Ključna reč: SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Na ovaj veliki praznik i crveno slovo ne obavljaju se nikakvi paganski običaji niti rituali. Na praznik Svetog Vasilija jedino što treba da uradite jeste da se iskreno pomolite čudotvorcu - veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena.

Veliki petak se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kavog veselja i proslava, jer je to za hrišćane dan velike žalosti. Strogo se praznuje, crveno je slovo, pa se stoga ništa ne radi ni od kućnih, ni od poljskih poslova.

Praznik Cveti slave vernici i Srpska pravoslavna crkva, kao uspomenu na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, poslednju nedelju pred početak njegovih stradanja, smrt i Vaskrsenje.

Jedan od najvećih hrišćanskih praznika koje slave vernici Srpske pravoslavne crkve. Blagovesti znače radosno saznanje.

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, a Srbija na ovaj dan slavi Dan državnosti.

Sveta tri jerarha su kod Srba i krsna slava, a slave ga i mnogi manastiri i crkve. Po tome kakvi vetrovi duvaju ovog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku godine biti.

Srpska pravoslavna crkva obeležava danas Časne verige, dan kada je kralj Irod okovao Svetog apostola Petra. Ovaj praznik obeležavaju i oni kojima nije slava, jer se smatra lošom srećom ako se ne proslavi dan koji označava vezivanje za kuću i blagostanje svih u domaćinstvu.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 20. januara, slave Svetog Jovana Krstitelja, Jovanjdan, jednu od najčešćih slava kod Srba.

Na Bogojavljenje se osvećuje voda i proslavlja uspomena na Hristovo rođenje na reci Jordan. Danas se pozdravlja sa: Bog se javi, Vaistinu se javi!

Krstovdan se slavi uvek 18. januara, uoči Bogojavljenja. Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru. Praznik se vezuje za praznik krštenja Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu.