Ključna reč: SRPSKE SLAVE

Božić je najradosniji hrišćanski praznik kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. Na Božić se ljudi pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju sa: „Vaistinu se rodi!“. Ukoliko se šalje čestitka na njoj treba da piše „Mir Božji, Hristos se rodi".

U velikom broju domova u Srbiji danas se slavi Sveti Nikola, u narodu poznatiji kao Nikoljdan, a uzrečica kaže da „pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste“.

Božićni post traje do Božića, ne jede se meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi“.

Aranđelovdan, Sabor Svetog arhangela Mihaila, slave vernici i Srpska pravoslavna crkva, jedna je od najčešćih slava kod Srba.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas slave Arhangela Gavrila, praznik koji nije obleležen crvenim slovom, ali mu se daje veliki zanačaj - blagovesnika. Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda.

Praznik koji slave Srpska pravoslavna crkva i vernici kao uspomenu na "slovenske apostole", koji su zaslužni za širenje pismenosti među slovenskim narodima.

Sveti Vasilije Ostroški je jedan od najpoštovanijih svetaca u čitavom hrišćanstvu, veruje se da je čudotvorac i da je mnoge izlečio. Na ovaj veliki praznik i crveno slovo ne obavljaju se nikakvi paganski običaji niti rituali.

Vaskrs najradosniji praznik i najveći, dan Hristovog vaskrsnuća, kod vernika koji slave po Julijanskom kalendaru, Uskrs se naziva i Vaskrs.

Velika subota, dan kada se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Srpska pravoslavana crkva i vernici obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, molitvama u tišini.

Krstovdan (zimski) se slavi uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike, uvek je 18. januara.