Koliko je danas nakon katastrofalne privatizacije, važno da postoje lokalni mediji, Dragana Bjelica, novinarka, koja vodi Obrazovni centar Udruženja novinara Srbije, kaže za UžiceMedia, da je ovo pitanje toliko važno da bi svako gašenje informativnog lokalnog medija i odlazak novinara izveštača u plaćenije poslove trebalo da nas prodrma kao jak zemljotres.
– Bez lokalnog informativnog novinarstva nema demokratije. Nije dovoljno samo lajvstrimovanje sednica lokalne skupštine na nekom sajtu. Potrebni su profesionalni novinari i mediji da javnosti iznesu odluke vlasti, uporede ih sa obećanim, postavljaju pitanja. Opstanak informativnih lokalnih medija važan je za kvalitet života građana u tim sredinama.
UM Koji su preduslovi da lokalni mediji budu profesionalni?
– Iz današnje perspektive najvažnija je ekonomska sigurnost redakcije. Ako se osvrnemo i pogledamo situaciju oko sebe najteže je finansijski opstati baš u lokalu. Za profesionalan rad potrebni su pristojne plate i honorari novinara i medijskih radnika. Novinarstvo nije usputni posao već celodnevni, uzima celog čoveka i on od svoje profesije treba da živi dostojanstveno.
Ekonomska sigurnost je sama za sebe nedovoljna da bismo imali profesionalni lokalni medij. Treba imati motivisanu redakciju, sposoban tim koji poštuje novinarske procedure, urednike od kojih mlađi mogu da nauče i zavole posao.
Profesionalnost zavisi od urednika. Oni moraju biti svojevrstan kišobran i štititi novinare od pritisaka. Preduslov profesionalnom radu je i neskriveni vlasnik medija, kao i država koja vodi računa da novac iz budžeta namenjen projektnom sufinansiranju medijskih sadržaja zaista ide za javni interes, a ne isključivo, ili u najvećem delu medijima bliskim vlasti.
UM Retko se beleži da lokalni mediji krše Kodeks novinara Srbije, znači li to da teže ka profesionalizmu, ili se ne bave temama kojima se najčešće krši Kodeks?
– U izveštaju Saveta za štampu za 2019. godinu stoji da su primili ukupno 81 žalbu, a u dvadesetak slučajeva su lokalni mediji prekršili novinarski kodeks. Mahom su to bili jedni te isti portali koji se, bar po nazivu, fokusiraju na lokalne teme.
UM Koliko ekonomska nestabilnost u lokalnim medijima utiče na njihovu profesionalnost?
– Ne može da ne utiče. Znam da u lokalnim medijima urednici pišu projekte kako bi pomogli da medij dođe do novca. Ako se novinari dovijaju da zarade novac za svoje plate i honorare onda previše tereta nose. Ako od njihovih projekata zavisi opstanak medija, taj teret je neizdrživ.
UM Jedan od velikih problema u srpskim lokalnim medijima jeste kadar, što je posledica jako niskih zarada u lokalnim medijima. Može li takva situacija izazvati dalje gašenje lokalnih medija?
– Nažalost da. Privlačnost novinarskog zanimanja, pogotovo u lokalu, ne može da bude visoka ako je potrebno da radite drugi posao da biste izdržavali svoje novinarstvo.
Veliko istraživanje Udruženja novinara Srbije iz 2014. godine pokazalo je da je prosečna plata srpskog novinara ispod republičkog proseka. Nešto manje od 40 odsto koleginica i kolega tada je reklo da primaju između 31.000 i 45.000 dinara, a 26 odsto da je to između 16.000 i 30.000 dinara. U javnim servisima su plate, pokazalo se, više. Najniže zarade su u lokalnim medijima, tu nema sumnje.
UM Sve je manje štampanih medija u Srbiji, postoje sredine gde nema novina, novine su ugašene, umesto njih su ostali portali. Da li je to dobro, ili loše za novinarsku profesiju?
– Nove tehnologije su nemilosrdne. Novinarstvo se seli u onlajn i to ima dobre i loše strane. I nezaustavljiv je proces. Nenaplativost onlajn informativnih sadržaja je loša strana. Preuzimanje i objavljivanje tuđih autorskih informacija i izveštaja kao svoje je usud onlajn infomisanja kod nas.
Ako pogledate navike mladih njih linearna televizija ne zanima. Samo internet i sadržaji na klik. To otvara pitanje kako će izgledati informisan građanin budućnosti. Na osnovu kojih informacija će donositi političke odluke.
Činjenica je da ni jedna vlast, u Srbiji i Evropi, ne može da ospori da su tradicionalni štampani mediji javno dobro i da ih tamo gde postoje treba poreskim olakšicama i drugim merama podržavati.
UM Da li se u perspektivi nazire neka zakonska regulativa koja bi ojačala lokalne medije?
– Nažalost ne vidim je. Ranije sam kao mantru ponavljala kako je dobar model po kom hrvatsko regulatorno telo višak novca zarađen od medija vrati baš lokalnim medijima. Naš regulator je višak novca, od medijskih para, slao u republički budžet. Sada, valjda, tog viška novca REM i nema.
UM Da li su strukovna udruženja, UNS, NUNS, Lokal Pres, ANEM… dovoljno učinili da spreči gašenje desetine radio i tv stanica i novina širom Srbije?
– Naivno su udruženja verovala da će privatizacija medija svima doneti dobro i da će tržište omogućiti jednake uslove za sve. Došli smo do toga da oni koji su očekivali da će nelojalna konkurencija okačena na budžet nestati, a baš njima te pare doći, sada znaju surovu stvarnost. Nestao je jedan broj lokalnih medija. Privatizovane redakcije rade u surovijim uslovima.
Država Srbija danas manje ulaže novca u sistem projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog značaja nego što je nekad kada su postojali i mediji u državnom vlasništvu. Nema ni onoga ko može da kaže da sistem projektnog sufinansiranja nije izvitoperen na način da tu manju količinu novca za medije vlasti opet preko svojih komisija dodeljuju sebi bliskim medijima u privatnom vlasništvu.
Računica pokazuje da svi nivoi vlasti za sistem projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog značaja ukupno daju između 1,5 i 1,6 milijardi dinara. Slučajno sam pred sobom imala prošlogodišnji izveštaj Državne revizorske institucije u kom stoji da je Srbija iz budžeta od 2016. do 2018. sa oko 28 milijardi dinara podsticala stočarstvo, a da nije došlo do povećanja stočnog fonda. Bačen novac.
Vredelo bi da medijska zajednica napravi plan podsticaja lokalnog informativnog novinarstva, kritičkog izveštavanja o radu gradskih i opštinskih vlasti i službi, sudova… za koje bi podsticaje izdvojila država.
Autorka intervjua: Novka Ilić
Tekst iz serijala „LOKALNO A PROFESIONALNO Etika, kodeks, pismenost u lokalnim medijima“ sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
