Ključna reč: SRPSKE SLAVE

Preobraženje Gospodnje, praznik je na koji se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. Postoji i verovanje u narodu da je ovo poslednji dan za kupanje u rekama.

Sveti Pantelejmon - Pantelija, praznik koji slavi Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 9. avgusta. Veruje se da su njegove mošti, koje se čuvaju u Hilandaru, čudotvorne kao i njegova ikona. Mnoge porodice slave ovu krsnu slavu.

Blaga Marija, praznik je koji slave vernici i Srpska pravoslavna crkva u spomen na Mariju Magdalenu. Po narodnom verovanju bila je sestra Gromovnika Ilije, veoma poštovana kod Srba, posebno među ženama.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Svete velikomučenice Marije, u narodu poznate kao Ognjena Marija.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Arhangela Gavrila, praznik koji nije obleležen crvenim slovom, ali mu se daje veliki zanačaj - blagovesnika, koji je najavljivo sve značajne događaje za nastajanje hriščanstva.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Petrovdan – Dan svetih apostola Petra i Pavla. Mnoge pravoslavne porodice danas slave krsnu slavu.

Uz Hristovo i Bogorodičino, ovo je jedno od tri sveta rođenja koje praznuje crkva. Srbi veruju da je današnji dan toliko veliki praznik da se sunce triput zaustavlja, a slave ga i kao zaštitnika kumstva i pobratimstva.

Pravoslavni vernici obeležavaju - Vidovdan, koji se dovodi u vezu sa Svetim Vidom, knezom Lazarom i Kosovskim bojem. A Zlatiborci su i ove godine, po 12 put dodelili priznanja "Vitez Srbije" u okviru manifestacije Vidovdanske kulturne svečanosoti.

Praznik je sećanje na misionare i kulturne i političke diplomate, tvorce prvog slovenskog alfabeta. U crkvama širom pravoslavlja održavaju se službe ali i kulturne manifestacije u zemljama kojima su braća iz Soluna donela hrišćanstvo i pismenost.

Sveti prorok Jeremija je hrišćanski svetitelj i prorok rođen šest vekova pre Isusa. Veruje se da je Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica. U selima užičkog kraja obavezno se praznuje Jeremijevdan i meštani se tog dana mole Bogu i proroku Jeremiji da tokom leta njih i njihovu stoku sačuva od zmija.