Letnje stranice – Leto je vreme kada mnogi od nas pronalaze vremena za opuštanje i istraživanje novih interesovanja, a čitanje knjiga često zauzima važno mesto u ovim letnjim aktivnostima.
Ova sezona pruža priliku da se u potpunosti uronimo u svetove između korica, bilo da je to kroz uzbuđujuće avanture, duboka filozofska razmišljanja ili opuštajuće romane. Čitanje nas ne samo da nas zabavlja i relaksira, već i podstiče na razmišljanje, podstiče kreativnost i proširuje naša saznanja o svetu i sebi.
Izbor knjiga može biti raznovrstan kao i sami čitaoci – od klasičnih dela koja su često na listama za leto do novih izdanja koja istražuju savremene teme i perspektive. Uživajte u putovanju kroz različite žanrove i autore, pronalazeći inspiraciju u pričama koje će vas zaintrigirati, nasmejati ili možda i promeniti vaš pogled na život.
Letnje stranice Najčitanije knjige u bibliotekama
Najčitanije knjige u bibliotekama obuhvataju klasična i manje klasična dela koja su ostavila dubok utisak na čitaoce širom sveta.
Pored starih dobrih klasika koje pamtimo još iz doba škole među njima se ističu „Ubiti pticu rugalicu“ čiji je autor Harper Li, „1984“ koju je napisao Džordž Orvel, „Gordost i predrasude“ spisateljice Džejn Ostin, kao i „Veliki Getsbi“ F. Skota Ficdžeralda, Bestseler New York Timesa koji je naprečac osvojio svet – “Čovek po imenu Uve” F. Bakmana ali na listi se nalazi i i serijal o dečaku čarobnjaku Hari Poteru britanske spisateljice Dž. K. Rouling.
Knjiga „Ubiti pticu rugalicu“ se bavi rasnim nejednakostima u južnim Sjedinjenim Američkim Državama, dok „1984“ istražuje totalitarizam i gubitak slobode.
„Gordost i predrasude“ je priča o ljubavi i društvenim normama, dok „Veliki Getsbi“ razmatra američki san i moral. “Čovek po imenu Uve” je Bakmanova vedra priča o ogorčenom starom komšiji ujedno je i veoma promišljeno istraživanje o tome kako nečiji život može imati snažan uticaj na bezbroj drugih.“Hari Poter“ serijal je postao globalni fenomen jer donosi priču o mladom čarobnjaku i svetu punom magije.
Iako se čini da ovi naslovi nemaju mnogo zajedničkih karakteristika, ono što važi za sve njih jeste da su ostavili dubok i trajan utisak na čitaoce, prenoseći univerzalne teme i vrednosti kroz priče.
Letnje stranice Domaći naslovi
- Meša Selimović – Derviš i smrt: Četrdesetogodišnji derviš Ahmed Nurudin priča nam svoju ispovest od trenutka kada saznaje kako mu je brat nevin zatočen u tvrđavi. Pun introspekcije, ovaj psihološko – filozofski roman svojevrsna je potraga za smislom života i toga da li smo na gubitku ako se taj smisao ne može ostvariti.
- Danilo Kiš – Bašta, pepeo/Rani jadi/Peščanik: Trilogija porodičnog ciklusa romana ovog pisca. Andreas Sam, glavni junak, kroz sva tri dela pripoveda nam najpre o svom ocu, o detinjstvu, svojim jadima… da bi se u poslednjem delu, kroz sudbinu oca jedne porodice, oslikala logorska istorija 20. veka. Mogu se čitati odvojeno.Koju god knjigu da izaberete nećete pogrešiti.Mi vam preporučujemo da ne razdvajate ova tri dela.
- Aleksandar Tišma – Upotreba čoveka: Na maestralan način pisac oslikava problematiku savremenog čovečanstva, a to je stavljanje čoveka u funkciju neke ideje, manipulacija čovekom zarad nekih tuđih ciljeva i pobuda. Kroz prizmu tri porodice, koje se međusobno dodiruju, opisuje se kako pre svega rat, a onda i niske nagonske strasti kod ljudi mogu biti usmereni na upotrebu čoveka.
- Dragoslav Mihajlović – Kad su cvetale tikve: Ovaj kratki roman govori o beogradskom (dušanovačkom) bokseru Ljubi Sretenoviću (zvanom i ‘Šampion’ i ‘Ljuba Vrapče’) – roman o emigraciji, o nostalgiji, politički roman, triler s ubistvom, knjiga o odrastanju i urbanosti, roman o boksu. Romansa nikada ne izlazi iz mode: 20 najlepšiih ljubavnih filmova svih vremena, koje ne smete da propustite!
