NARODNA BIBLIOTEKA UŽICE Moderna ustanova

Narodna biblioteka Užice je na Preobraženje, 19. avgusta, svečano obeležila 166 godina rada i postojanja i Preobraženje Gospodnje, krsnu slavu. To je bio povod za malu svečanost kojoj je prisustvovao upravnik Narodne biblioteke Srbije, Vladimir Pištalo, brojni prijatelji i saradnici, bivši i sadašnji zaposleni ove značajne kulturne ustanove, predstavnici kulturnog i javnog života i Gradske uprave Užica.

Direktorka Narodne biblioteke Užice Dušica Murić, rekla je da je tada počela i istorija bibliotekarstva u Užicu. Užičko čitališteje godinu dana po osnivanju, 1857. godine, imalo 100 članova, a u knjižnom fondu nalazilo se 200 knjiga i gotovo svi dnevni listovi Kneževine Srbije.

Narodna biblioteka Užice ima oko 256.000 knjiga

Prvi upravitelj Čitališta bio je Stojan Obradović, sudija i svestrani kulturni poslenik. Danas je Biblioteka moderna ustanova sa oko 256.000 knjiga i Internet klubom, koja sugrađanima nudi obilje informacija iz svih oblasti života.

Od Čitališta pa do danas, biblioteka je radila sa povremenim prekidima i pod raznim nazivima, a od 1989. godine ona je vratila staro ime – Narodna biblioteka Užice, koje i danas nosi. Kako je navela direktorka Dušica Murić, tokom proteklih 166 godina, biblioteka se selila od Kandića kafane, preko Prljevića kuće, Gimnazije, Sokolskog doma, a 1961. godine je smeštena u zgradu koja je  deo ambijentalne  celine Trga partizana.

– Činjenica da je zgrada nameski građena za biblioteku i njen položaj na simboličan način ukazuje  na značaj knjige i čitanja u našem gradu, – rekla je ovom prilikom Dušica Murić i istakla da se od tada u bibliotekrstvu mnogo toga promenilo.

– Primenjuju se savremene tehnologije kako bi se ispratile najrazličitije  potrebe korisnika. Citiraću Jasminu Ninkov, direktorku Biblioteke grada Beograda: „Uloga javne biblioteke danas podrazumeva status javne zgrade zajednice, njenu dnevnu sobu, otvorenu za sve uzraste i u značajnom kontrastu sa dominantnim komercijalnim centrima. Biblioteke preuzimaju primat jedinih nekomercijalnih javnih mesta.“ I upravo zbog toga, potreba za većim prostorom je sve izraženija, a neophodna je i rekonstrukcija postojećih prostorija.

Klasifikaciji fonda crkvene biblioteke, radionice…

Direktorka Murić je rekla da biblioteku, osim opreme, čine različite vrste građe, korisnici i bibliotekari. A bibliotekari užičke Narodne biblioteke, pored redovnih aktivnosti, u proteklom periodu radili su i na klasifikaciji fonda crkvene biblioteke u Parohijskom domu, što je izuzetno veliki i zahtevan posao.

Osim toga, uz podršku Grada održali su radionice u okviru projekta „Biblioterapija“ za korisnike Domskog odeljenja za smeštaj odraslih i starijih lica Zabučje, a u saradnji sa sveštenstvom užičke crkve, učenicima Medicinske škole i psihologom. To je po rečima Dušice Murić, izazvalo brojne pozitivne reakcije u javnosti. Tradicionalno, za najmlađe se tokom cele godine organizuju  obrazovno – kreativni programi, a uspostavljena je i nova usluga za mlade u Kremnima, Mokroj Gori i Biosci.

Dušica Murić se ovom prilikom zahvalila svima, počev od Grada Užica, Ministarstva kulture i informisanja, zaposlenima i korisnicima usluga koji su pomogli i pomažu da Narodna biblioteka pozitivno posluje.

Vladimir Pištalou užičkoj Narodnoj biblioteci

Upravnik Narodne biblioteke Srbije, Vladimir Pištalo, koji je i kao pisac dolazio u užičku biblioteku, naveo je da mu nije nepoznat ni njen istorijski razvoj.

