Ključna reč: MEDIJI

Lokalni mediji uvek su bili ostrvca slobode i vodili računa o kulturi dijaloga. Zato su između ostalog i u ovako jadnom stanju osuđeni na propast jer ne mogu da se izbore sa prostaklukom raznih vrsta. Kako drugačije objasniti činjenicu da u njima najpre „strada“ kulturna rubrika.

- Kada je reč o lokalnim medijima i kulturi dijaloga oni treba da neguju zlatno pravilo – da osluškuju domaću sredinu i da se bave njenim potrebama. Ne smeju biti u poziciji državnog ćate odnosno birokratizovanog državnog servisa,- kaže za UžiceMedia dr Vesna Vasović.

- Kada bi se ukinulo projektno finansiranje, mislim da bi se odjednom ugasilo pola medija u Srbiji. Mnogo medija nema svoj poslovni prostor, troškovi su ogromni, a mnogi vlasnici medija su ljudi koji imaju još neke delatnosti, i ne bave se medijima na pravi i ozbiljan način, - kaže za UžiceMedia Ilija Petronijević.

- Posebno je značajno da novinari budu kontrolni mehanizam vlasti, u teoriji poznatoj kao uloga psa čuvara (watchdog), koji je stalno budan, štiti dom, imanje i ljude na njemu, a u našem slučaju građane i javni intertes, - ističe Slađana Vasiljević, novinarka.

Mediji i zato postoje da otvaraju razne teme i pokreću javnu debatu o brojnim pitanjima i problemima. Nekad zažalim što takvih dijaloga od interesa za lokalno stanovništvo nema više, kaže Branko Popović, profesor na Pedagoškom fakultetu u Užicu.

Školski časopis "Petlja" već skoro tri decenije nastoji da odgovori kvalitetom u pogledu tema, stila i pravopisa.

- Danas su prvo podaci nedostupni da bi nešto istražili, često je prisutan termin "nisam ovlašćen" da kažem bilo šta, a pri tom reč je o ljudima koje plaćaju građani iz budžeta svakog prvog u mesecu, - ističe za UžiceMedia Mirjana Bratuljević, novinarka iz Ivanjice.

- Naravno da se problemi manifestuju i u medijima, koji više nisu promoteri kulture, već su afirmatori kiča, estradizacije, trivijalizacije i vulgarizacije. Zbog toga je danas teško napraviti opoziciju između „žute“ štampe i ozbiljnog medija, i na tematskom i na stilsko-jezičkom planu, - ističe prof. dr Ljiljana Kostić.

- U normalnim vremenima ovo pitanje (koliko je važno biti pismen za bavljenje novinarstvom) bilo bi čisti nonsens, ali se u trenutno zatečenom medijskom stanju s pravom postavlja. Ko će da razmišlja o padežima pred rascvetalim silikonima! Ko će da proverava činjenice u tonama tabloidnog smeća, - kaže novinar Zoran Jeremić.

- U "lokalu" mi najteže pada što lokalne medije na svojim plećima već godinama "drže" novinari, naši susedi ili rođaci, koji dobro i pošteno rade svoj posao ali koji od njega ne mogu da žive, da stvaraju i izdržavaju porodicu, - kaže Svetislav Tijanić, novinar, govoreći o aktelnoj medijskoj slici na lokalu.