Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima kaže prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima.

Rođenjem i prvim trenutcima života čovek poseduje ljudska prava. Ona su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata.

Ujedinjene nacije usvojile su 1948. godine Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.

U okviru Saveta Evrope 1950. doneta je Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja, pored osnovnih prava, ustanovljava i mehanizme zaštite i nadzora nad njihovim ostvarivanjem.

Savremena međunarodna regulativa ljudskih sloboda i prava započinje Poveljom Ujedinjenih nacija 1945. godine. Povelja kao jedan od globalnih ciljeva UN proglašava i definiše nužnost saradnje među državama radi rešavanja „međunarodnih problema ekonomske, socijalne, kulturne ili humanitarne prirode i unapređivanje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru“, što stoji u prvom članu.

Članovi Ujedinjenih nacija Poveljom su obavezani na pojedinačne i zajedničke akciju sa ciljem stvaranja uslova stabilnosti i blagostanja neophodnih za miroljubive i prijateljske odnose između naroda, zasnovane na poštovanju načela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda.

Deklaracijom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka  –  od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.

Kada je reč o preprekama u ostvarivanju osnovnih prava u Srbiji, među najugroženije spadaju Romi, žene, osobe sa invaliditetom i pripadnici LGBT populacije, ističe zaštitnik građana Zoran Pašalić.

On je u pisanoj izjavi naveo da je nasilje, pre svega porodično i partnersko, još veliki problem srpskog društva i ukazao da je od početka godine više od 30 žena ubijeno u porodičnom nasilju.

Podaci pokazuju da je svaka treća žena u Srbiji prebijena ili je doživela neki od osnovnih oblika nasilja, a skoro 95 odsto ubijenih žena nije se obratilo za pomoć institucijama. Nasilje se minimizira, a njegovo procesuiranje nije dostiglo zadovoljavajuću efikasnost, pa su kazne izrečene nasilnicima još uvek veoma blage,- upozorio je Pašalić.

On je naveo i da su osobe sa invaliditetom i dalje jedna od najranjivijih i nevidiljivih društvenih grupa izložena stereotipima i predrasudama. Osobe sa mentalnim smetnjama često su faktički lišena slobode u ustanovama socijalne zaštite domskog tipa, iako u pravnom sistemu za to ne postoji pravni osnov.

– Prema poslednjim zvaničnim podacima, oko 30 odsto dece u Srbiji živi na ivici siromaštva, svako deseto dete u apsolutnom siromaštvu, 20 odsto nije primilo sve vakcine, skoro trećina mlađih od pet godina nema odgovarajuću ishranu, a oko 50 odsto dece u Srbiji prima neku vrstu socijalnog davanja,- rekao je Pašalić.

Zaštitnik građana je za poslednjih jedanaest godina samo u oblasti prava deteta dobio 3.500 pritužbi i tim povodom nadležnima uputio oko hiljadu preporuka za unapređenje položaja i prava dece. Zaštitnik građana je ukazao da pogibije radnika na radnim mestima predstavljaju upozorenje da su nedovoljno razvijena svest nadležnih organa, ali i čitavog društva o značaju bezbednosti radnika, kao i zaštiti radnika na radu, koji su i dalje uzroci ovakvih tragičnih događaja.

Najčešće povrede prava na koje su radnici ukazivali su neisplaćene ili neredovno isplaćene zarade, neuplaćeni doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje, zlostavljanje na radu, rada „na crno“, uskraćivanja prava na korišćenje bolovanja i godišnjih odmora, naveo je Pašalić i dodao da su posebno ugrožena prava radnika u privatnom sektoru.

Iako je ostvaren značajan napredak u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji, zaštitnik građana skreće pažnju da problemi u primeni Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama ipak postoje, posebno kada su u pitanju prava na upis ličnog imena na jeziku i pismu nacionalne manjine.

Kako je dodao, sloboda medija i izražavanja, ključni su za razvoj demokratskog društva i zahtevaju neumorno angažovanje države, nevladinog sektora, građana i medija. Pritisci na medije međutim, upozorava Pašalić, očigledni su i vidljivi na različite načine, uključujući i direktne napade na novinare, a niska i neredovna primanja, rad „na crno“ i nepovoljni radni ugovori uslovili su položaj novinara još težim.

Naveo je i da je međunarodna zajednička misija medijskih organizacija preporučila nadležnim organima u Srbiji da klasifikuju novinarstvo i medije kao posebno pitanje od značaja za instituciju republičkog zaštitnika građana, kako bi se toj instituciji u većoj meri omogućilo da se bavi pritužbama i pitanjima u oblasti novinarstva i medija.

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković poručila je da mlade od malih nogu treba učiti da se bore za svoja prava i da iskažu mišljenje, a da pri tom nikog ne uvrede i budu odgovorni prema sebi i zajednici u kojoj žive, prenela je služba poverenika.

Ona je rekla da se izazovi sa kojima se mladi u Srbiji sreću slični ili isti širom Evrope – od procesa donošenja odluka, pristupa zaposlenju, u tranziciji od završetka obrazovanja do tržišta rada, navodeći da su u posebnom riziku od diskriminacije nekad i višestruke, mladi pripadnici osetljivih društvenih grupa, navedeno je u saopštenju.

- Advertisement -