Ključna reč: NARODNI OBIČAJI

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Iliju, u narodu poznatog kao Ilija Gromovnik, sveca za koga se vezuju brojna verovanja. Veruje se da posle Ilindana lepo vrreme polako prolazi, pa je iz davnina ostala i poznata izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije”.

Manifestacija se održava već godinama u selu Jablanica, sa ciljem očuvanja sela i tradicionalnih vrednosti ovog kraja. Posestioce najviše prilvlače gotovo zaboravljene discipline kao što je ručno struganje dubećom testerom i vuča na vlaci.

Vesele boje, šljokice, dečiji smeh i zabava obeležili su Veliki četvrtak na zlatiborskoj “Gold gondoli”, mališani iz čajetinskih vrtića su na međustanici uz pomoć zaposlenih pripremili jaja za vaskršnju trpezu. I bili su kreativni.

Tradicionalno plivanje za Bogojavljensi krst u Užicu se ove godine održalo na malo drugačiji način. Naime, zbog nabujale reke, nije bilo plivanja, učesnici, njih 74, su po grupama ulazili u vodu. Pobednika su sami odabrali i odlučili da se Časni krst i zlatnik uruče Užičaninu Nebojši Božiću.

Tradicionalni doček pravoslavne Nove godine biće održan i ove godine ispred crkve posvećene Pokrovu Presvete Bogorodice u Jablanici. U Užicu nastupa rok sastav Moondance u klubu Gradskog kulturnog centra.

Božić je najradosniji hrišćanski praznik kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. Na Božić se ljudi pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju sa: „Vaistinu se rodi!“. Ukoliko se šalje čestitka na njoj treba da piše „Mir Božji, Hristos se rodi".

U velikom broju domova u Srbiji danas se slavi Sveti Nikola, u narodu poznatiji kao Nikoljdan, a uzrečica kaže da „pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste“.

Praznik poznat u narodu kao Ilindan, praznuju vernici i Crkva. Uz sveca se vezuju vezuju brojna verovanja, jedno od njih se odnosi na vreme, pa se veruje da posle Ilindana ima sve manje lepih dana, pa je iz davnina ostala i poznata izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije”.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas slave Arhangela Gavrila, praznik koji nije obleležen crvenim slovom, ali mu se daje veliki zanačaj - blagovesnika. Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda.

Praznik koji slave Srpska pravoslavna crkva i vernici kao uspomenu na "slovenske apostole", koji su zaslužni za širenje pismenosti među slovenskim narodima.