Mediji o nasilju: Objavljivanje suvišnih detalja o činu nasilja i izjava irelevantnih sagovornika i sagovornica nisu u skladu sa novinarskim standardima. Kako žene često trpe nasilje od svojih partnera, važno je da mediji ne romantizuju ove nasilne odnose, da koriste jasne termine koji će ukazati da je odgovornost za nasilje uvek na nasilniku, a nikada na žrtvi.
Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan prati izveštavanje medija o društvenoj različitosti i marginalizovanim grupama. Njihovi nalazi ukazuju da su seksizam i mizoginija učestali u medijskim sadržajima, a izveštavanje o nasilju nad ženama je naročito problematično.
Saopštenje prenosimo u celini:
Mediji o nasilju – izvešaji često senzacionalistički i stereotipni
„U nedostatku institucionalnih mehanizama, mediji u Srbiji su bili i ostaju jedini izvor informacija o slučajevima femicida na osnovu čega organizacije za prava žena prikupljaju podatke o ovoj temi. Kako sve češće izveštavaju o nasilju prema ženama mediji su jasno ukazali na rasprostranjenost ovog problema i usmerili pažnju javnosti na rodno zasnovano nasilje.
Ipak, medijski izveštaji često su senzacionalistički i stereotipni. Takođe, često krše Kodeks novinara Srbije i profesionalne i etičke principe kada izveštavaju o ovakvim slučajevima. Od početka ove godine u Srbiji je zabeleženo 22 femicida. Imajući na umu zastupljenost ovog društvenog problema, a povodom dva femicida koji su se dogodili ove nedelje šaljemo vam podsetnik i smernice za izveštavanje o femicidu i rodno zasnovanom nasilju.
Pozivamo medije da odgovorno, profesionalno i u skladu sa Kodeksom novinara Srbije izveštavaju o dva femicida koji su se nedavno dogodili u Beogradu i okolini Boljevca, kao i o drugim slučajevima rodno zasnovanog nasilja, sa dostojanstvom i poštovanjem prema žrtvama.
Neprofesionalno i neetičko izveštavanje o rodno zasnovanom nasilju može dodatno ugroziti žrtve i njihove porodice. Deljenje izlišnih detalja o životu žrtve i njenih ličnih podataka nije u interesu javnosti. Novinari i novinarke dužni su dazaštite identitet žrtve, a činjenica da su državni organi ili drugi mediji prethodno objavili njen identitet ne umanjuje odgovornost svakog medija koji ponovo objavi ime, sliku ili druge lične podatke žrtve.
Objavljivanje suvišnih detalja o činu nasilja i izjava irelevantnih sagovornika i sagovornica poput komšija i komšinica takođe nisu u skladu sa novinarskim standardima. Kako žene često trpe nasilje od svojih partnera, važno je da mediji ne romantizuju ove nasilne odnose i koriste jasne termine koji će ukazati na to da se nasilje dogodilo i da je odgovornost za nasilje uvek na nasilniku, a nikada na žrtvi.
Takođe, ne bi trebalo koristiti vizualne materijale koji otkrivaju identitet žrtve, simuliraju nasilje ili ga prikazuju na stereotipičan i neadekvatan način što može retraumatizovati sve žrtve rodno zasnovanog nasilja.
Kod izveštavanja o femicidu, važno je istražiti da li je nasilje bilo ranije prijavljivano i u slučaju da jeste, istražiti kako su reagovale institucije. Nije relevantno prenositi izjave komšija, svedoka ili bližnjih, naročito kada izražavaju iznenađenost i nevericu jer se na taj način doprinosi relativizaciji zločina -nasilnik se oslobađa odgovornosti, a odgovornost se prenosi na žrtvu.
Čak i ukoliko nasilje nije ranije prijavljivano, važno je staviti femicid u ovaj kontekst jer on predstavlja najekstremniji oblik rodno zasnovanog nasilja, kome gotovo uvek prethode drugi oblici nasilja. Prilikom izveštavanja o femicidu, ali i drugim slučajevima rodno zasnovanog nasilja važno je da novinarke i novinari isprate priču do kraja i da izveštavaju o toku uđenja i kazni na koju je ubica osuđen.
Kada je u pitanju slučaj ubistva osamnaestogodišnje devojke N.M. pozivamo medije da o njoj izveštavaju koristeći ime, rod i zamenice koje je i ona koristila i sa kojima se identifikovala.
Nepoštovanjem njenog rodnog identiteta, objavljivanjem starog imena i starih slika, kao i prisilnim autovanjem nje kao trans žene, mediji su iskoristili njen rodni identitet u senzacionalističke svrhe. Trans žene su posebno ugrožena grupa koja trpi nasilje motivisano mržnjom prema ženama, ali i transfobijom. Pozivamo medije da u buduće profesionalno i odgovorno izveštavaju o nasilju prema trans ženama“, navodi se u saopštenju Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan.
Smernice za medijsko izveštavanje
Publikacija predstavlja dopunjeno izdanje Smernica za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama Grupe „Novinarke protiv nasilja“. Inicijalno, kao i dopunjeno izdanje, podržao je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (United Nations Development Programme – UNDP) Srbija u okviru progama usmerenih na prevenciju i zaštitu žena od nasilja – „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III“ i „Smanji rizik, povećaj bezbednost“.
Projekat „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III“ UNDP sprovodi u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije na čelu sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, u kojem učestvuju i UNICEF (United Nations International Children’s Emergency Fund – Dečji fond Ujedinjenih nacija), UN Women (Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena) i UNFPA (United Nations Population Fund – Populacioni fond Ujedinjenih nacija), a uz finansijsku podršku Vlade Švedske.
Program „Smanji rizik, povećaj bezbednost – Ka smanjenju zloupotrebe vatrenog oružja u kontekstu nasilja u porodici“, podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke, doprinosi sprovođenju Mape puta za održivo rešenje za suzbijanje nedozvoljenog posedovanja, zloupotrebe i trgovine malokalibarskim i lakim oružjem i pripadajućom municijom na Zapadnom Balkanu do 2024. godine.
