NATO bombardovanje – Počelo na današnji dan pre 26 godina. Napadi su počeli 24. marta 1999. i trajali su 11 nedelja. Poginulo oko 2.500 ljudi, a preko 5.000 ljudi je ranjeno, po nekim statistikama i duplo više. Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
U Užicu obeležena 26. godišnjica NATO agresije na SR Jugoslaviju
U organizaciji Udruženja veterana ratova devedesetih služen je pomen i položeni venci na spomen obeležje sa imenima Užičana koji su položili svoje živote za slobodu u ratovima 1991-1999. Time obeležena godišnjica početka NATO agresije na SR Jugoslaviju.
U ime grada Užica venac je položio Slobodan Grbić član Gradskog veća za socijalnu politiku. On je pozdravio porodice poginulih vojnika i starešina tokom ratova devedesetih. I zahvalio Udruženju veterana koje neguje sećanje na ovaj tragičan događaj i koje je bilo inicijator postavljanja spomen ploče.
– Na današnji datum dogodila se jedna velika tragedija i nepravda koja je učinjena jednoj maloj zemlji. Nažalost, veliki broj naših sugrađana je tokom NATO agresije izgubio tragično svoj život. Velika šteta materijalna je učinjena, ali je ona nadoknadiva dok živote izgubljene tokom 78 dana trajanja agresije ne možemo da nadoknadimo, ali ne smemo ni da zaboravimo, – rekao je Grbić.
U ime Udruženja veterana Užica, prisutnima se obratila predsednica Dara Damnjanović.
– I 26 godina kasnije pitamo se Zašto? Zašto su to uradili? Okupili smo se ovde da odamo počast palim junacima, rodoljubima u ratovima od 1990. do 1999. godine užičkog i zlatiborskog kraja. 78 dana gađali su iz vazduha sve što su hteli. Žrtava je bilo mnogo. Mnogo crnih marama, mnogo ucveljenih, ožalošćenih. Ubijali su sve redom. Decu, civile, vojnike… Rušili su mostove, granatirali vozove, autobuse, pijace, bolnice…
Prema njenim rečima dužni smo da mladim pokoljenjima pričamo o njihovoj hrabrosti i da znaju da im je Srbija bila važnija od sopstvenog života.
Vence su pored porodica poginulih položili predstavnici Grada Užica, Vojske Srbije, Gradske opštine Sevojno, Udruženja veterana Užica i Zlatiborskog okruga, Udruženja veterana Čajetine, Udruženja boraca Višegrada i Sevojna, SUBNOR-a Užice, Sevojna, Kosjerića, Požege, Udruženja ratnika “Major Kosta Todorović”, veterana policijskih udruženja, veterana specijalnih jedinica, žandarmerije, “Besmrtnog puka”.
Program obeležavanja upotpunio je svojim nastupima dečiji hor “Đurđevak”.
NATO bombardovanje – 19 zemalja učestvovalo u bombardovanju
Akcija NATO-a usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a. Grupa ekonomista G17 štetu je štetu procenila na 29,6 milijardi dolara.
Napadi na Jugoslaviju (SRJ) su počeli nešto pre 20.00 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
- 19 zemalja članica NATO učestvovalo je u bombardovanju
- 2.500 ljudi je poginulo u bombardovanju
- 12.500 osoba ranjeno je u vazdušnim napadima
- 100 milijardi dolara je ukupna materijalna šteta
- 1.300 krstarećih raketa lansirao je NATO na Srbiju
- 37.000 kasetnih bombi je bačeno
Bombardovanje je okončano 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
„Tragično proleće“ u užičkom kraju
Đorđe Pilčević u knjizi „Tragično proleće“ opisuje ratne događaje i njihove posledice na području Zlatiborskog okruga i opštine Ivanjica:
– Agresijom je bila ugrožena bezbednost i život 348.000 stanovnika. Tokom 78 dana bombardovanja na ovu teritoriju palo je oko 1.500 raznih projektila velike razorne moći (oko 800 grama po glavi stanovnika), sirene su se oglašavala 135 puta, a vazdušna opasnost trajala je u proseku 18 časova dnevno.
Na meti agresora bila su naselja: Užice, Prijanovići, Zdravčići, Uzići, Ponikve, Zabučje, Kremna, Beserovina, Gradina kod Čajetine, Tornik, Čigota, Murtenica, Kokin Brod, Donja Bistrica, Bić kod Priboja, Prijepolje, Prilike i Osonica kod Ivanjice, Dubinje, Jadovnik i Štavalj kod Sjenice. I još preko 50 naselja pretrpelo je određene štete, jer su iako nisu bili mete napada, na njihovu teritoriju padale rakete, bombe, avionski rezervoari…
Najčešće mete NATO bombardovanja bili su vojni aerodrom Ponikve kod Užica (37 puta bombardovan sa preko 700 projektila) i Dubinje kod Sjenice (bombardovan skoro 30 puta i na njega je bačeno preko 300 projektila).
Pričinjena materijalna šteta, prema grubim procenama, iznosi, za Zlatiborski okrug i opštinu Ivanjica, oko 500 miliona dolara.
Najveći gubici u ovom ratu su izgubljeni ljudski životi. Iz Užičkog korpusa VJ poginula su 62 vojnika, podoficira i oficira, a četiri vojnika se još uvek vode kao nestali. Ovi gubici uglavnom se odnose na 37. motorizovanu brigadu Užičkog korpusa, koja je u toku borbenih dejstava bila angažovana na Kosovu i Metohiji. Od ovog broja poginulih samo je jedan rodom iz Zlatiborskog okruga.
U drugim vojnim jedinicama i jedinicama MUP-a Srbije, sa područja Zlatiborskog okruga i opštine Ivanjica poginulo je devet vojnika i četiri pripadnika policije.
Od NATO avijacije na području Zlatiborskog okruga poginuo je jedan pripadnik Vojske Jugoslavije, iz Kragujevca, u selu Štavalj kod Sjenice. Ovu brojku povećava i šest civila poginulih od bombardovanja, od kojih tri na Torniku, dva u Aleksincu i jedan kod Priboja.
Tokom agresije poverđena su 34 civila i ranjeno je preko 200 vojnika u kojima su bili vojnici rezervisti sa ovog područja, – zapisao je Đorđe Pilčević, užički novinar i publicista, u knjizi „Tragično proleće“. Želeo je da sadašnjim i budućim generacijama, ostavi dokument koji će svedočiti o jednom vremenu tragičnom za njegov narod i njegovu zemlju, o snazi i bezumlju moćnih, hrabrosti i ponosu nejakih.
Bilo, ne ponovilo se! Ali i dalje se pitamo: Kako zaboraviti tragično proleće i stradanje?
Za još informacija iz oblasti društva, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
