Zoran Đinđić, prvi demokratski izabrani premijer ubijen je u dvorištu Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine. Potom je u Srbiji nekoliko sati nakon atentata proglašeno vanredno stanje. Za vreme njegovor mandata pokrenut je proces demokratizacije društva, ekonomskih i socijalnih reformi.
Sadašnji i bivši članovi Demokratske stranke obeležavaju 22. godišnjicu ubistva premijera i lidera Demokratske stranke dr Zorana Đinđića. Povodom obeležavanja godišnjice ubistva predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević sa saradnicima položiće cveće na njegov grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju (12. mart) u 11.00 časova, saopšteno je iz DS.
Godišnjicu ubistva dr Zorana Đinđića obeležio je Gradski odbor Demokratske stranke u Užice. Parastosu i pomenu u Crkvi Svetog Marka u Užicu prisustvovali su članovi stranke i poštovaoci Đinđića.
Pokretač demokratizacije društva – Zoran Đinđić
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS). Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Prvi demokratski izabrani premijer ubijen je u dvorištu Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine. Potom je u Srbiji nekoliko sati nakon atentata proglašeno vanredno stanje.
Tada su pohapšeni, a nakon procesa i osuđeni, članovi kriminalne grupe „Zemunski klan“, čiji su pripadnici i saradnici bili među organizatorima i izvršiocima ubistva.
Među izvršiocima su bili i pojedini pripadnici tadašnje Jedinice za specijalne operacije, koja je potom rasformirana. Prema presudi, Milorad Ulemek Legija, koji je osuđen na 40 godina zatvora, naredio je Zvezdanu Jovanoviću, pripadniku JSO, da ubije Đinđića.
Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine. Za vreme te vlade uhapšeno je i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
Đinđić je bio i jedan od osnivača DS-a, u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, pa predsednik stranke. Od 2001. godine do ubistva bio je premijer Srbije. Bio i prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda (1997. godine) posle 1945. godine.
Ko je bio Zoran Đinđić?
Zoran Đinđić je rođen 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Poznati srpski političar, filozof, doktor filozofije, dugogodišnji predsednik Demokratske stranke. Bio je gradonačelnik Beograda (1997) i predsednik Vlade Republike Srbije (2001—2003).
Đinđić je studirao filozofiju na Beogradskom univerzitetu, a paralelno je pohađao i predavanja iz istorije umetnosti, sociologije i ekonomije. Doktorirao je na univezitetu u Konstanci 1979. godine na tezi „Problemi utemeljenja kritičke teorije društva“ kod Jirgena Habermasa.
Đinđić je bio jedan od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Jugoslovenske Demokratske stranke, osnivajući modernu Demokratsku stranku 1989. godine čiji je predsednik postao 1994. godine.
Tokom 1990-ih bio je jedan od lidera opozicije režimu Slobodana Miloševića, a 2001. godine postao je premijer Srbije nakon svrgavanja Miloševića 5. oktobra 2000. godine.
Oko Đinđićeve političke uloge kolaju brojne spekulacije i kontroverze, ali je nepobitno da je on jedna od najznačajnijih figura moderne srpske istorije, kao i da je bio darovit i preduzimljiv političar, pun ambicije i idealizma. Ostaće nepoznanica kojim tokom bi išlo njegovo liderstvo. (Wikipedia)
Ovako je govorio Đinđić:
„Da bi promene uspele, većina članova društva koje je ušlo u promene mora se svakoga jutra buditi sa osećanjem izuzetnog istorijskog trenutka, s osećajem nečeg velikog i vanrednog.“
*****
„Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, ionako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena utrošiti na oštrenje testere, nego drva seći tupom mašinom.“
*****
„Moto koji me vuče napred je – nikad se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži. Poraze ne doživljavaj lično. Nikad se ne nerviraj zbog politike.“
*****
„Nedostatak volje za mene nikada nije izgovor, a deficit energije ne mogu da prihvatim kao opravdanje. Mogu da prihvatim nedostatak novca, bolest, ali da neko ne može da radi 12-13 sati dnevno jer je umoran, ne mogu da prihvatim, jer znam da to nije tačno.“
*****
„Danas znamo da je beg u budućnost ponekad neophodan kako bi nesrećna stvarnost uopšte mogla biti prihvaćena. Ponekad realno razmišljati znači ne prihvatati realnost u njenoj datoj formi, nego je projektovati u nešto bolje.„
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
