Sveti Vasilije Ostroški je jedan od najpoštovanijih svetaca u čitavom hrišćanstvu, veruje se da je čudotvorac i da je mnoge izlečio.
Rođen je kao Stojan Jovanović u Popovom Polju kod Trebinja, a već u 12. godini poslat je u manastir Zavala, gde je njegov stric Serafim bio iguman. Nakon što je završio manastirsku školu, dobio je monaški čin i postao paroh Popovog Polja.
O Svetom Vasiliju Ostoškom Srpska pravoslavna crkva piše: „Od malena beše ispunjen ljubavlju prema Crkvi Božjoj, a kada poodraste ode u Trebinjski manastir Uspenija Bogorodice i primi monaški čin. Kao monah ubrzo se proču zbog svog ozbiljnog i retkog podvižničkog života. Jer nalagaše na sebe podvig za podvigom, sve teži od težega.
Docnije bi izabran i posvećen za episkopa Zahumskog i Skenderijskog, mimo svoje volje. Kao arhijerej najpre stanovaše u manastiru Tvrdošu, i odatle kao pastir dobri utvrđivaše stado svoje u veri pravoslavnoj čuvajući ga od svirepstva turskog i lukavstva latinskog. A kada bi i suviše pritešnjen neprijateljima, i kada Tvrdoš bi razoren od Turaka, preseli se Vasilije u Ostrog, gde se tvrdo podvizavaše ograđujući stado svoje bezprestanim i toplim molitvama svojim.
Prestavi se mirno Gospodu, u XVI veku, ostavivši svoje cele i celebne mošti, neistrulele i čudotvorne do dana današnjega. Čudesa na grobu Svetog Vasilija su bezbrojna. K njegovim moštima pritiču i hrišćani i muslimani, i nalaze iscelenja u najtežim bolestima i mukama svojim. Veliki narodni sabor u Ostrogu biva svake godine o Trojicama.“
Preminuo je 1671. godine, a njegove mošti i grob čuvaju se u manastiru Ostrog u Crnoj Gori, za koji se vezuju brojne legende.
U njegovu moć isceljenja veruju pripadnici kako hrišćanske, tako i muslimanske vere. Postoje brojna pismena svedočenja ljudi da su molitve upućene Svetom Vasiliju Ostroškom uslišene – svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom sledeće posete manastiru Ostrog zapisuje na papir čitavu priču i ostavlja u Gornjem manastiru, a monasi ih sakupljaju, čuvaju i pretvaraju u knjigu.
Ljudi koji su ikada spavali pod okriljem ove svete građevine, govore da je to bila najmirnija noć koju su prespavali. Zbog toga što se osećaju veoma sigurno, mnogi posetioci hrama biraju da spavaju napolju – u konačištu pored manastira postoje kreveti, ali i pokrivači koji su svakom posetiocu na raspolaganju i dozvoljeno ih je iznositi napolje.
Određenim danima, ruka Svetog Vasilija je otkrivena da bi je vernici celivali tokom obilaska manastira, a svi koji su imali priliku da je vide otkrivenu, govore da ta ruka izgleda veoma živo, a ne kao deo tela nekog ko je preminuo pre skoro 400 godina.
Mnogi veruju da će, ako se zavetuju da će na praznik Svetog Vasilija otići u manastir Ostrog, njihova, ili bolest nekog njima bližnjeg, nestati „kao rukom odnešena“.
Na ovaj veliki praznik i crveno slovo ne obavljaju se nikakvi paganski običaji niti rituali. Na praznik Svetog Vasilija jedino što treba da uradite jeste da se iskreno pomolite čudotvorcu – veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena.
O Svetom Vasiliju možete pročitati reportažu naše saradnice pod naslovom „Sveti Vasilije Ostroški izmiruje zavađene, ukroćuje samovoljne, isceljuje bolne“, ali i tekst Užicemedia, OVDE, koji smo objavili prošlog 12. maja.
Detaljnije informacije o koronavirusu u tekstu Užicemedia.
