Ključna reč: ZNANJEM DO ISTINE BEZ SENZACIJE

U lokalnim medijima – 70% zaposlenih novinarki je nezadovoljno poslom i profesijom, zato što u novinarstvu žene moraju mnogo više da rade i dokazuju se da bi napredovale na poslu, a istovremeno su za isti posao često manje plaćene od muškaraca.

U narednih nekoliko meseci u seraijalu tekstova govorićemo o bliotečkoj delatnosti u lokalnoj sredini, kao značajnom vidu obrazovanja, razvoja kulture, uz poseban segment i osvrt na školske biblioteke koje okupljaju mlade. Istorija užičke Biblioteke počinje 1856. godine kada je osnovano Užičko čitalište, koje je imalo oko 100 članova, sa književnim fondom od 200 knjiga i svim dnevnim listovima tadašnje Kneževine Srbije.

Boban Tomić, direktor Visoke škole za komunikacije, kaže da lokalni mediji nemaju kadrove, da su na "biološkom minimumu" kada su svi resursi u pitanju."E sad, po nekim podacima o obimu poslovanja nekih medija vidimo da oni imaju dovoljno novca u godišnjim prihodima ali da ipak nema ulaganja u kvalitet. To ja ne opravdavam i ne podržavam."

Predrag Rava, novinar govori za UžiceMedia o pismenosti u lokalnim medijima, njihovom značaju. "Medijski pismena osoba treba da ima sposobnost da analizira, vrednuje i kreira poruke posredstvom medija. Pre svega, da ima kritičko mišljenje o društvu u kom živi, jer tako će lakše prepoznati i loš medijski program. Nije onda teško odgovoriti kome odgovara medijska nepismenost."

Miljan Paunović, novinar, smatra da dobar portal treba u prvom redu da ima novinare, proverene izvore, sagovornike. "Proteklih godina sam posebno obazriv kada pročitam bilo koju novu vest, jer i sami vidite da na primer uticajni mediji objave da je neko preminuo, a onda se taj čovek javi i kaže da nije."

Dragana Bjelica, novinarka, govori za Užicemedija o pismenost u lokalnim medijima i važnosti opstanka lokalnih medija. Smatra da su profesionalni lokalni mediji danas preko potrebni. "Njihovo postojanje je i mera kvaliteta života ljudi u tim sredinama".

Živojin Rakočević, predsednik Udruženja novinara Srbije, smatra da je medijska pismetnost važna, a novinarska udruženja moraju brinuti o ovoj temi, kako bi se odbranio profesionalizam. "Pismenost je široki pojam koji znači da novinar "mora" znati sve. Tako ćete čuti da je neko: tehnološki nepismen, funkcionalno nepismen, internet nepismen... Tehnologija je omogućila da jedan čovek može sebe da proizvede u medij i da ima čitaoce, sledbenike i publiku."

Jovanka Stefanović Stanojevića, novinarka, govori o značaju lokalnih medija, pismenosti, i smatra da je kadrovski dobro popunjena redakcija uslov za profesionalni rad medija, jer "neznanje, neupućenost, nedostatak volje za pripremom teme, kao elementi novinarske nepismenosti, odlična su podloga za kreiranje senzacionalističkih rubrika, koje u velikom broju slučajeva kasnije postaju manir rada jer donose kakvu - takvu, nešto bolju zaradu od uobičajen".

Medijska pismenost, gde je danas i na kom nivou, šta kažu definicije, a šta stvarnost?A lokalni mediji su u začaranom krugu (ne) profesionalizma.

Znanjem do istine, profesionalnošću svakako, ali kako u današnjim uslovima? Gde je sve obezvređeno, gde se o osnovnim stvarima ne vodi računa, gde je samo važno biti najčitaniji, najlajkovaniji, a na koji način, to izgleda više nikoga ne zanima. Novinari su neplaćeni, sve više je neobrazovanih, partijskih poslušnika u redakcijama, a pojam pismenosti i standrada na lestiveici drži sigurno poslednje mesto.