Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja biće obeležen uličnim akcijama i performansima koje će u Beogradu organizovati Autonomni ženski centar i Žene u crnom, u Užicu Ženski centar, a u Nišu Centar za devojke.
Precizan broj ubijenih žena nije moguće utvrditi bez zvanične javno dostupne evidencije i utvrđenog broja žena koje su umrle od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja. Moguće je i da nisu svi slučajevi dospeli u medije, naročito imajući u vidu da je zbog vanrednog stanja kretanje bilo ograničeno, a dolazak do informacija otežan.
Sve ubijene žene poznavale su učinioca. Pet žena ubijeno je u partnerskom, a jedna u porodičnom kontekstu. Najmlađa žrtva imala je 28, a najstarija 73 godine. Tri žene usmrćene su sekirom, jedna pištoljem, jedna aktiviranjem bombe i jedna tupim predmetom. U odnosu na mesto ubistva tri žene su ubijene u porodičnoj kući koju su delile sa nasilnikom, jedna u svojoj kući, jedna u kući njene majke, a jedna na putu van naseljenog mesta. Prema navodima medija samo u jednom slučaju nasilje je prethodno bilo prijavljeno nadležnim institucijama.
Proglašenjem vanrednog stanja (15. marta) – usled širenja COVID 19 oboljenja, žene u Srbiji, ali i širom sveta, pored pandemije nasilja bile su izložene i pandemiji korona virusa. Ograničenje kretanja, izolacija, povećan nivo stresa, opšta nebezbednost i velika usmerenost institucija (pre svega policije i pravosuđa) na borbu sa pandemijom, doprinela je stvaranju uslova da se nasilje u porodici neometano poveća. Iako je na početku vanrednog stanja Ministarstvo unutrašnjih poslova izveštavalo da je broj prijava za nasilje u porodici opao, broj poziva na SOS telefone Autonomnog ženskog centra tokom vanrednog stanja je utrostručen. Žene koje preživljavaju nasilje suočile su se s dvostrukim rizikom: rizikom od virusa, i rizikom od nasilja u porodici. O opasnosti od smrtnog ishoda nasilja, dovoljno govori činjenica da su žrtve bile primorane da sa nasilnicima borave neprekidno (i po 72 sata), bez mogućeg izlaza. O propustima institucija tokom vanrednog stanja najbolje govori podatak da je žena koja je pokušala da prijavi nasilje tokom policijskog časa kažnjena.
Tokom vanrednog stanja nije bilo mnogo izveštaja o femicidima, ali su ga obeležila dva zabrinjavajuća slučaja. U Nišu je već osuđivani nasilnik ubio i drugu ženu. Kazna koju je služio za ubistvo prve žene umanjena je za 3,5 godine. Šest meseci nakon izlaska iz zatvora ponovio je isto krivično delo. U Leskovcu je dvadesetogodišnjak osim maćehe, ubio i sestru, polusestru i oca. Mediji navode da je ubica imao intelektualni invaliditet, te da je bio pod nadzorom centra za socijalni rad. Niš i Leskovac su u trenutku ovih femicida bili i žarišta pandemije korona virusa. Ipak, to nije smelo biti opravdanje nadležnim institucijama da se zapostavi sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici. (U ovu statistiku ubrojana je i žena za koju mediji navode da ju je ubio komšija, koji ju je prethodno silovao.)
Manjkavost sistema u kome nisu razvijene procedure praćenja i kontrole bivših osuđenika za nasilje prema ženama i devojčicama i dobre procene bezbednosnih rizika, potvrđena je u ovim, kao i početkom godine u slučaju „nasilnika iz Malče“. Obećanje da će to biti promenjeno dato je još pre šest godina kada je u niškom zatvoru nasilnik ubio ženu koja mu je došla u posetu. Ovi slučajevi dokaz su nedostatka političke volje da se ženama žrtvama nasilja pruži stvarna zaštita.
Možda nikad nećemo saznati koliko je žena ubijeno od strane nasilnika tokom vanrednog stanja, ali iz našeg i iskustva drugih zemalja znamo da se u ovakvim situacijama povećava i nasilje i rizik od njegovog smrtnog ishoda. Zbog toga žrtve nasilja u porodici ne smeju biti ostavljene same sa nasilnicima, bez mogućnosti da potraže pomoć.
Sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici ne može se odgoditi ili pauzirati, institucije u svakom trenutku (a naročioto tokom vanrednog stanja) moraju delovati sa dužnom pažnjom i učiniti sve da žrtvama pruže podršku i da ih zaštite. Svi potencijalni rizici od mogućeg povećanja ili smrtnog ishoda nasilja moraju biti uzeti u obzir prilikom institucionalnog odgovora na nasilje prema ženama. Podsećamo državu da je odgovorna da zaštiti žene od nasilja i zahtevamo da to neodložno i čini, navodi se u saopštenju Autonomnog ženskog centra.
Zaustavimo pandemiju nasilja u porodici – Ni jedna žena manje!
Autonomni ženski centar i Žene u crnom će organizovati akciju u Beogradu na Trgu republike od 12 do 13 sati.
Ženski centar Užice će organizovati akciju u Užicu od 14 do 15 sati na Trgu Partizana.
Centar za devojke iz Niša će organizovati performans pod nazivom „Žensko groblje“ od 12 do 13 sati u Obrenovićevoj ulici kod Banke Dobročinstva.
Užice, 18. maj 2020. godine
U Zlatiborskom okrugu u ovoj godini nije bilo femicida
Uličnom akcijom na Trgu partizana, Ženski centar Užice, simbolično je u ponedeljak obeležio nacionalni Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici.
Na području Zlatiborskog okruga u ovoj godini nije bilo femicida, izjavila je pravnica Ženskog centra Užice Vesna Bogdanović.
Detaljnije informacije o koronavirusu pogledajte u tekstu Užicemedia.
