U tekstu plod naslovom THE END Stanković piše da „posle 26 godina grčevite borbe za goli život, moram konstatovati da Užička nedelja nije uspela. Ono što su godinama bezuspešno pokušavale lokalne političke velmože, uspeo je korona virus za samo nekoliko meseci.
Šalu na stranu, korona virus je samo stavio tačku na i, a istina je da bez podrške lokalne zajednice lokalne novine jednostavno ne mogu opstati. Užičkoj nedelji od prvog do poslednjeg dana niko nije pružio podršku (doduše, nismo je ni tražili…).
Nijedna fondacija, nijedna organizacija, ni domaća, ni strana, nijedno novinarsko udruženje, niti smo, kao svi drugi mediji u Srbiji, služili tupavim političarima, da bi nam zauzvrat sipali kutlačom iz poreskog kazana.
Pre preseljenja u večna digitalna lovišta možda na jesen izađe nekoliko oproštajnih brojeva, Užičke nedelje, ali, u suštini, to je bilo to -, napisao je Toni Stanković.
9. juna 1997. Danas ugledao svetlost dana
Na današnji dan pre 23 godine počeo je da izlazi dnevni list Danas. U tekstu „Kako smo izveštavali sa najvažnijih događaja u poslednje 23 godine?“, novinari podsećaju na 9. jun 1997. godine, kada se list Danas prvi put pojavio na trafikama.
U tekstu stoji šta ih je dalje čekalo, koji su napori bili neophodni da se izdrži tokom „turbulentih vremena koja su usledila, a koja su obeležila politička previranja, nastavak konfrontacije na Kosovu mirnim i ne tako mirnim sredstvima, ekonomske i elementarne nepogode, i nikad završeni niz afera moćnika, zadržali smo se na istom kursu.“
Profesionalni, objektivni i uvek čistog obraza. A takva istorija – obavezuje.
