Kompanije imaju rok da do 10. avgusta usklade poslovanje, a sve to kontrolisaće inspekcija rada. Iako su zakonom predviđene i kazne do 20.000 dinara za radnike i milion dinara za poslodavce, inspektori će prvenstveno delovati preventivno i savetodavno.
„Pored smanjenja broja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i suzbijanja rada na crno, prioritet ministarstva i Inspektorata sada će biti davanje informacija poslodavcima i zaposlenima kako da se najbolje zaštite“, smatraju u resornom ministarstvu.
Mladen Raonić, stručnjak za bezbednost i zdravlje na radu, kaže da se prve kontrole mogu očekivati krajem ovog meseca, i one će verovatno biti više preventivne ili u vidu podrške kompanijama. Na pitanje šta bi moglo da bude u fokusu kontrole, sagovornik Blica kaže da će to sigurno biti nekoliko ključnih pitanja.
„Da li se meri temperatura na ulazu, da li su postavljene dezo barijere i dezinfekciona sredstva, koliki je razmak između stolova i slično… To je nešto što bi trebalo da kontrolišu, jer bi bilo besmisleno proveravati postojanje papira koje svako može da pripremi. Gledaće se praktična primena mera“, ocenjuje Raonić.
Šta sve može inspektor?
U zakonu se navodi da inspektori imaju pravo, ali i obavezu da rade sve kako bi kontrolisali bezbednost i zdravlje na radu. U aktuelnom momentu u fokusu će praktično sigurno biti higijena, ali i ostali prateći neophodni koraci.
Inspektor tako može da pregleda određenu dokumentaciju, poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje, sredstva i opremu za ličnu zaštitu, da utvrđuje da li su radnici na distanci…
Može da daje i obaveštenja i savete u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o neophodnim merama.
S druge strane, poslodavac je u obavezi da inspektorima omogući da preduzme sve dozvoljene radnje, od toga da mu omogući ulazak u objekat do stavljanja neophodne dokumentacije na uvid.
Ukoliko inspektor utvrdi da su zdravlje i bezbednost radnika ugroženi, može da zabrani rad.
Ako primena mera zahteva veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenih nisu teže ugroženi, inspektor od poslodavca može da traži program o postepenom otklanjanju nedostataka.
Protiv rešenja inspektora poslodavac može izjaviti žalbu u roku od osam dana.
Zaštita na prvom mestu
I ministar za rad Zoran Đorđević rekao je da je cilj da se na ovaj način dodatno unapredi bezbednost i zdravlje na radu, a ne kažnjavanje.
„Inspekcije će više imati savetodavnu ulogu, a kako bi nivo zaštite podigli na najviši zaštitni nivo“, poručio je Đorđević.
Obaveza poslodavca je, kako je rekao Đorđević, i da se obezbede validne informacije za zaposlene, da prate mere koje predlažu Ministarstvo zdravlja i epidemiolozi i da se u skladu sa tim ponašaju. On je naveo da postoji i lična odgovornost zaposlenih kako treba da se ponašaju. U inspektoratu radi 231 inspektor.
PRAVILNIK
Poslodavac je takođe dužan da prati odluke nadežnih organa tokom epidemije i usaglašava svoj rad s tim odlukama. U samom Pravilniku je propisano da plan mora da sadrži:
1) preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti;
2) zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera i aktivnosti;
3) mere i aktivnosti za postupanje u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti.
Poslodavac je dužan i da odredi odgovorne za praćenje i kontrolu primene tih mera.
Šta je poslodavac dužan da obezbedi
1) pre početka rada da obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti;
2) u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih;
3) sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija, što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora;
4) obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku;
5) obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad;
6) uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi;
7) obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima;
8) organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.
Obaveze zaposlenih
1) sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih;
2) namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica;
3) dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke;
4) ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela;
5) obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice;
6) pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice;
7) pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene;
8) u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;
9) sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.
