SPC i vernici slave danas obeležavaju Časne verige. Verige u koje je Sveti Petar bio okovan hrišćani su kasnije godinama čuvali, verujući da su čudotvorne i da donose izlečenje svakome ko ih dotakne.
Te verige čuvahu hrišćani koliko zbog uspomene na velikog apostola, toliko i zbog njihove celebne moći, jer se mnogi bolesnici izlečiše dodirom o njih.
Dugo godina je čuvan i ubrus kojim su vernici brisali Svetog Pavla tokom mučenja, ali je on kasnije ipak izgubljen. Takođe, u našem narodu postoji mnogo običaja vezanih za ovaj praznik, a jedno se čak vezuje i za našeg najvećeg svetitelja, Svetog Savu.
SPC i vernici slave Časne verige, a predanje kaže da je i Sveti Sava bio okovan
Narodno predanje kaže da je jednom i Sveti Sava bio okovan u verige pa je po oslobođenju, sačuvao verige i njima lečio. Jednom se, tako, susretne sa Svetim Petrom, i razmeni sa njim okove. Sava je Petru dao hladne, a Petar Savi vruće. Tako sse u narodu priča, a da nisu tako uradili, narodu bi leti bilo prevruće, a zimi prehladno.
U mnogim mestima Srbije, Verige se smatraju velikim praznikom i za njega su vezani mnogi običaji i verovanja. U Popovom polju Srbi na taj dan ne rade teže poslove, a žene poste. U Gornjoj Pčinji praznuju ovaj dan zbog grada.
Na Kosovu i Metohiji praznuju Verige da ne bude kuge, stočari da stoka napreduje, i pre zore zahvate nenačetu vodu na izvoru i sa njom prskaju stoku. Ratari to isto rade sa žitom u košu, da bi zdravo izgurali zimu do kraja. Na ovaj dan zveri ne napadaju ljude, i ne šiju se odela. Ko nosi odelo koje je šiveno na Časne verige, veruje se da će poginuti od groma.
Pravoslavci Svetog Petra slave i u julu, a taj dan je poznat kao Petrovdan. Časne verige se u srpskom narodu nazivaju još i “Verižnjaci”, “Verižice”, “Kuke i verige”… Iako nisu crveno slovo u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, Časne verige spadaju među deset najvećih slava.
Narodni običaji
U srpskom narodu postoji običaj da se na današnji dan lancima veže kućni prag i tako dom zaštiti od nečastivih ljudi i sila.
Po narodnom verovanju od Verižnica („Časnih veriga“) nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagrejava zemlju. U mnogim mestima, Verige se smatraju za veliki praznik.
Kosovsko stanovništvo praznuje Verižnjake zbog kuge, a stočari ih praznuju zbog stoke.
Ko nosi odelo koje je šiveno na Časne verige, veruje se da će poginuti od groma.
Verige su hrišćani čuvali zbog uspomene na velikog apostola, kao i zbog njihove lekovite moći, jer postoje svedočenja da su se mnogi bolesnici izlečili dodirom o njih.
U stara vremena verovalo se i da bi, u slučaju da danas odete na put, dom mogao da udari grom, da se zapali letina, stoku da zakolju vukovi…
Pošto praznik Časne verige nije obeležen crvenim slovom, danas ne postoje posebne zabrane u pogledu kućnih poslova (peglanje, usisavanje…). Čak je i poželjno da se kuća sredi da blista, pošto se Sveti Petar inače smatra zaštitnikom doma i porodice.
Pogledajte i druge tekstove iz oblasti društva, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.
