DA LI SE DIŠE U UŽICU? Smog i magla guše grad na Đetinji

Da li se diše u Užicu – Poslednjih godina Užičani su sve više svesni ozbiljnosti problema koji se tiče kvaliteta vazduha u gradu. Dok se sunce bori da probije kroz gusti oblak dima, pitanje zagađenja postaje goruće za ovu zajednicu. Dozvoljena vrednost PM 2,5 čestica je 5, a Užice ovih dana ide i preko 40.

Prema najnovijim istraživanjima, Užice se suočava sa izazovom visokih nivoa zagađenja vazduha, čime se postavlja pitanje o dugoročnim posledicama po zdravlje građana i životnu sredinu.

Ovaj tekst istražuje uzroke i posledice zagađenja vazduha u Užicu, analizira trenutne inicijative za rešavanje ovog problema i postavlja pitanje – kako možemo zajedno raditi na stvaranju čistijeg i zdravijeg vazduha za buduće generacije?

Šta se radi povodom problema zagađenja vazduha?

Iz nacrta Plana kvaliteta vazduha grada Užica iz 2023. godine može se reći da se sprovodi niz mera za unapređenje kvaliteta vazduha, uključujući izgradnju obilaznice, podsticanje upotrebe alternativnih goriva, i unapređenje javnog prevoza.

Uveden je CNG u vozila javnog prevoza, a radi smanjenja emisija, taksisti koriste ekološka goriva. Takođe, sprovedene su inicijative za povećanje broja parking mesta i promociju energetske efikasnosti.

Planovi za toplifikaciju i postrojenje za prečišćavanje nisu realizovani. Grad aktivno prati kvalitet vazduha, a informacije su dostupne na zvaničnim stranicama.

Broj ekoloških inspektora je povećan za efikasniji nadzor. Automatska merna stanica prati vrednosti PM10 i PM2,5 u realnom vremenu, a rezultati su dostupni javnosti.

Da li se diše u Užicu?

Ko su glavni zagađivači?

Među glavne aerozagađivače centralne gradske zone Užica mogu se ubrajati emisije kotlarnica i individualnih kotlarnica i ložišta, motornih vozila, kao i nepovoljni metereološki uslovi i veoma česta pojava temperaturnih inverzija uz visok atmosferski pritisak.

JKP „Gradska toplana Užice“ snabdeva toplotnom energijom oko 6.000 stanova, korisnike poslovnih prostora i gradski bazen sa 3.458 m2, tako da se ukupno greje preko 6.300 korisnika.

Udeo broja domaćinstava koja su na sistemu daljinskog grejanja u odnosu na ukupni broj domaćinstava, za grad Užice i naselje Sevojno je 25 odsto.

Zaključno sa 2019. godine „Užice gas“ imao je 1.717 korisnika, a krajem novembra 2020. godine je 1.965 od kojih su 86 privredni subjekti. Do kraja godine gas će koristi još oko 200 domaćinstava.

Po proceni u Užicu je preko 16.000 individualnih kotlarnica i ložišta, čija instalisana snaga prelazi 250 MW, što je tri puta više od instalisane snage kotlarnica JKP „Gradska toplana Užice“ koji su najmanje upravljivi i sa verovatno najvećim učešćem u aerozagađenju Užica. Oni koriste kao gorivo razne vrste uglja, drveta, ali i razne otpadne materijale.

Podaci Policijske uprave u Užicu ukazuju da je broj registrovanih motornih vozila u Užicu porastao sa oko 23.205 u 2008. godini do oko 30.000 vozila u 2020. godini. Prosečna starost automobila koji se voze u gradu je oko 15 godina i oni više od 10 tona izbacuju štetnih sastojaka godišnje u životnu sredinu.

Pri tome dizel motori u odnosu na benzinske motore emituju veće količine čađi, a manje količine ugljovodonika i ugljen dioksida.

Užice nema obilaznicu pa se svakodnevno sa većom ili manjom frekfencom u Užicu pojavljuju i motorna vozila sa pravaca za Zlatibor, Crnu Goru, Republiku Srpsku, Beograd…

Aerozagađenost na mernim mestima itekako zavisi od izduvnih gasova i od motornih vozila u tranzitu.

Kvalitet vazduha u Užicu, saglasno važećim propisima, sistematski prati Zavod za javno zdravlje iz Užica i Automatska merna stanica. Zavod veoma sistematično i kvalitetno analizira stanje i predlaže korektivne i preventivne mere.

