Međunarodni dan ljudskih prava:

  • Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravimakaže prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima.
  • Rođenjem i prvim trenutcima života čovek poseduje ljudska prava. Ona su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata.

Ujedinjene nacije usvojile su 1948. godine Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.

U okviru Saveta Evrope 1950. doneta je Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja, pored osnovnih prava, ustanovljava i mehanizme zaštite i nadzora nad njihovim ostvarivanjem.

Savremena međunarodna regulativa ljudskih sloboda i prava započinje Poveljom Ujedinjenih nacija 1945. godine.

Povelja kao jedan od globalnih ciljeva UN proglašava i definiše nužnost saradnje među državama radi rešavanja „međunarodnih problema ekonomske, socijalne, kulturne ili humanitarne prirode i unapređivanje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru“, što stoji u prvom članu.

Međunarodni dan ljudskih prava:

Članovi Ujedinjenih nacija Poveljom su obavezani na pojedinačne i zajedničke akciju sa ciljem stvaranja uslova stabilnosti i blagostanja neophodnih za miroljubive i prijateljske odnose između naroda, zasnovane na poštovanju načela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda.

Deklaracijom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka  –  od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.

Najugroženiji Romi, žene, osobe sa invaliditetom…

Po svim pokazateljima kod nas su i dalje najugroženiji Romi, žene, osobe sa invaliditetom i pripadnici LGBT populacije, a još uvek je veliki probem porodično i partnersko nasilje, od početka godine više od 16 žena, a u minuloj deceniji preko 350 žena je ubijeno u porodičnom nasilju.

Sledeća ugrožena kategorija su osobe sa invaliditetom koje su i dalje jedna od najranjivijih i nevidiljivih društvenih grupa izložena stereotipima i predrasudama. 

Prema  zvaničnim podacima preko 30 odsto dece u Srbiji živi na ivici siromaštva, svako deseto dete u apsolutnom siromaštvu, 20 odsto nije primilo sve vakcine, skoro trećina mlađih od pet godina nema odgovarajuću ishranu, a oko 50 odsto dece u Srbiji prima neku vrstu socijalnog davanja.

Problema ima kada su radnici i radnička prava u pitanju, pre svega u oblasti zaštite na radu, posebno u privatnim firmama, pa se često događaju nesreće na gradilištima.

Najčešće povrede prava na koje su radnici ukazivali su neisplaćene ili neredovno isplaćene zarade, neuplaćeni doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje, zlostavljanje na radu, rada „na crno“, uskraćivanja prava na korišćenje bolovanja i godišnjih odmora.

I pored toga što su sloboda medija i izražavanja, ključni za razvoj demokratskog društva i dalje zahtevaju angažovanje države, nevladinog sektora, građana i medija, jer su pritisci na medije i dalje vidljivi na različite načine.

 

Hroniku kovid -19 tokom decembra možete pogledati na UžiceMedia.

Hroniku kovid – 19 tokom novembra možete videti na UžiceMedia.

Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.

Kako poboljšati informisanje u lokalnoj sredini – ANKETU možete popuniti na linku UžiceMedia.

- Advertisement -