Blagovesti spadaju u radosne hrišćanske praznike. Uvek se slave 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića, u znak sećanja na blagu vest, kada je Sveti arhangel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.

Na ovaj praznik, prema crkvenom učenju, Bogorodica je svojom poslušnošću Bogu ispravila Evin greh neposlušnosti. Blagovesti znače radosno saznanje.

Narodna verovanja

Na Blagovesti je održavan vedri i živopisni narodni običaj koji se zove ranilo. Protivno ubeđenju da do Vaskrsa nije uputno veseliti se, ranilo se vrlo veselo praznovalo. Ranilo bi počinjalo obično u ponoć, ili praskozorje, i to pesmom devojačkom, a završavalo u opštem veselju i razdraganosti.

Devojke i žene koje žele porod, na Blagovesti odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.

Manastir Ostrog (Foto: Iz arhive Užicemedia)

U srpskom narodu se verovalo i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke.

Veruje se da je od Blagovesti pa sve do Velikog petka, dobro započeti bilo kakav veći posao, kao što su otvaranje prodavnice, gradnja… kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju naš dosadašnji životni pravac.

U raznovrsnim verovanjima se zanimljivošću izdvaja ovo, uglavnom svuda poznato, koje kazuje da se noću uoči Blagovesti može videti da gori vatra na onim mestima gde se nalazi zakopano neko blago.

Ponekad u cik zore devojke bi uoči ovoga dana nakupile drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na nekom brdu ili seoskom raskršću.

Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. To je činjeno radi zdravlja, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije.

U narodu Blagovesti važe i kao dan koji se svetkuje zbog zmija, pa je ovoga dana bilo zabranjeno pominjanje njihovog imena, jer se verovalo da se ovoga dana bude iz zimskog sna svi gmizavci.

Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.

Dan posle praznika Blagovesti, Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.

Crkva Svetog Jovana u Mokroj Gori (Foto: N. Tošić)

Hroniku KOVID -19 u Užicu i ostalim opštinama Zlatiborskog okruga možete pogledati u tekstu UžiceMedia.

Hroniku KOVID -19 tokom marta možete pogledati na UžiceMedia.

A aktuelne podatke za Srbiju možete videti na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.

- Advertisement -