Praznik je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom, uvek 21. novembra po novom kalendaru, spomen je na jednog od anđela koji su se, prema predanju, sa vojskom svih anđela suprotstavili silama zla.
Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio je jesenje i zimsko vreme – vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima.
Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan može odrediti kakva će biti godina. Kaže se, kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća!
U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.
U pojedinim delovima Srbije postoji pogrešno verovanje da na današnji dan nipošto ne treba praviti žito pošto se ne slavi klasičan svetac već anđeo.
Međutim, Srpska pravoslavna crkva smatra da danas upravo treba praviti žito jer je u pitanju zvanična slava, bez obzira što nije u pitanju svetac koji je istorijska ličnost.
U narodu postoji verovanje da na Aranđelovdan ne treba obavljati nikakve kućne poslove, usisavati, prati prozore, prati veš…
Veruje se i da na današnji dan Arhangel Mihailo silazi na zemlju u vidu putnika ili prosjaka, kako bi ljude podsetio na to da treba biti dobar prema svakome i pomoći onome ko je u nevolji.
Postoji i verovanje da se na današnji treba moliti za ozdravljenje, jer Arhangel Mihailo naročito pomaže bolesnima i nemoćnima.
Aranđelovdan je jedna od najčešćih krsnih slava kod Srba, odmah posle Nikoljdana.