- Milorad Pavić – Predeo slikan čajem: Roman ima vrlo neobičnu formu, jer je napisan u obliku ukrštenih reči koje se popunjavaju, odnosno čitaju, horizontalno i vertikalno. Ujedno govori i o najneobičnijoj istoriji jedne zemlje koje više nema, o životu ljudi raspetih između prošlosti kojom ne mogu da ovladaju i „titoizma“ od kojeg ne mogu da umaknu.
- Goran Petrović – Sitničarnica “Kod srećne ruke”: Roman je posvećen fenomenu čitanja.Nosioci radnje u romanu su niko drugi nego čitaoci koji se međusobno sreću zajedničkim čitanjem retkog primerka jedne knjige.Vremenom bivaju sve više uvučeni u njen svet i svoj život nesvesno zamenjuju stvarnošću literarnog dela.
- Isidora Sekulić – Pisma iz Norveške (roman-putopis): Naša spisateljica želela je da upozna strane kulture i narode, pisce i umetnike, da vidi kako oni rešavaju konflikte koji su nju mučili. Plod jednog takvog putovanja je knjiga Pisma iz Norveške. Surovi norveški pejzaž našao je u Isidori izvanrednog slikara..
- Slobodan Selenić – Ubistvo s predumišljajem: Selenić se okreće posledicama sloma Jugoslavije i ratovima devedesetih godina 20.veka. Priča je saopštena iz današnjeg vremena, a radnja smeštena u prve posleratne godine. Jedna mlada devojka, podstaknuta radoznalošću, želi da sastavi literarno delo na temu sudbine svoje bake. Tako postupno otkriva i precizno osvetljava zbivanja koja su dovela do nekoliko tragičnih slučajeva.
- Vladimir Arsenijević – U potpalublju: Još jedan dobitnik Ninove nagrade. Opisaćemo ga rečima Teofila Pančića, koji je dao pogovor ovom romanu: “Kada danas mislim o Potpalublju, mislim na onaj metalni trbušni osećaj s kojim smo preživeli – to jest, ako smo preživeli – tu 1991. i godine koje su joj usledile, osećaj koji je Arsenijević izvanredno sublimirao u tom kratkom romanu, terapijski kompresovanom kao kakva tableta za smirenje.”
- Svetislav Basara – Fama o biciklistima: Priča o tajnom društvu „Evanđeoskih biciklista ružinog krsta“. Opisuju zavere, otkrivaju skrivene poruke…Smenjuju se pisma, tekstovi i listići sa zapisima, koji otkrivaju istoriju i sadašnje delatnosti društva. Mešaju se stvarni i izmišljeni junaci, pa su likovi u romanu i Sigmund Frojd i Šerlok Holms.Ismeva se i ideja raspada Jugoslavije, uz napomenu da je knjiga napisana pre 1988.godine.
Letnje stranice Najbolje knjige za decu
Kada je reč o knjigama za najmlađe, izgleda da su klasici nezamenljivi. Današnji klinci koji su zavoleli čitanje i dalje uživaju uz “Čarobnjaka iz Oza”, “Dnevnik Ane Frank”, “Mali Princ” Vilijama Sent-Egziperija.
Ali da krenemo od najmlađih – njima su pre svega namenjene bajke, naše narodne, one Hansa Kristijana Andersena i Braće Grim. Mada oni ipak najviše uživaju u pesmicama, pa su verni domaćim klasicima, napamet uče stihove Jove Zmaja, Duška Radovića, a tu je i nezaobilazni Ljubivoje Ršumović koji i dalje piše i izdaje, prati aktuelne teme, pa mame i tate uživaju u starim i novim pesmama zajedno sa decom.
Kako odabrati pravu knjigu prema ličnim interesovanjima?
Odabir prave knjige prema ličnim interesovanjima važan je korak ka obogaćivanju čitalačkog iskustva.Prvi korak je samoproučavanje, razmišljanje o tome šta vas zaista fascinira i motiviše.
Identifikacija interesovanja, bilo da su to nauka, umetnost, istorija, fantastika ili bilo koja druga oblast, pomaže vam da usmerite potragu ka relevantnim knjigama.
Postavljanje ciljeva je takođe bitno; definisanje svrhe čitanja – bilo da želite da se obrazujete, inspirišete, ili opustite – olakšava izbor knjiga koje će vam odgovarati.
Nakon toga, istraživanje postaje neophodno. Recenzije knjiga, preporuke prijatelja i onlajn-platforme pružaju obilje informacija o knjigama. Raznolikost u čitanju je takođe važna pa je glavna preporuka da probate da čitate različite žanrove i autore kako biste proširili svoje horizonte.
Ne zaboravite da je sasvim očekivano da ponekad promašite pri izboru knjige. Bitno je da se ne obeshrabrite i da nastavite tražiti knjige koje će vas inspirisati, podučiti i zabaviti. S pažljivim pristupom, čitanje knjiga može postati iskustvo koje će obogatiti vaš život.
Autorka: Julija Janković
Pored teksta – Letnje stranice – pogledajte i druge tekstove iz kulture, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.