Ključna reč: SRPSKE SLAVE

Tomindan se u mnogim krajevima slavi kao krsna slava. Slave ga dunđeri i drvodelje kao esnafsku slavu, pa na taj dan ništa ne rade, kao i bačvari, kolari, stolari, užari, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.

Prema narodnom verovanju, tek posle Miholjdana nastupa prava jesen, iako ona kalendarski već uveliko traje. Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.

Veliki pravoslavni praznik, Krstovdan, slavi se i kao krsna slava. U našem narodu postoji izreka: "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti!"

Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.

Velika Gospojina je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, u našem kraju obeležava se u Beloj karanskoj crkvi i ove godine posvećena je slikaru Mihailu Milovanoviću.

U narodu se kaže da se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. A na Zlatiboru Akademija povodom obeležavanja velikog jubileja - 800 godina autokoefalnosti SPC i hramovne slave Preobraženja.

Već skoro 2.000 godina Sveti Pantelejmon se smatra zaštitnikom medicine i farmacije. Ime Pantelejmon znači svemilostivi.

Sveti Ilija - spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima uz Svetog Nikolu i Svetog Đorđa. Mnoge porodice danas slave, a u dosta gradova i sela se organizuju vašari.

Iako ovaj praznik nije obeležen crvenim slovom u kalendaru SPC, Crkva mu, ipak, daje veliki značaj i slavi ga kao – blagovesnika koji je učestvovao i najavljivao sve značajne događaje vezane za nastajanje hrišćanstva.

Srpska pravoslavan crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Prokopija, jednog od ognjenih svetaca. Posebno se praznuje radi zdravlja dece.