Rastu plate, ali zbog visokih inflatornih tokova sve su prazniji cegeri u odnosu na prosečne neto zarade, pogotovo minimalne i niske penzije. Posebno su skupi hrana, stanovanje, električna energija, koji su i najviše pogođeni inflacijom. U Užicu se, kako kažu naši sagovornici, najviše novca troši na hranu, a za ostalo koliko si umešan da se snađeš.
Inače, ovo su teme, posebno prosek zarada, koje najviše iznerviraju naše čitaoce, uvek kada objavimo statističke podatke o zaradama, brojni su komentari, u kojima se negoduje, uz pitanje, a gde je to, to sigurno nije u Srbiji, ni u Užicu. Većina je na minimalcu, ko su oni koji zarađuju tolike pare?
U jednoj FB anketi, nedavno sprovedenoj, građani Užica i okoline su odgovarali koliko je za njihovu porodicu potrebno da zarade da bi pristojno živeli, većina je odgovarala – oko 120.000 hiljada.
Neki su odgovorili da to zavisi od broja članova porodice, ali da je cifra od bar 150.000 neki minimum, kako kažu, „da ne trčimo za akcijama kao sumanuti“.
Jedan broj smatra da je za dostojan život potrebno i više do 200.000 dinara, da je donja granica hiljadu evra, a da je onima koji imaju decu potrebno više, posebno dok se školuju.
A zarade su Srbiji, pa i potrošačka korpa od grada do grada se razlikuju. Recimo natprosečnu neto zaradu u januaru 2024. godine statistika je registrovala u Beogradu i iznosila je 119.988 dinara, Novom Sadu 113.635 dinara i Pančevu 96.603 dinara. Dakle – rastu plate, ali i sve ostalo.
Prema statistici cene proizvoda i usluga lične potrošnje u januaru 2024. godine, u odnosu na decembar 2023. godine, u proseku su više za 0,3%. Potrošačke cene u januaru 2024. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 6,4%.
Za pokriće potrošačke korpe u januaru 2023. godine bilo je potrebno 1,15 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,60 prosečne zarade.
Rastu plate… Prosek zarada Užice, Okrug
Statistika jeste dosadna ali se moraju podaci izneti, uporediti, da bi se sagledalo pravo stanje stvari. Tako je prosečna zarada zaposlenih obračunata za januar 2024. godine bila najviša u beogradskim opštinama, većina je premašivala cifru od 100.000 dinara. Užičani najbolje zarađuju u Okrugu, najniže zarade i dalje u opštinama na jugu Srbije.
Januarska prosečna zarada zaposlenih u Srbiji iznosila je 95.836 dinara (nešto preko 800 evra), dok je bruto plata, sa obračunatim porezima i doprinosima iznosila 132.372 dinara, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za januar 2024. godine nominalno je veća za 15,9%, a realno za 8,9%, dok je prosečna neto zarada veća za 15,8% nominalno, odnosno za 8,8% realno.
U Zlatiborskom okrugu najviša prosečna neto zarada u januaru 2024. godine zabeležena je na području Grada Užica 88.973 dinara, u samom Užicu 89.217 dinara, dok su Sevojničani u proseku zarađivali 81.510 dinara. Prosek zarade u Zlatiborskoj oblasti za ovaj period iznosio je 80.592 dinara.
Kada su u pitanju ostale opštine Zlatiborskog okruga, prosečne zarade su: Arilje: 71.715 dinar, Bajina Bašta: 73.756, Kosjerić: 83.929, Nova Varoš: 77.044, Požega: 80.849, Priboj: 75.595, Prijepolje: 71.818, Sjenica: 76.784 i Čajetina: 76.192 dinara.
Možda nije na odmet pomenuti i zarade u okruženju, tako imamo podatke da je prosečna zarada u januaru ove godine u Čačku iznosila 82.089,u Valjevu 84.128, Šapcu 83.407, Kraljevu 79.841, Kragujevcu 90.437, Gornjem Milanovcu 81.938, Lučanima 92.713 i Kruševcu 83.077 dinara.
Rastu plate… Potrošačka korpa, prosečna i minimalna
Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine prosečna potrošačka korpa za januar 2024. godine iznosila je 102.044,14 dinara i veća je od potrošačke korpe iz prethodnog meseca za 398 dinara. U odnosu na januar 2023. godine prosečna potrošačka korpa veća je za 7,1%.
Minimalna potrošačka korpa za januar 2024. godine iznosila je 52.775,41 dinara i veća je za 247 dinara od inimalne potrošačke korpe iz prethodnog meseca. U odnosu na januar 2023. godine minimalna potrošačka korpa veća je za 6,8%. 2.
Za pokriće prosečne potrošačke korpe u januaru 2024. godine bilo je potrebno 1,06 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,55 prosečne zarade.
Za pokriće prosečne potrošačke korpe u januaru 2023. godine bilo je potrebno 1,15 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,60 prosečne zarade.
U ovom periodu cene proizvoda i usluga lične potrošnje u proseku su više za 0,3%.
