Ključna reč: PRVI SVETSKI RAT

Objavio je oko 600 radova u domaćim i stranim listovima, a poslednje delo koje je napisao 1914. je knjiga „Srbija i Albanija“, po kojoj ga jedan broj istoričara vidi kao kontraverznu istorijsku i političku ličnost. Između ostalog, Tucović je tu žestoko kritikovao velikosrpsku politiku Pašićeve vlade.

O Užičankama, ženama koje se nisu pomirile sa okupacijom, o ženama gvozdenog srca, sledi prva priča, o učiteljici Ljubici. Malo se o njima danas zna, ali uz pomoć dnevničkih beleški i njihovih kasnijih svedočenja, kao i arhivskog materijala, pokušavamo da napravimo portrete hrabrih Užičanki.

Stanovništvo Zlatibora do danas se nije oporavilo od ratnih rana. Imena hrabrih predaka u pojedinim selima imala su trošan kameni beleg ili spomen česmu za sećanje i nezaborav koji su uglavnom podizani pre Drugog svetskog rata među kojima i u Jablanici 1938. godine spomen česma sa urezanim imenima junaka na mermernoj ploči, pre toga na Oku 1930. godine, na Popovoj vodi 1935. godine...

Svečana akademija „U slavu i čast oslobodiocima otadžbine“ održana je u sklopu obeležavanja 100 godina od oslobođenja Užica. Akademiji je prethodila izložba na istu temu.

Ratni dnevnici, memoari, autobiografije, uspomene… uvek su bili važna svedočanstva za  osvetljavanje jednog vremena. Danas su ponovo aktuelni ratni dnevnici učesnika balkanskih  ratovai i Prvog svetskog rata.

- Koristeći arhivsku građu Vojnog arhiva u Beogradu nisam u potpunosti mogao saznati komandni sastav. On se često i menjao zbog potreba službe i velikih žrtava u starešinskom kadru. Tada je komanda glasila: "Za mnom" - ističe naš sagovornik, istoričar Radivoje Papić.

Oficiri srpske vojske bili su dobro školovani, odlučni u odbrani zemlje i sa velikim ratnim iskustvom. Ogromna većina vojnika bila je seljačkog porekla, naviknuta na tegobe, nedaće i oskudicu kakvu je donosio rat.

Prema podacima na području Zlatiborskog okruga, bez Sjenice, u Prvom svetskom ratu nastradalo je 16.000 vojnika, od kojih je 2.500 Užičana.

U znak sećanja na 100 godina Velikog i 140 godina od Javorskog rata, meštani Dobroselice i potomci, pokrenuli inicijativu za izgradnju spomen obeležja.

Vrednost investicije je 30 miliona dinara, od kojih je pet miliona namenjeno za izradu statue, a finasiraće se iz gradskog budžeta.