive ovog tipa u svetu, jedna u Drezdenu, jedna  kod nas, „Dvoglava aždaja“ ima i međunarodni značaj.

Požeške lokomotive: „Milan“

Sagovornici mi skreću pažnju na još jednu interesantnu parnu lokomotuvu  koloseka 0, 6 metara,  lokomotivu „Milan“, koja je napravljena maja 1882. godine i dobila je naziv po kralju Srbije, Milanu Obrenoviću. Iste godine nastala je  druga lokomotiva, i to su prve lokomotive urađene u Srbiji, i najstarije lokomotive na Balkanu. Obe su korišćene za potrebe prevoza drveta za topionicu u Majdanpeku, a rudari su ih od milja, nazvali „Milan i Natalija“, po vladarskom paru.

Lokomotiva „Milan“ rađena je po nacrtima inženejra Barnesa, uz pomoć Jozefa Sedelinija. Točkovi i osovine su izgrađeni u Engleskoj, a ostali delovi u bravarskoj radionici u Majdanpeku. U muzejskoj zabelešci još piše da lokomotiva ima vučnu snagu od  20 tona, a teška je 9 tona, makslimalna brzina je bila 20 kilometara na sat. 

Dokumeta govore da je „juna 1882. održana prva svečana vožnja kojoj su prisustvovale brojne zvanice. Vožnja je bila duga čitavih pet kilometa. Sva iskićena, vukla je kompoziciju od četiri vagona. Mašinovođa je bio Adolf Sedelini, sin industrijalca Jozefa Sedelinija, koji je sa majstorima Džonom Dorlom i Leopoldom Hirščekom radio na izradi lokomotiva u Srbiji“.

Lokomotiva „Milan“ (Foto: N. Ilić UžiceMedia)

Rudnik u Majdanpeku je Železničkom muzeju u Beogradu predao sačuvanu lokomotivu „Milan“, koja je do 1961. bila na beogradskoj stanici, onda je premeštena u Vrdnik, a 1983. stigla je u Požegu, gde se gradilo muzejsko odeljenje uzanih pruga, gde se danas mogu videti požeške lokomotive.

Salon vagon cara Franca Jozefa

Među  izloženim vagonima je salon vagon austrijskog cara Franca Jozefa. To su najstarija sačuvana putnička kola u našoj zemlji. Korišćena su na teritoriji Bosne i Hercegovine, u doba austrougarske uprave, a 1954. preuzeta su iz Doboja. Proizvedena su 1885. godine u fabrici „F. Ringhoffer Smichow“, za širinu koloseka 0,76 metara. Dugačka su oko 6 metara,a visoka Pažnju privlače i četvoroosovinska kazanska kola- cisterna, saobraćala su na svim uzanim prugama. Imala su ručnu i vazdušnu kočnicu, duga su 9 metara, a Železničkom muzeju ustupljena su 1984. godine.

Istorija pruge uzanog koloseka

Poseban deo muzejske celine – požeške lokomotive -je zgrada stare železničke stanice sa čekaonicom i šalterom za  kupovinu karata i ondašnjim inventarom, a u drugoj prostoriji je niz predmeta koji su pripadali železničarima. Ispred stanice su četiri stanična koloseka, okretnica i kolska vaga. Mogu se tu videti i specijalna železnička vozila, kao što su snežna radilica, dresina- pumpalica i tri nožne dresine, pružna radnička kolica,mehanizam za savijanje šina i dva  vodonapojnika.

Sačuvana je i  Jubilarna knjiga državnih železnica Kraljevine Jugoslavije iz 1919- 1920. godine. I niz drugih predmeta i dokumenata iz kojih se saznaje da nakon što je Srbija dobila nezavisnost na Berlinskom kongresu 1878. sporazumom se obavezala da će što pre napraviti svoju železničku prugu. 

Prva železnička pruga u istoriji srpskih železničkih pruga, bila je pruga uzanog koloseka, širine 0, 6 metara, a izgrađena je 1882, dve godine pre završetka normalne pruge Beograd- Niš. Korišćena je za potreba rudnika Majdanpek, a za poterbe ovog koloseka napravljena je iste godine pomenuta lokomotiva „Milan“. Prosečna brzina na  uskom koloseku bila je oko 30 kilometara na sat, a najveći broj parnih lokomotiva koji je saobraćao na teritoriji Srbije nije imao veću brzinu od 50 kilomatra na sat.

Nažalost i danas posle više od sto godina, brzina železničkog saobraćaja u Srbiji, na pojedinim deonicama nije mnogo promenjena. Inače, poslednja parna lokomotiva na pruzi uskog koloseka Užice – Sarajevo, prošla je 1973. godine. Danas je ta pruga  revitalizovana u turističke svrhe od Mokre Gore do Višegrada i njome „purnja“ čuveni „ćira“, a turisti iz čitavog sveta dolaze da se provozaju njime i vide poznati železnički vijadukt – Šargansku osmicu u Mokroj Gori.

Stojan Stamatović, zaljubljenik u železnicu, inicijator otvaranja muzeja

Pokretač inicijative o formiranju muzeja uzanih pruga u Požegi bio je Stojan Stamatović. Svoj radni vek proveo je na železnici radeći kao skretničar, manevrista, kočničar, blagajnik, kondukter, otpravnik vozova i šef stare i nove železničke stanice u Požegi.

Od 1980. pa sve do svoje smrti obilazio je napuštene pruge, objekte, marljivo skupljajući eksponate.

Kao neumorni entuzijasta uspeo je da animira svoje kolege u Požegi, Užicu i Čačku da na dobrovoljnoj osnovi urede prostor iza današnje železničke stanice u Požegi i da izgrade koloseke, okretnicu, nadstrešnice i prenesu objekat stare železničke stanice, kako bi kompletirali muzej uskog koloseka. Nažalost, Požežanin Stamatović nije uspeo da vidi svoje delo, preminuo je godinu dana pre otvaranja muzeja.

Za opštinu Požega ovaj mujzej je od velikog značaja, godišnje ga poseti preko 4.000 ljubitelja železnice, i to  još uvek nije veliki broj, potrebna je mnogo veća popularizacija, jer o ovom  muzeju, iako je otvoren  još 1990. godine malo se zna. On je vlasništvo Železnica Srbije, ali opština Požega, odnosno Turistička organizacija vodi posebnu brigu o njemu, rekla nam je Nataša Bradonjić iz Turističke organizacije Požege.

Muzej uvek radi od 08:00 do 16:00 časova, i ljubitelji železnice bespaltno mogu uživati posmatrajući lokomotive stare i do 150 godina, a svaka od njih ima svoju istoriju i svoju priču.

Hroniku kovid – 19 tokom maja možete pogledati na UžiceMedia.

Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.

Najvažnije servisne informacije tokom juna možete pogledati OVDE.

- Advertisement -