Dodajmo i ove podatke, prema podacima Zavoda za statistiku cene proizvoda i usluga lične potrošnje u martu 2024. godine, u odnosu na februar 2024. godine, u proseku su povećane za 0,3%.
Potrošačke cene u martu 2024. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 5,0%, dok su u poređenju sa decembrom 2023. godine u proseku povećane za 1,1%.
Rast cena je zabeležen u grupama Komunikacije (2,9%), Restorani i hoteli (0,6%), Zdravlje (0,5%), Alkoholna pića i duvan i Oprema za stan i tekuće održavanje (za po 0,3%), Transport (0,2%) i u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva i Obrazovanje (za po 0,1%). Pad cena je zabeležen jedino u grupi Rekreacija i kultura (-0,7).
Rastu plate… Statistika, građani, potrošačka korpa
Prosečna potrošačka korpa u Srbiji koju Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine objavljuje na zvaničnom sajtu sačinjena je na osnovu mesečne potrošnje tročlanog domaćinstva.
Prema toj proceni, prosečno tročlano domaćinstvo u Srbiji na hranu mesečno troši 356 evra dok na stanovanje i račune odlazi oko 172 evra. Najveći deo potrošačke korpe čine troškovi u vezi sa hranom, stanovanjem, strujom, gorivom.
I u Užicu se, kako kažu naši sagovornici, najviše novca troši na hranu, koja i najčešće poskupljuje, voće, povrće, meso, pa nakon toga što plate račune, ostatak troše za ishranu.
A gde je odevanje, obrzovanje, kultura, letovanje, zimovanje… A ako ne stanujete u centru, nego u nekom prigradskom naselju, poseban izdatak odnosi se na gorivo.
Otrpilike, prosečnoj srpskoj porodici je potrebno oko 1,2 prosečne republičke zarade da bi pristojno živela. Nažalost veliki je broj onih koji nemaju ni polovinu proseka, da ne govorimo o nezaposlenima, onima koji su nakon pedesete ostali bez posla, penzionerima sa malim primanjima.
Postoji i jedan apsurd kada su zarade i potrošačka korpa u pitanju, čak u pet gradova Srbije gde je niža prosesčna zarada prosečna potrošačka korpa u skuplja nego što je u Beogradu.
Recimo i ovo, prema izjavama ekonomista, statistika je jedno, a realni život nešto sasvim drugo, pa se ne održava realno stanje, a to je da se manje može kupiti određena količina nekog proizvoda u odnosu na prethodni period.
Dakle, zbog visokih inflatornih tokova sve su prazniji cegeri u odnosu na prosečne neto zarade i pogotovo minimalne zarade. Posebno su skupi hrana, stanovanje, električna energija, koji su i najviše pogođeni inflacijom.
A šta kažu Užičani?
Porodica Kovačević iz Užica ima četiri člana i samo jedno sigurno primanje, invalidsku penziju jednog člana od nepunih 37.000 dinara, dok drugi član porodice radi povremene poslove. Školuju dvoje dece. A snalaze se na sve moguće načine, rade dodatne poslove do kojih dođu, u branju malina su svi svake godine.
– Muku mučimo, umetnost je od bedne penzije, jedinog primanja platiti račune i ono što ostane ode na hranau. Jedva sastavljamo kraj s krajem, kad god je nešto veće potrebno mora kredit, koji je odavno premašio 600.000 dinara, pa je i rata ogromna, – kaže naša sagovornica, a njen muž dodaje da bi „progledao“ kada bi dobio neko stalno zaposlenje, jer ovako je svaki naredni dan neizvestan.
U domaćinstvu Nikolića ima pet članova, roditelji su zaposleni, ali su njihove zarade tek nešto iznad minimalnih i oni su prinuđeni da se snalaze. Imaju svoj stan. Njima je olakšavajuća okolnost to što im je najstariji sin završio školu i počeo da radi, pa je koliko – toliko lakše.
Za razliku od ove dve porodice kod Blagojevića je skroz druga priča, njihova deca su završila fakultete, rade u drugim sredinama, dobro zarađuju, pa je roditeljima sada mnogo lakše, nego u vreme dok su ih školovali.
– Naša primanja su pristojna i sada kada ne izdvajamo za školovanje dece, mnogo je lakše prosto smo „prodisali“, možemo sebi da priuštimo dobro putovanje, da izdvojimo za kulturne sadržaje, da letujemo, zimujemo.
Ali morate imati u vidu da to nimalo nije bilo lako dok smo školovali decu, trebalo je izdvajati za stan za jedno dete šest godina, a za drugo pet. Ali smo se snalazili, radili po dva, tri posla, uz naš stalni. Kad se mora, nije teško. A i znali smo da to činimo za našu decu, – ispričali su nam Blagojevići.
Otrpilike prosečnoj srpskoj porodici je potrebno 1,2 prosečne republičke zarade da bi pristojno živela. Kako nadomestiti sredstva mimo pukog preživaljavanja, e tu je naša umešnost glavna. Rastu plate, ali i sve ostalo. Snalazimo se, kako ko zna i ume.
Pogledajte i druge tekstove iz oblasti društva, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.