– Čini mi se da je ovaj region u kojem se taj dobri narodni govor održava prirodno, dao disproporcionalno mnogo važnih pisaca u Srbiji, a to nikada nije bilo bez veze sa bibliotekom. Razgovarali smo o Ljubomiru Simoviću i o njegovom legatu koji će možda biti smešten ovde, razgovarali smo o Radovanu Popoviću koga lično znam i veoma poštujem koji je ne samo pisao, nego se kroz njega prelomila čitava naša književnost.

On je predstavio tu književnost na jedan zaista jedinstven način, – rekao je Pištalo i nagovestio mogućnost saradnje užičke sa Narodnom bibliotekom Srbije koja već neko vreme razvija ideju koja bi trebalo da bude i ostvarena, a to jedigitalizuja i zaštita stare knjige što je i „najlepši odraz ljubavi prema tradiciji“.

– Želja mi je da se u Srbiji osnuje nekoliko centara koji bi bili sposobni da rade ovaj posao, a jedan od tih centara voleo bih da bude i ovde u Užicu – rekao je Pištalo.

U ime Grada Užica, Ratko Trmčić, član Gradskog veća zadužen za društvene delatnosti, čestitao je Nardnoj biblioteci 166. rođendan i krsnu slavu i obećao da će se Grad  i u narednom periodu truditi da u saradnji sa nadležnim Ministarstvom obezbedi više sredstava koja bi bila uložena za sređivanje zgrade kako bi uslovi za rad i pružanje usluge bili još kvalitetniji, jer to „ova stara dama zaslužuje“.

Biblioteka – mesto preobraženja

• Biblioteka sama po sebi je mesto preobraženja. Preobraženje i biblioteka su pojmovi koji idu zajedno. Preobraženje je ono što nam donosi knjiga, tako da ne mogu da zamislim lepšu slavu nego što je slava biblioteke u Užicu. Kada je Branko Ćopić krenuo u školu, napisao je jedan stih „Zbogom konju ritajući, nastradaću čitajući“.
• On nije nastradao čitajući nego se promenio u jednog obrazovanog, interesantnog, zanimljivog pisca. Jer, šta nam pruža biblioteka? Pruža nam osećaj novine života.
• Aristotel je govorio da je svo učenje prepoznavanje. Kroz knjigu čovek prepoznaje nešto što je njemu veoma bitno i doživljava osećaj veće intenzivnosti života – rekao je Pištalo i istakao da je biblioteka najdemokratskija ustanova u koju može da dođe svako da uči i da se menja.

Redakcija UžiceMedia priprema još tekstova u serijalu „Sa knjigom, utabanim i novim stazama“, o užičkom bibliotekarstvu, kroz priče o knjizi, biblioteci i bibliotekarima iz Užica, Čajetine, Bajine Bašte i Požege.

Prilika je i da se podsetimo ranijih serijala, jedan od ranijih koji je odradila redakcija UžiceMedia i saradnici pod nazivom „Užički heroji Velikog rata“, može se videti u odeljku VELIKI RAT,  o delu srpske istorije, u kojoj su Užičani i ljudi zlatiborskog kraja imali zapaženu ulogu, koja je nepravedno skrajnuta, a mi smo pokušali da deo otrgnemo od zaborava. Tekstovi su naišli na dobar prijem kod čitalačke publike.

Redakcija „UžiceMedia“ je do sada realizovala zanimljive, edukativne serijale: „Kultura dijaloga“, „Znanjem do istine“, „Lokalno, a profesionalno“ i niz drugih, u kojima smo govorili o položaju medija u lokalnim sredinama, novinara i medijskih radnika, problemima sa kojima se suočavaju, ali i predlozima za prevazilaženje… Svi su realizovani u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Srbije koje je sufinansiralo projekte.

Ovde možete videti ranije serijale o medjima:  „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“, „KULTURA DIJALOGA“, „LOKALNO, A PROFESIONALNO“ .

Hroniku kovid – 19 tokom septembra možete pogledati na Užicemedia.

Aktuelni podaci o kovidu za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.

Najvažnije servisne informacije tokom septembra možete pogledati OVDE.