Da li se diše u Užicu?

Šta građani Užica mogu da urade povodom zagađenja vazduha?

U skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha, Grad Užice obavestio je građane o trenutnom smanjenju kvaliteta vazduha u urbanim zonama. Razlozi uključuju temperaturnu inverziju, povećanu potrošnju energenata tokom grejne sezone i intenzivan saobraćaj.

Kako bismo zajedno reagovali na ovu situaciju, grad preporučuje sledeće korake:

1. Smanjite potrošnju energenata na najmanju meru.
2. Koristite isključivo suvo drvo ako se grejete čvrstim gorivima.
3. Ne bacajte pepeo u kontejnere sa komunalnim otpadom; ohladite ga pre odlaganja.
4. Gasite „zapaljene“ kontejnere – u slučaju vatre, pozovite nadležne službe.
5. Smanjite upotrebu privatnih vozila, koristite javni prevoz ili pešačite.
6. Gasite motore vozila dok čekate na semaforu.

U situacijama sa prekomernim zagađenjem vazduha, preporučuju se dodatne mere:

1. Držite prostorije zatvorenim, izbegavajte provetravanje u jutarnjim i večernjim satima.
2. Izbegavajte aktivnosti na otvorenom.
3. Ne boravite na mestima predviđenim za odmor i rekreaciju na otvorenom.

Osetljivim grupama, kao što su osobe sa srčanim i plućnim oboljenjima, starije osobe i deca, preporučuje se izbegavanje aktivnosti napolju, dok ostali treba da smanje napore.

Grad Užice apeluje na sve građane da se pridržavaju ovih preporuka radi očuvanja zdravlja zajednice.

Ko je odgovoran da reši problem?

Dugo se govori o tome ko je odgovoran da reši problem zagađenja, da li su to vlasti grada, građani ili ekološka udruženja, Vladan Sinđić iz “Libergrafa” je za naš portal nedavno rekao da svi zajedno moraju da se uključe.

„Mislim da po pitanju aerozagađenja udruženja ne mogu mnogo da urade. Problem je mnogo dublji i veći, i bez neke sveobuhvatne zajedničke borbe udruženja, lokalne vlasti, svih, neće biti pomaka.

Znamo da najveći problem stvaraju individualna ložišta. Mi smo imali dosta susreta sa predstavnicima lokalne vlasti i pričali smo o ovom problemu.

Lokalna samouprava preduzima neke radnje, ulažu se velika sredstva za povećavanje energetske efikasnosti objekata i zamene ložišta, međutim, ono što predstavlja problem je to što ne mogu svi da apliciraju.”

Da li će se svake zime ponavljati ista priča?

Svi mi koji živimo u Užicu, a koji smo nekada voleli zimu, više je ne volimo, jer nas podseća na to kako je živeti u kotlu. A povrh toga kotao je toliko zagađen.

Kada izađem na terasu koja gleda na Aleksića most svako jutro, svaki dan gledam u dimnjak najveće zgrade u ovom delu grada, koji izbacuje čas jači, čas slabiji dim. Rekla je stanovnica Užica, a tako grad na Đetinji uvek izgleda kada dođe zima.

Uprkos naporima lokalne samouprave da unapredi kvalitet vazduha u Užicu, posebno tokom zimskih meseci, izazovi i dalje postoje. Sprovedene inicijative, poput izgradnje obilaznice, podsticanja korišćenja ekoloških goriva i proširenja parking mesta, predstavljaju korake u pravom smeru.

Međutim, neki planirani projekti, poput toplifikacione mreže, nisu realizovani. Iako je evidentno povećanje broja ekoloških inspektora i postavljanje automatskih mernih stanica za praćenje zagađenja, potrebno je kontinuirano angažovanje kako bi se postigli dugoročni rezultati.

Građani takođe imaju ključnu ulogu u očuvanju čistijeg vazduha, prateći preporuke i smanjujući individualne doprinose zagađenju.

U cilju stvaranja zdravijeg i održivijeg okruženja, saradnja između lokalne zajednice, preduzeća i nadležnih institucija je od suštinskog značaja.

Pored toga, važno je da se nastavi sa edukacijom građana o štetnim uticajima zagađenja vazduha i podsticanjem na ekološki odgovorno ponašanje.

Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti grad u kojem svi udišemo čist vazduh i gradimo zdravu budućnost.

Da li se diše u Užicu (VIDEO)

Autorka teksta: Julija Janković

Pogledajte i druge tekstove iz ekologije, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.